Prva savremena džamija za žene: Arhitektura kao alat osnaživanja
Veliki, kontinuirani krov perforiran je sa 5.500 malih konusnih otvora koji raspršuju prirodno svetlo kroz prostor bez stubova.
U srcu Education Cityja, obrazovno-istraživačkog čvorišta u Dohi, glavnom gradu Katara, nedavno je završena izgradnja džamije Al-Mudžadila, koju je projektovao poznati njujorški studio Diller Scofidio + Renfro (DS+R).
Najavljen kao „prva savremena džamija na svetu izgrađena specijalno za žene“, ovaj revolucionarni prostor osmišljen je sa idejom da osnaži pripadnice nežnijeg pola kroz bogosluženje, obrazovanje i zajednicu.
Projekat, čiji je idejni koncept osmislilo Njeno Visočanstvo šeika Moza bint Naser, predsednica Katarske fondacije, prostire se na 4.600 kvadratnih metara i kombinuje tradicionalne elemente sa naprednim prostornim jezikom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Više funkcija pod jednim krovom
Kako objašnjavaju iz Diller Scofidio + Renfro, dizajn džamije Al-Mudžadila odražava islamske vrednosti iskrenosti (ikhlas), služenja (khidma) i znanja (ilm), dok se takođe bavi rastućim potrebama žena u verskim, obrazovnim i društvenim domenima.
„Napraviti džamiju za žene bio je ogroman izazov, ovo je prva namenski izgrađena džamija za žene bilo gde u svetu i to nas je snažno privuklo. Takođe je i hibridna građevina, kao mesto za obrazovanje i rad. Spajanje tih funkcija pod jednim krovom, uz časove, dijalog i debatu, bilo je veoma važno, jer ranije nije postojalo mesto za to. To je promena paradigme koju je bilo potrebno pretočiti u prostor“, izjavila je Elizabet Diler, suosnivačica DS+R.
Krov je perforiran sa 5.500 malih konusnih otvora koji raspršuju prirodno svetlo kroz prostor.
Može se reći da je dizajn njujorškog studija DS+R i simboličan i funkcionalan. Tako se veliki, kontinuirani krov nadvija nad prostorom i uzdiže iznad molitvene dvorane, a zatim se spušta ka obrazovnim delovima.
Kako navodi Elizabet Diler, krov je perforiran sa 5.500 malih konusnih otvora koji raspršuju prirodno svetlo kroz prostor. Svetlost se tokom dana menja i nežno obasjava pod, bez direktnog sunčevog zračenja, što je svakako ključno u ekstremnoj klimi Katara.
„Objekat je, zahvaljujući krovu, termalno efikasan jer je samo 5% površine krova perforirano, ali zahvaljujući obliku čak 45% donje strane krova bude osvetljeno difuznom svetlošću. Veliki čelični raspon eliminiše potrebu za unutrašnjim stubovima, omogućavajući otvoren prostor iz kog se pruža pogled i veza sa okolnim pejzažem“ , dodala je Diler.
Modul od 1,25 metara
Molitvena dvorana površine 875 metara kvadratnih, sa kapacitetom do 750 vernica, rotirana je za 17 stepeni kako bi bila usmerena ka Meki, a krovni otvor iznad mihraba osvetljava nišu. Posebno dizajniran nameštaj i monumentalni ručno izrađeni tepih od novozelandske vune reinterpretiraju islamske motive, a tepih je obimom prilagođen ukupnoj količini vernica.
„Našli smo prelep turski molitveni tepih, taman za jednu osobu. Fotografisali smo ga, digitalizovali i proširili na ceo prostor. U tom procesu, postao je ‘niskorezolutan’, i to nam se dopalo. Boje su postale apstraktne, ali je originalna kompozicija ostala, gde je centralno polje uokvireno bordurom. Zadržali smo i ključni element, modul od 1,25 metara, koji definiše red i prostor za pojedinačne vernike“, objasnila je Diler.
Projektom je predviđeno da se tokom Ramazana hala proširuje u višenamenski prostor, podižući kapacitet na 1.300 vernica. U blizini se nalaze učionice i biblioteka sa preko 8.000 knjiga, uključujući islamske tekstove i dela muslimanki.
Standard u pogledu ekološke odgornosti
Svakako, jedan od najupečatljivijih elemenata na objektu je minaret, koji je redizajniran za 21. vek, kao toranj od 39 metara sa mrežastom strukturom i sa ugrađenim zvučnicima koji se podižu i spuštaju pet puta dnevno.
„Tradicionalno, mujezin se penje na minaret i poziva vernike. Vremenom su ga zamenili zvučnici i snimljene molitve. Mi nismo mogli vratiti mujezina, ali smo želeli da vratimo deo tog rituala. Zvučnici se podižu tokom poziva na molitvu, a zatim se polako spuštaju. Hteli smo da to postane svojevrsna predstava. To se dešava pet puta dnevno, a noću izgleda čudesno“, navodi Liz Diler.
Na kraju, napomenimo da je džamija Al-Mudžadila projektovana u skladu sa LEED Gold sertifikacijom i sistemom GSAS, te predstavlja standard u pogledu ekološke odgornosti, s obzirom da su na projektu korišćene autohtone biljke, reciklirani sistemi navodnjavanja, sanitarije sa malom potrošnjom vode i energetski efikasni uređaji.
Simboličan i funkcionalan dizajn
Al-Mudžadila je i mesto bogosluženja i centar za intelektualne i društvene rasprave. Centar je osmišljen sa idejom da organizuje različite programe, od svakodnevnih molitvi i učenja do Jadala, što je godišnji samit na kojem se okupljaju govornici iz celog sveta kako bi raspravljali o ulozi muslimanki u javnom životu.
Tim je sproveo opsežna istraživanja kako bi razumeo potrebe muslimanki, te su na ovaj način iznedrene tri ključne oblasti kojima su se posvetili. To su: razvoj kapaciteta (liderstvo, javni nastup, blagostanje), versko obrazovanje koje podstiče kritičko razmišljanje i izgradnja zajednice.
