Kušnerova firma povlači se iz projekta hotela na mestu Generalštaba

Povlačenje dolazi nakon spornog skidanja statusa kulturnog dobra i reakcija domaće i međunarodne stručne javnosti.

Affinity Partners, firma američkog preduzetnika Džareda Kušnera, potvrdila je za Volstrit džurnal da se povlači iz planiranog poduhvata izgradnje hotela Tramp u Beogradu, nakon što je, kako se navodi, projekat izazvao proteste i doveo do optužnice protiv visoko rangiranog srpskog političara.

„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je u ponedeljak za ovaj ugledni američki list portparol Kušnerove privatne investicione kompanije.

Saopštenje je usledilo svega nekoliko sati nakon što je četvoro visokih državnih funkcionera optuženo za korupciju u vezi sa projektom vrednim pola milijarde dolara. Kako piše Njujork Tajms, ova odluka praktično poništava dogovor koji je bio „primer spremnosti stranih vlada da idu veoma daleko kako bi unapredile finansijske interese porodice Tramp“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Proširena lista: Više od 80 institucija podržalo zaštitu Generalštaba

Nagli kraj sve kontroverznijeg projekta

Volstrit džurnal pak odluku o povlačenju ocenuje kao „nagli kraj sve kontroverznijeg projekta na kojem je Džared Kušner, sada i javna ličnost i posrednik u pregovorima, radio više od dve godine”.

Zet predsednika Donalda Trampa je, podseća list, preuzeo veliku geopolitičku odgovornost, dobrovoljno se javljajući da pomogne u vođenju američkih pregovora o okončanju rata između Rusije i Ukrajine, nakon slične uloge u Gazi.

Istovremeno, on vodi firmu privatnog kapitala vrednu 4,8 milijardi dolara koja investira globalno i koju uglavnom finansiraju vlade Bliskog istoka. Affinity Partners je deo rekordne otkupnine kompanije Electronic Arts od 55 milijardi dolara i pomaže u finansiranju „neprijateljske ponude” kompanije Paramount za Warner Bros.

Navodeći da je, prema dostupnim informacijama, do sada potpisan samo jedan ugovor o zajedničkom ulaganju strateškog partnera iz SAD i naše države, Forbes Srbija analizira uslove predviđene ovim dokumentom i zaključuje: „Za Srbiju će biti dobro da prođe sa minimalnim odštetnim zahtevom Kušnerove firme, ako ga uopšte bude i bilo”.

Slučaj „Generalštab“

Kako su ranije preneli domaći mediji, spor oko planiranog projekta na lokaciji nekadašnjeg vojnog kompleksa Generalštaba otvoren je u trenutku kada je pokrenuta procedura za skidanje statusa kulturnog dobra sa ovog modernističkog sklopa. Time je dovedeno u pitanje važeće rešenje zaštite jednog od najznačajnijih primera posleratne arhitekture u Srbiji.

U stručnoj javnosti se istovremeno ističe da je važno jasno razgraničiti dva pitanja: pravni okvir i zakonitost postupaka, s jedne strane, i mogućnosti očuvanja i obnove samog kompleksa, s druge. Upravo u tom kontekstu, arhitektonska i građevinska struka ukazuje da Generalštab nije „neobnovljiv“ objekat, već kompleks čije je očuvanje i rekonstrukcija tehnički i stručno izvodljiva opcija, što potvrđuju i brojni primeri iz međunarodne prakse.

Tražio se dijalog koji nikada nije uspostavljen, zbog čega je konsenzus struke bio snažan i, po mnogo čemu, istorijski – Igor Mikitišin.

Arhitekta Igor Mikitišin, član upravnog odbora Društva arhitekata Novog Sada i jedan od autora podcasta Sfera, za Gradnju kaže da je već na samom početku bilo ključno da se arhitektonska struka uključi u razmatranje ovakvog predloga, i to pre ulaska u fazu idejnog rešenja – što se, kako navodi, nije dogodilo.

Upravo zbog toga, arhitekte u Srbiji, ali i kolege iz Evrope, stale su u odbranu kulturnog nasleđa, odnosno njegovog modernističkog segmenta – kompleksa Generalštaba. Iako Generalštab, prema njegovim rečima, zavređuje ozbiljnu pažnju i sa kulturološkog, identitetskog i društvenog aspekta, stručna javnost, uz sve potpsnike deklaracije za zaštitu sudbine Beogradskog sajma i Generalštaba, je vrlo rano ukazala da je reč pre svega o pravnom, a ne arhitektonskom pitanju. Zaštita kulturnog nasleđa i zakon koji je uređuje, dodaje, u ovom slučaju nikada nisu bili suštinski sporni.

„Tražio se dijalog koji nikada nije uspostavljen, zbog čega je konsenzus struke bio snažan i, po mnogo čemu, istorijski“, zaključuje on.

Glasovi protiv rušenja stigli iz zemlje i sveta

Podsetimo, više od 80 domaćih i međunarodnih institucija, među kojima su SANU, UAS i Savet arhitekata Evrope (ACE), podržalo je inicijativu za očuvanje i obnovu kompleksa zgrada Generalštaba u Beogradu, nakon što je usvajanjem Lex Specialisa 7. novembra bio otvoren put za njegovo rušenje i izgradnju novog hotelsko-stambenog kompleksa.

Takođe, modernistički kompleks Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane u Beogradu, kako glasi zvanično ime Generalštaba, našao se na spisku 7 najugroženijih spomenika i lokaliteta kulturne baštine u Evropi za 2025. godinu, koji su u martu objavili Europa Nostra i Institut Evropske investicione banke (EIB).

Predloženo rušenje Generalštaba postavilo bi i opasan presedan za buduću zaštitu i upravljanje drugim nepokretnim kulturnim dobrima u Srbiji.

Uvrštavanju Generalštaba na listu prethodilo je saopštenje Europa Nostre, objavljeno u septembru prošle godine, u kome se izražava zabrinutost zbog najave rušenja ovog istorijski značajnog kompleksa – koji je projektovao arhitekta Nikola Dobrović – kao i njegova kasnija zamena novim objektom u interesu privatnog sektora.

„Predloženo rušenje Generalštaba od strane privatne kompanije za izgradnju nekretnina, ne samo da bi izbrisalo jedinstveni primer kulturnog nasleđa koji potvrđuje umetničke veze Beograda i Evrope iz prošlosti i sadašnjosti, već bi postavilo i opasan presedan za buduću zaštitu i upravljanje drugim nepokretnim kulturnim dobrima u Srbiji,” rečeno je u saopštenju.