U Galeriji SANU izloženo je oko 40-ak Dobrovićevih projekata i zdanja; Foto: Sara Pilipović
Dešavanja

Obnova Generalštaba u fokusu izložbe o Nikoli Dobroviću

U galeriji SANU otvorena je velika retrospektivna izložba posvećena akademiku Nikoli Dobroviću, centralnoj figuri modene arhitekture i urbanizma Beograda i Jugoslavije. 

U jednoj od najvažnijih galerija u Beogradu, akademik Milan Lojanica svečano je otvorio izložbu Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta. Izložba je organizovana povodom 125-godišnjice rođenja prvog gradskog arhitekte Beograda, akademika i profesora urbanizma Nikole Dobrovića (1897–1967), člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Obeležavanje jubileja povodom rođenja slavnog arhitekte i profesora univerziteta čini niz aktivnosti. Pored same izložbe, skup pratećih događaja obuhvata i naučnu konferenciju, nekoliko publikacija na srpskom i engleskom jeziku, studentski konkurs, stručne tribine i razgovore posvećene radu i projektima jednog od najznačajnih autora 20. veka na ovim prostorima.

Autori monografske izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Кovačević, a prostornu postavku osmislila je Marina Dokmanović. Prema njihovim rečima, cilj izložbe jeste da na jednom mestu po prvi put sabere i prikaže celokupni Dobrovićev opus, realizovane objekte, projekte, planerski i teorijski rad.

Izložba sažima smer i suštinu svih Dobrovićevih aktivnosti, ali skreće pažnju stručne i šire javnosti na još uvek nerešeno pitanje i neizvesnu sudbinu zgrade Generalštaba u Beogradu.

Izložba je podeljena na tri hronološka dela i 9 tematskih celina; Foto: Sara Pilipović

Legendarni Dobrović

Izložba u Galeriji SANU pokušava da sabere i prikaže celokupno Dobrovićevo stvaralaštvo. Po svome sadržaju, izložba prati dva paralelna toka. Prvi govori o karakteru dela i delatnosti arhitekte Nikole Dobrovića (njegovim vizijama, koncepcijama i realizacijama), a drugi o okolnostima i kontekstu u kome je stvarao svoja kapitalna dela – kako o predratnom, tako i posleratnom periodu njegovog stvaralaštva.

„U prepletu ova dva toka izložbena postavka nas vodi najpre od prikaza reprezentativnih dela, a potom kroz periodizaciju i mnogobronja svedočanstva, otkrivamo prirodu i razmere njegovog ukupnog stvaralačkog podviga“ – navodi akademik Lojanica, inače Dobrovićev učenik.

Prikupljena i obrađena građa podeljena je u tri zaokružene vremenske celine: praški (1919-1934), dubrovački (1934-1945) i beogradski (1945-1967). Oko četrdesetak Dobrovićevih projekata, zdanja, uz knjige, dokumente, fotografije grupisano je u nekoliko celina:

  1. Arhitekta Praga i iz Praga
  2. Terazijska terasa
  3. Grand hotel u Lopudu
  4. Dubrovačka hiperdencija
  5. Obnova i izgradnja Beograda
  6. Generalštab
  7. Beograđanin na delu
  8. Urbanistički planovi
  9. Projekat sopstvenog letnjikovca
Posebno mesto na izložbi posvećeno je zgradi Generalštaba, njenoj istoriji i izgradnji; Foto: Sara Pilipović

Duh moderne je temelj njegovog celokupnog stvaralaštva i revolucionarnog odnosa.

Duh moderne je temelj njegovog celokupnog stvaralaštva i revolucionarnog odnosa i tvrde, radikalne borbe protiv istoricizma i ostataka 19. veka u svim fazama njegovog rada“ – ističe je akademik Lojanica.

U pogledu sadržaja, postavku čini originalna arhivska građa iz Dobrovićeve zaostavštine, a koja se čuva u Muzeju nauke i tehnike i Arhivu SANU. Tu su još i umetničke fotografije stanja njegovih izvedenih objekata, kao i istorijske fotografije i razglednice, pet za potrebe izložbe urađenih video materijala o Dobrovićevom opusu u Pragu, Dubrovniku i Beogradu.

Po svom karakteru naročito se izdvaja film iz 1964. godine o savremenoj arhitekturi Jugoslavije koji je „pozajmljen“ iz fonda Filmskih novosti, a koji oslikava herojski period arhitektonske modernosti na ovim prostorima.

„Dobrović je bio pravi čovek, na pravom mestu, ali ne i u pravo vreme. On je bio toliko ispred i iznad svog vremena, da se divergencija nikada nije mogla uslaglasiti. Niti je Dobrović mogao da degradira samog sebe ‘prilagođavajući’ se vremenu, niti je vreme moglo da podnese ‘nasilje’ zahteva visokih standarda“ – citat je arhitekte Jovana Krunića, a koji je Mara Vukotić Lazar posebno naglasila u pratećoj publikaciji.

Otvaranje izložbe je privuklo veliku pažnju publike, Foto: Sara Pilipović

Šta će biti sa Generalštabom?

„Motiv izložbe i čitavog projekta jeste da pokrene rekonstrukciju Generalštaba je i skriven i javan“ – navodi Bojan Kovačević, jedan od ko-autora izložbe i autor knjige „Arhitektura zgrade Generalštaba – Monografska studija dela Nikole Dobrovića“.

Dugogodišnji profesor urbanizma i prvi urbanista grada Beograda ostavio je značajna i kapitalna na teritoriji Jugoslavije. No, jedino njegovo realizovano delo na teritoriji Srbije je Zgrada Generalštaba vojske Srbije, koja se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu. Kao ličnost eruptivne prirode i ne baš blagog karaktera, Nikoli Dobroviću je bilo zabranjeno da obilazi gradilište i vrši stručni nadzor jer je u velikoj meri ometao i usporavao gradilište.

Nažalost, ovaj ikonički objekat moderne arhitekture stradao je u dva napada (30. aprila i 7. maja) 1999. godine tokom NATO bombardovanja. Od tada pa do danas, Generalštab je prepušten na milost i nemilost vremena i zaborava – kao nemi svedok nemilih istoriskih događaja.

Na inicijativu i veliku upornost arhitekte Bojana Kovačevića, kompleks je 2005. godine zaštićen kao spomenik kulture. Objekat je saniran, ali još uvek nije priveden nameni. Tokom 2016. godine je bilo spekulacija da će se Generalštab možda rušiti ili da će doživeti prenamenu u muzej dinastije Nemanić, ali stvarnih planova za obnovu i regeneraciju ovog objekta još uvek nema.

Kompleks Generalštaba jedan je od arhitektonskih simbola modernog Beograda; Foto: Sara Pilipović

Makete antologijskih objekata

Pored materijala iz arhivske građe, sveobuhvatnog i istaknutog prikaza zgrade Generalštaba, posetioci na izložbi mogu pogledati i nekoliko maketa. Kao deo pripremnih aktivnosti, Arhitektonski fakultet u Beogradu je organizovao radionicu pod nazivom Modeli Arhitekture – stvaralaštvo arhitekte Nikole Dobrovića, pod mentorstvom vanrednog profesora mr Zorana Abadića i asistenta sa doktoratom dr Jelene Bogosavljević.

Cilj radionice bio je izrada jednog broja maketa ostvarenja arhitekte Nikole Dobrovića. Na radionici je učestvovalo 17 studenata Master akademskih studija koji su na osnovu raspoložive građe, fotografija iz perioda, originalnih crteža i planova izradili ukupno 6 maketa realizovanih i nerealizovanih dela arhitekte Nikole Dobrovića.

„Sam postupak je metodološki podrazumevao istraživanje i analizu dostupne građe kroz razumevanje konteksta, koncepta, funkcije i forme kako bi se prethodno priredili crteži a potom i 3d modeli maketa koje će biti izrađene“ – ističe profesor Abadić.

Izrađene su makete sledećih objekata:

  • TERAZIJSKA TERASA, u razmeri 1:200
  • HOTEL GRAND, u razmeri 1:125
  • VILA VESNA, u razmeri 1:50
  • VILA MUDRA, u razmeri 1:50
  • VILA SVID, u razmeri 1:50
  • LETNJIKOVAC DOBROVIĆ, u razmeri 1:50
Krovne terase krasile su brojne vile koje je Dobrović projektovao u Dubrovniku; Foto Sara Pilipović

Poslastica za arhitektonske sladokusce

Izložbu prati i bogato ilustrovana publikacija od oko 200 stranica koja detaljnije i opštirnije priča priču o Dobrovićevu, njegovoj ličnosti i vanserijskoj karijeri. Uz dosta teksta i uz precizne istorijske izvore, popis arhitektonskih dela i ostalih eksponata, ova monografija je prava je poslastica za sve arhitektonske sladokusce. Ona rasvetljava pojedine zapostavljene aspekte Dobrovićeve ličnosti i dobrinosi boljem razumevanju istorije moderne arhitekture.

Predgovor publikacije napisao je akademik Milan Lojanica u kome, sa puno pažnje i biranim rečima, ukazuje na veličinu i značaj Dobrovićeve ličnosti u razvoju jugoslovenske arhitektonske modernosti.

Prvi tekstualni deo napisala je Marta Vuković Lazar i posvećen je životu Nikole Dobrovića, njegovoj praškoj, dubrovačkoj i beogradskoj stvaralačkoj fazi, kao i pedagoškim aktivnostima na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde je bio prvi dekan (1948-1949), profesor urbanizma i autor brojnih fakultetskih udžbenika. Pored originalnih fotografija i ilustracija, ovo poglavlje nam donosi niz istorisjkih činjenica i mnogobrojne reference.

Drugi tekstualni deo napisao je Bojan Kovačević, a koji u formi eseja govori o celovitosti Dobrovićevog stvaralaštva, kapitalnim delima i ključnim profesionalnim zaokretima. Na kraju se nalazi kratka Dobrovićeva biografija, kao i spisak arhitektonskih dela i ostalih eksponata.

Cena publikacije iznosi 1.000 dinara i može se kupiti u Galeriji SANU.

Izložbu prati i štampana publikacija koja broji oko 200 stranica; Foto: Sara Pilipović

Otvorena do 24. avgusta

Izložba Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta organizovana je kao omaž i podsećanje na Nikolu Dobrovića, njegovu ličnost, njegov snažan uticaj i na samo njegovo delo. Kao što se na osnovu izloženog materijala može zaključiti, Dobrovićev doprinos bio je izuzetno značajan u stvaranju i utemeljenju srpske i jugoslovenske moderne arhitekture, kao i na formiranje generacija srpskih arhitekata.

Jubilej od 125 godina rođenja slavnog arhitekte i urbaniste priređena je od strane Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture (BINA), Udruženjem arhitekata Srbiji (UAS) i Kulturnim centrom Beograda (KCB). Izložba je otvorena do 24. avgusta.

Fotogalerija

Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović
Foto: Sara Pilipović

Urednik je izdvojio za vas:

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *