Još neizvesnija sudbina Generalštaba: Hotel Tramp na krivotvorenim temeljima

Nakon priznanja o nezakonitom ukidanju zaštite, u fokusu je pitanje buduće namene jednog od najznačajnijih objekata moderne arhitekture u Srbiji.

Beograd je grad slojeva — antičkih, osmanskih, habzburških, socijalističkih, postmodernih, pa i onih od stiropora. Ali neki slojevi se teško „preboje”. Recimo, Generalštab. Impozantna građevina arhitekte Nikole Dobrovića, svedok bombardovanja, a danas — spomenik neodlučnosti i institucionalnog javašluka. I sad, kao da nije dosta što zvrji polusrušen i prepušten zubu vremena, dolazi vest koja para uši, a i savest.

Projekat na mestu Generalštaba uopšte nije zasnovan na zdravim temeljima. Ali, to smo nekako i znali i naslućivali, jer je delovalo nemoguće da je sve po zakonu, a opet, u zemlji smo u kojoj se zaštićena arhitektonska, kulturna, pa i prirodna dobra olako zanemaruju i uništavaju, pa nam na neki način i nije bilo čudno. No, projekat Trump Towers, u čijem bi sastavu trebalo da bude i Hotel Trump International na mestu Kasarne Sedmog puka, leži na – krivotovorenoj odluci.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Kasarna Sedmog puka postaje Trump International Hotel?

Goran Vasić, direktor Agencije za zaštitu spomenika kulture, priznao je da je falsifikovao vladin dokument kojim se dozvoljava rušenje Generalštaba.

Naime, Goran Vasić, direktor Agencije za zaštitu spomenika kulture, priznao je da je falsifikovao vladin dokument kojim se dozvoljava rušenje zaštićenog, iako u velikoj meri oštećenog kulturnog dobra, bivšeg sedišta Ministarstva odbrane prvo SFR, pa zatim SR Jugoslavije. Sama zgrada, o kojoj možemo beskonačno razgovarati da li je dobro uklopljena u okolinu, jeste biser modernizma jugoslovenske škole, i rad je Nikole Dobrovića. Zgrada je jedno od svega nekoliko preostalih monumentalnih dela kasne moderne arhitekture socijalističke Jugoslavije.

Sve seže u vreme od pre 20 godina, kada je 2005. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture proglasio Generalštab kulturnim dobrom, i na taj način presekao Gordijev čvor rasprava šta će biti s njim – barem se tako mislilo. Ta odluka je ovom velelepnom objektu oštećenom šest godina pre toga, u NATO bombardovanju SR Jugoslavije, zakonski omogućila da preživi, u jednoj od dve forme – puna replika, ili evoluirana forma sa nadogradnjama i intervencijama, a takvih je projekata, i to veoma dobrih, bilo sijaset.

Amerikanci se ograđuju

Kompanija Affinity Partners, u vlasništvu Trampovog zeta, Džareda Kušnera, odmah se distancirala od nezakonitog dela Vasića i dala izjavu u kojoj kaže da nije imala nikakvu ulogu u preispitivanju statusa kulturnog dobra Generalštaba, a budući da radovi na lokaciji nisu ni počeli, kompanija je izjavila da je „sudbina projekta neizvesna“. Takođe, Affinity Partners navodi i da su o svemu saznali iz medijskih napisa, odnosno „da je zvaničnik srpske administracije, koji nije povezan sa našom firmom, navodno falsifikovao dokumentaciju u vezi sa statusom zaštićenog kulturnog dobra u projektu Belgrade Square, a Affinity Partners će preispitati situaciju i odlučiti o narednim koracima“, kako kažu iz kompanije u svojoj objavi.

Zanimljivo da je projekat dobio „zeleno svetlo“ srpske vlade i pre nego što je formalno ukinut statut zaštite, te to sa sobom povlači mnoga pitanja, pre svega se u javnosti navode optužbe da Vasić, koji je suočen sa optužbama da je zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene dokumentacije, nije radio sam, već u nečijem interesu. Tužilaštvo za organizovani kriminal je preuzelo dalje korake.

Da li će biti tržni centar, apartmani, ili još jedan „lifestyle district“? Sve opcije su na stolu — sem, izgleda, očuvanja.

New York Times navodi da je „projekat od 500 miliona dolara doživeo neprijatnu komplikaciju“ i da bi Trump Towers i prateći hotel bili „prvi u Evropi“, a da je Vasić lažirao mišljenje eksperata i da je Tužilaštvo navelo da je „ugrozio kulturnu baštinu Srbije“. Vasić je direktor Zavoda od juna 2024. godine. Erik Tramp, sin američkog predsednika, Donalda Trampa, bio je pre nekog vremena oduševljen idejom, rekavši da je „Srbija jedna od najbrže rastućih zemalja Evrope i da su neverovatno počašćeni time što su prisutni u njoj“.

Najstariji sin predsednika SAD, Donald Mlađi, dvaput je posetio Srbiju u prethodnim mesecima i dao podršku administraciji koja je rapidno pogurala ovaj projekat koji je izazvao bes javnosti i proteste koji su se stopili sa širim protestima i opštim nezadovoljstvom građana zbog korupcije koja je naročito evidentna (i opasna) u građevinskom sektoru.

Generalštab, kao i sama ideja javne baštine, stoji na raskrsnici. Na jednoj strani – građevina koja svedoči o brutalizmu, o ratu, o arhitektonskoj hrabrosti. Na drugoj – interes da se to parče zemlje pretvori u nešto „isplativo“. Da li će biti tržni centar, apartmani, ili još jedan „lifestyle district“? Sve opcije su na stolu — sem, izgleda, očuvanja.

Tribina i javna rasprava

Odmah je stigla i pozitivna reakcija – na inicijativu Europa Nostra 15. maja organizovana je javna rasprava o sudbini Generalštaba na Građevinskom fakultetu u Beogradu i izlaganja će, kako navode organizatori, biti početak inicijative za obnovu Generalštaba. Sada smo svi svesni da neće biti još jedne odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra – budući da nije ni ove smelo ni moglo biti, bez laži i falsifikata.

Profesor Borislav Slavković naglasio je na tribini da je glavni problem bio taj što se o obnovi godinama pričalo, a ništa se nije radilo. „Problem je što struka nije bila angažovana, a vlast je bila angažovana iz drugog gledišta, gledišta finansija“, rekao je Stojkov, kako prenosi Danas.

Ovo bi bio prvi put u Evropi da se spomenik kulture ruši zbog finansijskog interesa – profesor Borislav Slavković.

Po rečima profesora Slavkovića, ovo bi bio prvi put u Evropi da se spomenik kulture ruši zbog finansijskog interesa. Stojkov je najavio da će se formirati stručni tim koji bi radio nacrt studije izvodljivosti zaštite i obnove ugroženih zgrada generalštaba, što bi trajalo nekoliko meseci. Takođe, on se osvrnuo i na infrastrukturne probleme koji bi nastali ako bi se ovde izgradio kvart sa 2.000 stanova (i 150 hotelskih soba), o kome nije mnogo raspravljano.

Sa druge strane, Slavica Vujović, predsednica Europa Nostra Srbija pojasnila je javnosti šta znači uvrštavanje Generalštaba u sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, i naglasila da lista od “sedam ne-veličanstvenih” nije “lista sramote”, već lista onoga na šta treba najpre obratiti pažnju i hitno delovati, a kao primere uspeha navela je rudarski predeo Rošija Montana u Rumuniji, ali i Subotičku sinagogu.

Arhitetka Miljan Salata iz Podcasta Sfere govorio je o simboličnom značaju zašto ne smemo dozvoliti rušenje, u gradu koji je već ostao bez hotela Jugoslavija i starog savskog mosta. Redovni profesor u penziji Građevinskog fakulteta Dušan Najdanović naglasio je da su modaliteti rekonstrukcije mogući i tehnički i zakonski.

Kuda dalje?

Pitanje nije više samo arhitektonsko. Generalštab ne mora biti ruševina. Može biti memorijal, muzej, simbol otpora zaboravu. Ali ne može biti meta. Jer kad pucamo u baštinu, onda smo već pogodili sebe. Razvoj događaja u proteklih nekoliko dana daje izvestan tračak nade.