Od Srbije do Japana: Ako idete u Osaku ovih 9 paviljona ne bi trebalo propustiti

Expo 2025, koji se otvara u nedelju 13. aprila u Osaki, okupiće zemlje i organizacije iz celog sveta pod temom „Dizajniranje budućeg društva za naše živote“.

Smešten na veštačkom ostrvu Jumešima, očekuje se da će Expo 2025 privući milione posetilaca, sa fokusom na inovacije, održivost i međukulturnu razmenu.

Svetska izložba će se odvijati u kružnoj strukturi koju je projektovao japanski arhitekta Sou Fudžimoto. Prečnika od 1,5 kilometra, plutajući krov „Velikog prstena“ će povezati nacionalne i tematske paviljone, simbolizujući tako jedinstvo i saradnju, dok je istovremeno na ovaj način omogućeno formiranje zasenčenih staza i prostora za događaje.

Dok uzbuđenje raste, brojni paviljoni su već otkriveni, a svaki od njih odražava identitet i vrednosti svoje nacije kroz jedinstveni arhitektonski jezik. U nastavku predstavljamo devet nacionalnih paviljona koje ne bi trebalo propustiti ako idete u Osaku.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Turci vode Crnogorce u Osaku: Ovo je pobedničko rešenje paviljona za Expo 2025

Paviljon Srbije

Koncept Aleatek Studija iz Hong Konga, nazvan “Floating Forest” iliti Plutajuća šuma, predstavljaće našu zemlju na Svetskoj izložbi u Osaki, koja će trajati 184 dana, odnosno do 13. oktobra 2025.

Dizajn studija na čijem je čelu italijanski arhitekta Danilo Trevisan inspirisan je Velikim ratnim ostrvom, odražavajući pritom globalnu perspektivu cirkularne ekonomije.

Sa BGRP-om od 828 m², paviljon ima za cilj da interpretira srpsku kulturu i prirodni pejzaž kroz svoj arhitektonski izraz. Strategija dizajna je takođe u skladu sa temom „Igraj za čovečanstvo“, sloganom specijalizovane izložbe Expo 2027 u Beogradu.

Još uvek nemamo prve fotografije paviljona, ali čim ih dobijemo objavićemo ih na portalu Gradnja.

Paviljon Japana

Dizajnirao ga je biro Nikken Sekkei, a paviljon nosi temu „Ciklusi života“, što je simbolično predstavljeno kroz kružnu formu napravljenu od domaćeg japanskog drveta.

Dizajn uključuje tradicionalne japanske tehnike spojeva i višeslojnu drvenu fasadu koja filtrira svetlost i vazduh.

Posetioci će se kretati kroz spiralnu sekvencu prostora koji odražavaju prirodne cikluse i ritam, sa ciljem da izazovu čulnu vezu sa japanskim kulturnim i ekološkim nasleđem.

Paviljon Francuske

Francuski paviljon, koji je delo biroa Coldefy i Carlo Ratti Associati, nosi naziv „Pozornica prirode“. Dizajn spaja prirodna i veštačka staništa kako bi ilustrovao vezu između ljudskog i neljudskog sveta.

Posetioci prolaze kroz tri „čina“, te su tu Uspon, Otkriće prirode i Povratak na tlo. Spiralne stepenice vode do terase za posmatranje i krovne bašte sa različitim francuskim ekosistemima.

Paviljon promoviše održivost kroz prefabrikovane komponente i prirodne elemente, uz podsticanje ponovne upotrebe i reciklaže.

Paviljon Italije

Studio Mario Cucinella Architects iz Bolonje je paviljon Italije dizajnirao u slavu italijanske kreativnosti i zanatstva, kombinujući arhitekturu, umetnost i održivi dizajn.

Struktura ima talasasti krov izrađen od recikliranih i bio-kompozitnih materijala. Paviljon je zamišljen kao „laboratorija lepote“ koja prikazuje sposobnost Italije da spoji tradiciju i inovaciju.

Paviljon Čilea

Arhitektonski kolektiv Constructo osmislio je čileanski paviljon kao modularnu, laganu drvenu konstrukciju koja simbolizuje nomadski život i prilagodljivost.

Dizajniran sa idejom da se može rastaviti i ponovo upotrebiti, paviljon odražava geografsku raznolikost i kulturnu fleksibilnost Čilea.

Naglasak dizajna paviljona je na principima cirkularne ekonomije, uz nizak ugljenični otisak, objasnile su arhitekte iz Santijaga.

Paviljon Bahreina

Bahreinski paviljon, koji je osmislio studio arhitektkinje Line Gotmeh, inspirisan je tradicionalnim bahreinskim čamcima zvanim dhow. Prilikom izgradnje korišćene su istorijske tehnike primenjivane na izgradnji brodova, sa drvenim ramom i aluminijumskom oblogom.

Ovaj dizajn ističe pomorsko nasleđe Bahreina, dok istovremeno sprovodi održivu praksu, te se može lako rastaviti i reciklirati nakon Expoa. Dizajnom paviljona odaje se počast i japanskom umeću obrade drveta, čime se stvara kulturna veza između Bahreina i Japana.

Paviljon Češke

Paviljon koji su osmislili Apropos Architects, ima dinamičnu formu koja je inspirisana kretanjem i duhovnošću. Struktura ima fluidan oblik, a u centru se nalazi instalacija „Drvo života“.

Paviljon Češke Republike ističe ravnotežu između tehnologije i prirode, pozivajući posetioce da istraže češke inovacije, kreativnost i kulturne vrednosti kroz uranjajuće prostore.

Paviljon Katara

Biro Kengo Kuma & Associates dizajnirao je katarski paviljon inspirisan pustinjskim pejzažima i formama koje oblikuje vetar. Dizajn je realizovan kroz kombinovanje zakrivljenih, slojevitih zidova napravljenih od lokalnih materijala i otvorenog dvorišta.

Paviljon kombinuje tradicionalnu katarsku arhitekturu sa modernim senzibilitetima, stvarajući čulno iskustvo koje povezuje posetioce sa kulturnim i prirodnim nasleđem Katara.

Paviljon Nemačke

Nemački paviljon, koji smo vam detaljno predstavili u julu prošle godine, dizajnirala je Laboratorija za vizionarsku arhitekturu (LAVA) iz Berlina, a nosi naziv „Wa! Doitsu“, što znači „Vau! Nemačka“.

Fokus je na principima cirkularne ekonomije, uz korišćenje materijala koji se mogu ponovo upotrebiti, kao i na inovativnim dizajnima za očuvanje klime. Može se reći da je paviljon prototip za održivu arhitekturu budućnosti, obzirom da mu je cilj postizanje nultog otpada i minimalna potrošnja resursa.