Futro house u Parcanima, Opština Sopot; Foto: Relja Ivanić
Domaći projekti, Izdvojeno

Futro house: Ovako izgleda kuća za odmor našeg proslavljenog dizajnera

Savremena interpretacija kuće za odmor, oaza mira ali i prostor za stvaranje našeg poznatog umetnika. Predstavljamo vam projekat kuće u neposrednoj blizini jezera Trešnja. 

Vlasnik ove kuće, smeštene u idiličnom ambijentu obronaka između planina Avale i Kosmaja, je svetski poznati srpski dizajner Slavimir Stojanović Futro, pa je i kuća nazvana u skladu s njegovim brendom – Futro house.

Kako je raditi sa slavnim klijentom? Na to i mnoga druga pitanja odgovorila nam je Marina Lazović, jedan od autora i osnivača beogradskog arhitektonskog INKA studija, koji potpisuje ovaj projekat.

“Izazov je bio veliki. Raditi kuću za nekoga ko je u vizuelnom aspektu potpuno kalibrisan je stvaralo dodatni pritisak. Bilo je određenih smernica, ali se projektni zadatak razvijao zajednički u hodu. Slavimir nam je prepustio veliku slobodu, znajući da jedino tako svaki kreativac može da ostvari svoj pun potencijal“ – kaže Lazović i dodaje:

„Poštovanje i poverenje u procesu projektovanja je neophodno kako bi se projekat uspešno realizovao. Postojala je obostrana potreba za lakoćom u komunikaciji i razumevanju„.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Objekat je projektovan od 2020. do 2022. godine, a realizovan u periodu 2021–2023; Foto: Relja Ivanić

Kuća nudi nove oblikovne elemente i prostorne obrasce koji su odraz života u savremenom kontekstu u skladu sa prirodom.

U arhitektonskom izrazu, kuća nudi nove oblikovne elemente i prostorne obrasce koji su odraz života u savremenom kontekstu u skladu sa prirodom. Najveće vizure iz kuće ka padini su baš na jugozapadnoj strani, ka kojoj pada teren i ka kojoj se cela kuća otvara i spušta jednim svojim dvorištem.

Položaj parcele i orijentacija uslovila je na neki način i njeno oblikovanje. Polovina od tradicionalne kuće na dve vode asocijativno navodi na ideju da je kuća za odmor. Kosina krova prati pad terena, te se na taj način i u oblikovnom smislu utapa u teren“ – navodi naša sagovornica.

Pozicija na parceli omogućila je formiranje dva specifična mikroambijenta oko kuće; Foto: Relja Ivanić

Dominantna streha

Dominantna streha koja natkriva trem, u vidu izloženog čeličnog rastera, predstavlja konstrukciju buduće prirodne zelene zasene, koja linijski prati i vizuelno produžava kuću, ka bazenu i plaži, koja se proteže sve do samog ulaza u dvorište.

„Sa jedne strane, održavajući veze sa istorijskim nasleđem, u prostornoj logici ona sadrži obrasce tradicionalne kuće, ali ne liči na nju, niti preuzima njene prepoznatljive elemente“ – ističe za naš portal Marina Lazović.

Izgledi

Uloga kliznih žaluzina u funkcionalnom i oblikovnom izrazu

Pozicije velikih staklenih površina, kao i manjih otvora koji uokviruju deo pejzaža, promišljeno su postavljene u odnosu na padinu predela između Avale i Kosmaja. Veliki stakleni portali se mogu zatvoriti kliznim žaluzinama, koje takođe igraju bitnu ulogu u arhitekturi objekta.

„Kuća je koncipirana da bude otvorena ili zatvorena, u zavisnosti od potreba stanara ali i sezonskih promena. U oblikovnom smislu kad se objekat potpuno zatvori on je nalik skulpturi u prostoru. Žaluzine imaju ulogu zaštite, naročito noću i zimi, kao i potpunog zatvaranja kuće, kad stanari nisu tu“ – objašnjava autorka projekta.

Izgled potpuno zatvorenog objekta; Foto: Relja Ivanić

Dva specifična mikroambijenta oko kuće

Pozicija na parceli omogućava formiranje dva specifična mikroambijenta oko kuće – jugozapadno dvorište i veliki severozapadni natkriveni trem uz ulaznu zonu.

„Nastalo iz iskonske potrebe čoveka za mirom, ležanjem u senci ispod drveta, jugozapadno dvorište je savremena interpretacije te težnje. Iz kuće, sa par stepenika, spuštanjem na plato upušten u teren formira se najosunčanija intimna zona u prirodi pod krošnjom drveta“ – kaže Lazović

Sa druge strane veliki severozapadni trem, kao ekstenzija zatvorenog životnog prostora ka prirodnom okruženju, čini vezu kuće sa bazenom, intenzivnije je frekvencije i ostavljen je na slobodnu interpretaciju korišćenja u odnosu na specifične scenarije i potrebe korisnika.

„Peta fasada“ je otvorena, podstičući intenzivnije vezu sa prirodom; Foto: Relja Ivanić

Oba mikroambijenta omogućavaju razvijanje života iz kuće ka dvorištu, kružne veze i laku komunikaciju iz unutrašnjeg prostora ka spoljašnjem i obrnuto.

Prostrani trem, kao jedan od osnovnih postulata tradicionalne kuće, čuva ideju na lokalne običaje i autentičan način života.

„On je naslednik ideje trema u šumadijskim kućama, ali za razliku od tradicionalnih kuća, čiji je trem bio zatvoren krovom, ovde je “peta fasada” otvorena, podstičući intenzivnije vezu sa prirodom i omogućavajući široke vizure“ – navodi Lazović i dodaje:

„Oba mikroambijenta omogućavaju razvijanje života iz kuće ka dvorištu, kružne veze i laku komunikaciju iz unutrašnjeg prostora ka spoljašnjem i obrnuto“.

Prostrani trem čuva ideju na lokalne običaje i autentičan način života; Foto: Relja Ivanić

Umetnuta kompozicija od drveta u unutrašnji beli fasadni omotač je ključni element enterijera.

Kad je reč o unutrašnjosti objekta, umetnuta kompozicija od drveta u unutrašnji beli fasadni omotač je ključni element enterijera. Pult sa trpezarijom je njegov integrativni deo i centralni motiv kuće oko koga se odvija zivot.

Na njega se nadovezuje dnevni boravak sa kaminom kao prostor u kome se najviše boravi. Ognjište je u savremenoj interpretaciji koncipirano u vidu kamina koji je pozicioniran na samoj staklenoj fasadi.

„Svi sadržaji su okrenuti ka njemu i preko njega se odvija svakodnevni život stanara i širi ka prirodnom okruženju. Ono je i u tradicionalnoj arhitekturi uvek predstavljalo centralni motiv i vertikalnu osovinu“ – ističe autorka.

Pogled na umetnutu kompoziciju od drveta; Foto: Relja Ivanić

Noćna zona integrisana u volumen čitavog prostora

U funkcionalnom smislu, pozicija kuhinje, kupatila i ostave, okrenute ka brdu, se takođe oslanja na koncepciju tradicionalne kuće, dok su dnevni boravak, sedenje uz biblioteku i trpezarija okrenuti ka padini i pogledu. Krov na jednu vodu omogućava noćnu zonu na galeriji, ali ne klasičnu, već integrisanu u volumen čitavog prostora, bez fizičkih ograničenja.

„Na samom ulazu, objedinjeno sa kompozicijom kuhinje, prvo se nalaze ulazni plakari, zatim ugradni delovi kuhinje, pa nakon kuhinjskih elemenata, opet ugradni plakari sve objedinjeno jednom kompaktnom drvenom kompozicijom do zida sa vratima za kupatilo, koja su takođe utopljena u drveni omotač“ – objašnjava autorka.

Kamin je pozicioniran na samoj staklenoj fasadi; Foto: Relja Ivanić

Naizmenično podignuti kraci stepeništa navode na sugestivno penjanje uzbrdo.

S obzirom da je prizemni nivo kompletno otvoren boravišni prostor sa kuhinjom koji korespondira sa dvorištem i tremom, a spavaći blok je sakriven na galeriji, stepenište koje vodi na galeriju je takođe sakriveno u “procepu” između unutrašnje drvene i spoljašnje fasadne envelope, navodi Lazović.

„Stepenište je projektovano u kontekstu redizajniranih „malo udobnijih merdevina“. Naizmenično podignuti kraci navode na sugestivno penjanje uzbrdo. Uklopljene u materijalizaciju enterijera, formirajući završetak ‘umetnute kompozicije’ od drveta u unutrašnji beli fasadni omotač“ – dodaje naša sagovornica.

Karakteristično stepenište; Foto: Relja Ivanić
Karakteristično stepenište; Foto: Relja Ivanić
Kupatilo; Foto: Relja Ivanić
Kupatilo; Foto: Relja Ivanić

Monolitni pod u mikrocementu

Izvođenje sa opremanjem je trajalo tri godine. Objekat je izgrađen u skeletnom sistemu gradnje sa AB stubovima i gredama, dok su zidovi zidani giter blokom. S obzirom da je fasadni i krovni omotač od termotretiranog sibirskog ariša, ovaj materijal je postavljen na drvenoj podkonstrukciji u oba pravca, formirajući ventilisani sloj fasade.

Podna ploča je armiranobetonska, kao i ploča galerije. Preko nje je postavljen sistem podnog grejanja, dok je završna podna obloga izrađena kao monolitni sloj u mikrocementu. Zidovi su malterisani, a samo je u kupatilima postavljena keramika, navodi Lazović.

Plato oko bazena, terase i spoljno stepenište su izvedeni u betonu, koji je obložen keramikom. Čelična nadstrešnica, koja natkriva veliki severozapadni trem ispred bazena, je izvedena od kutijastih čeličnih profila.

Čelična nadstrešnica  je izvedena od kutijastih čeličnih profila; Foto: Relja Ivanić

Izbor za spoljašnji omotač pao je na termotretirani ariš, ali tretiran starom japanskom tehnikom paljenja drveta.

Što se tiče materijalizacije fasade, saznajemo da se upotreba drveta pojavljuje kao naglašena potreba za životom u prirodi i u skladu sa njom, te se tako drvo logično nametnulo kao materijal koji se savršeno uklapa u prirodan ambijent.

„Spoljašni omotač kuće je od prve ideje planiran da bude jednoobrazan, kako na fasadi, tako i na krovu. Izbor je pao na termotretirani ariš, ali tretiran starom japanskom tehnikom paljenja drveta. Ovom tehnikom drvo dobija dugogodišnju otpornost na vremenske uslove, a istovremeno je postignuta i željena ujednačena boja patine, što nam je delovalo kao najadekvatniji izbor“ – kaže autorka.

Tehnikom paljenja drveta postignuta je i željena ujednačena boja patine; Foto: Relja Ivanić

Arhitektura koja svedoči o vremenu u kome je nastala

Arhitekte iz INKA studija projektovale su i urbanističku kompoziciju na parceli sa pozicijom popločanih terasa, „lebdećih stepenika“, upuštenih dvorišta u teren, popločanog trema sa bazenom i plažom, ulaznih staza, kao i staza oko kuće.

„Po želji klijenta, pejzažno uređenje je prepušteno njegovoj slobodnoj interpretaciji. Naša je bila samo jasno definisana pozicija drveta na jugozapadnoj strani kako bi se formirala prirodna zasena na najosunčanijem delu dvorišta“ – kaže Lazović.

Na kraju, saznajemo i da koliko sam proces projektovanja nije imao prevelikih izazova, toliko je izvođenje bilo zahtevnije. Ono što je otežavalo završetak izvođenja radova bila je sinhronizacija majstora sa instalaterima, kao i gradnja van gradske sredine, što je rezultiralo produžavanjem rokova.

„Kako je naš tim i izvodio ovaj objekat, trudili smo se da svaki detalj bude ispoštovan, sa puno energije i želje da se stvori oaza mira za korisnike, a ujedno arhitektura koja svedoči o vremenu u kome je nastala“ – zaključuje za naš portal arhitektkinja Marina Lazović.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja
Osnova prizemlja
Osnova galerije
Osnova galerije
Osnova krova
Osnova krova
Presek 1-1
Presek 1-1
Presek 2-2
Presek 2-2
Izgledi
Izgledi

Foto-galerija

Futro House u Parcanima, Opština Sopot; Foto: Relja Ivanić
Futro House u Parcanima, Opština Sopot; Foto: Relja Ivanić
Projekat je realizovan uz međusobno poverenje autora i klijenata; Foto: Relja Ivanić
Projekat je realizovan uz međusobno poverenje autora i klijenata; Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Tehnikom paljenja drveta postignuta je i željena ujednačena boja patine; Foto: Relja Ivanić
Tehnikom paljenja drveta postignuta je i željena ujednačena boja patine; Foto: Relja Ivanić
Pozicija na parceli omogućila je formiranje dva specifična mikroambijenta oko kuće; Foto: Relja Ivanić
Pozicija na parceli omogućila je formiranje dva specifična mikroambijenta oko kuće; Foto: Relja Ivanić
Pozicija na parceli omogućila je formiranje dva specifična mikroambijenta oko kuće; Foto: Relja Ivanić
Pozicija na parceli omogućila je formiranje dva specifična mikroambijenta oko kuće; Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Objekat je projektovan od 2020. do 2022. godine, a realizovan u periodu 2021–2023; Foto: Relja Ivanić
Objekat je projektovan od 2020. do 2022. godine, a realizovan u periodu 2021–2023; Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Izgled potpuno zatvorenog objekta; Foto: Relja Ivanić
Izgled potpuno zatvorenog objekta; Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Karakteristično stepenište; Foto: Relja Ivanić
Karakteristično stepenište; Foto: Relja Ivanić
Kupatilo; Foto: Relja Ivanić
Kupatilo; Foto: Relja Ivanić
Futro House zauzima površinu od 118 kvadrata; Foto: Relja Ivanić
Futro House zauzima površinu od 118 kvadrata; Foto: Relja Ivanić
Enterijer kuće; Foto: Relja Ivanić
Enterijer kuće; Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Kuća ima integrisan sistem podnog grejanja; Foto: Relja Ivanić
Kuća ima integrisan sistem podnog grejanja; Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Faktografija
naziv objekta:

Futro house

mesto:

Parcani, Opština Sopot

klijent:

Slavimir Stojanović Futro

autor:

INKA studio projektni tim – Marina Lazović, dia, Predrag Ignjatović, dia, Zoran Lazović, dia, Dunja Nedeljković, dia

godina projektovanja:

2020–2022.

godina izgradnje:

2021–2023.

površina:

118,34 m²

spratnost:

P+G

izvođači:

INKA studio, Aditiv Balkan, Sunce Marinković, Enterijer Bojović

fotografija:

Relja Ivanić

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

5 komentara

  1. Biljana

    Oduševljena sam, izvanredno uklopljeno u prostor rešenje koje istovremeno i u potpunosti zadovoljava zahteve namene i estetike

  2. arhitekta

    bilo bi zanimljivo saznati koji je budžet bio i kako je rast cena materijala uticao na proces projektovanja i izvođenja

    sa bazenom, ovo nije ispalo ispod 2.000 evra po kvadratu

  3. miki

    uvek je bio ovakav ! ko je normalan i zdrav rođen i ko je imao zdravo detinjstvo ima ovakvu kuću i ponaša se ovako

  4. Bojan

    Deluje previse sumorno , tamno i bez duse.

    1. Umetnica mora biti zdrava

      Pa citajuci vas komentar sticem ustisak da ako u ovakvom objektu koji je sve ali samo nije sumoran, vi vidite sve ovo sto ste naveli…pitam se, da li je to sve samo u vama. I umesto da odete sa nekim strucnim da popricate, blejite na netu i ostavljate hejt komentare.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *