„Nisam pogledao sve prispele radove, ali pogledavši prvonagrađeno rešenje, nisam siguran da je konkurs u potpunosti uspeo“ – kaže istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Završen je još jedan javni arhitektonsko-urbanistički konkurs u Beogradu. Ovaj put za blok 18, deo Novog Beograda koji izlazi na Savu i gleda na savamalsku padinu starog beogradskog jezgra. Autori prvonagrađenog rešenja su arhitekte Vanja Panić, Marko Vesković i Aleksandar Knežević.

projekat-resenje-blok18

Njihov projekat predviđa izlazak Novog Beograda na savsku obalu naspram starog gradskog centra, s bogatim poslovnim, ali i kulturno-umetničkim sadržajem. Pažnju nam skreće zgrada opera za platoom, osmišljenim kao reminiscencija na Trg Sv. Marka u Veneciji. Tu je i nova koncertna dvorana, kao i savremena gradska galerija – sav onaj sadržaj koji je izostao u planiranju Beograda na vodi, jer je i cilj samog konkursa bio davanje predloga za neku vrstu “obale kulture”. Naravno, stambeno poslovni sadržaj je prisutan, naročito na obodima bloka, gde se ističe nekoliko višespratnih poslovnica. Urbana zona ne izlazi na samu obalu jer se između njih nalazi širok pojas parkovske površine i šetališta. Na prvi pogled – sve je tu i na svom mestu…

Forma i raspored objekata deluju monotono i pomalo prevaziđeno, a nije ostavljen ni jedan karakteristični centralni motiv, koji bi svojom funkcijom i arhitekturom skretao pažnju.

Međutim, kada se malo bolje razmotri samo rešenje, uviđaju se krupni nedostaci. Urbanizam idejnog rešenja prati novobeogradsku blokovsku matricu, ali gustinom objekata potpuno negira novobeogradski koncept Le Korbizjeove Atinske povelje. Možemo reći da je taj koncept u neku ruku i prevaziđen ili nedovoljno isplativ jer je nastajao u epohi socijalizma, gde se nije razmišljalo kroz kapitalističku prizmu isplativosti izgrađenih građevinskih površina, ali ne i da je ovo rešenje pravi odgovor. Forma i raspored objekata deluju veoma monotono i pomalo prevaziđeno, a nije ostavljen ni jedan karakteristični centralni motiv, koji bi svojom funkcijom i arhitekturom skretao pažnju. Prostor Bloka 18 je kao stvoren da se na njemu eksperimentiše s nekom poslovnom kulom ili ekskluzivnim hotelom, ali autori kao da nisu želeli da budu nametljivi i takvim rešenjem konkurišu kuli Beograda na vodi.

Naravno, nakon ovih kritika, nikako ne treba posumnjati u stručnost i maštovitost prvonagrađenih autora. Pre će biti da su oni ovom konkursu pristupili oportunistički, to jest, da su smisleno predložili ovakvo pojednostavljeno rešenje jer su svesni finansijskih mogućnosti grada Beograda i senzibiliteta budućih investitora, koji neće moći da u kulturni sadržaj ulože ni polovinu novca koji se investira u program komercijalnog karaktera.

Beograd neće još dugo biti spreman za savremena urbanistička rešenja i nastaviće da sledi zastarele koncepte iz kraja 90-ih i početka 2000-ih godina.

Po svemu sudeći, Beograd neće još dugo biti spreman za savremena urbanistička rešenja i nastaviće da sledi zastarele koncepte iz kraja 90-ih i početka 2000-ih godina. Ali to ne opravdava ovaj ili neke buduće žirije, da ne potenciraju savremenost, makar i u konkursnim idejnim rešenjima.

Beograd u ogledalu

beograd-u-ogledalu

Po mnogima koji su ispratili ovu konkursnu utakmicu, pobednik “publike” definitivno je mladi arhitekta Jug Cerović, sa svojim rešenjem Beograd u ogledalu. Jedno sarkastično, a po nekima i tragikomično rešenje u kojem Beograd na vodi nema premca i da njegovi stanovnici ne bi trebali da uživaju u ništa lepšem pogledu do pogleda na vedutu sopstvene gradske celine. Mislim da je ovo rešenje izmamilo osmeh i samog gradskog urbaniste…