Najuspešnije arhitektonske firme u Srbiji po dobiti u 2021. godini
Ukupni prihodi u ovom sektoru rastu tokom poslednje tri godine, s obzirom na to da su u 2020. godini iznosili 8,7 milijardi dinara (8.718.987.000), a u 2019. su bili nešto veći od 8,1 milijarde dinara.
Tržište nekretnina u Srbiji raste već nekoliko godina unazad, a ovakav trend mogao bi da potraje bar još neko vreme, prema ocenama investitora i stručnjaka koji prate ovu oblast. Cene kvadrata obaraju rekorde, a uz veliku uposlenost građevinske industrije pune ruke posla imaju i arhitekte, koje projektuju sve ove stanove, zgrade, stambene i poslovne komplekse.
Ukupan prihod svih arhitektonskih firmi u Srbiji iznosio je u 2021. godini skoro 11,2 milijarde dinara (11.198.791.000). Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u našoj zemlji je tokom prošle godine u arhitektonskoj delatnosti poslovalo ukupno 589 mikro preduzeća, 29 malih firmi i jedno srednje preduzeće. Najviše je bilo registrovanih preduzetnika – 1.584, piše Biznis.rs.
Srodni članci na portalu Gradnja
Rast prihoda
Ukupni prihodi u ovom sektoru rastu tokom poslednje tri godine, s obzirom na to da su u 2020. godini iznosili 8,7 milijardi dinara (8.718.987.000), a u 2019. su bili nešto veći od 8,1 milijarde dinara.
Prema rečima arhitekte Nemanje Gajića, ova delatnost se bori sa više problema, ali je ključno razdvojiti politiku od arhitekture.
„Ukoliko uporedimo Srbiju sa nekim razvijenijim zemljama, onda je kod nas arhitektonska delatnost nedovoljno zastupljena. Smatram da država prvenstveno treba da bude politički stabilna da bi bila to i ekonomski, a onda je i privredno, pa tako redom dolazimo i do arhitekture“, istakao je naš sagovornik.
Ukupan prihod svih arhitektonskih firmi u Srbiji iznosio je u 2021. godini skoro 11,2 milijarde dinara.
On je ocenio da, ugledajući se na druge zemlje, možemo da uvidimo makar u kojem pravcu treba da se krećemo kada je reč o poslu arhitekata.
„Najizazovniji su veliki projekti, poput projektovanja hotela, gde mora da radi tim inženjera, arhitekata i građevinaca, i kompletna ta slika koja se stvara prilikom projektovanja određenog objekta zna da bude veoma interesantna. Ipak, ključni problem u arhitekturi je što glavnu ulogu igra politika“, naglasio je Gajić.
Prvo mesto zauzima preduzeće za projektovanje, inženjering i konsalting Pro-Ing iz Novog Sada.
Na listi najuspešnijih kompanija u arhitektonskoj delatnosti po neto dobiti u 2021. godini, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, prvo mesto zauzima preduzeće za projektovanje, inženjering i konsalting Pro-Ing iz Novog Sada. Prema poslednjem finansijskom izveštaju, prošle godine je u ovoj firmi je radilo 40 zaposlenih sa prosečnom brutom platom od 160.000 dinara. Ukupni prihodi bili su veći od 1,1 milijarde dinara, dok je neto dobit bila skoro 105 miliona dinara.
Sledi internacionalna kompanija Cook Haffner Architecture Platform, čija je jedna od poslovnica u Beogradu i koja je u prošloj godini imala ukupne prihode veće od 111,3 miliona dinara. U ovoj firmi je radilo 17 osoba, čija je prosečna bruto blata bila oko 234.800 dinara, dok je neto dobit bila 44,15 miliona dinara.
Treće po neto dobiti, među firmama sa najmanje petoro zaposlenih, našlo se preduzeće KMZ Contractor iz Beograda. Ukupni prihodi ove firme bili su prošle godine 78,5 miliona dinara, što je značajan rast u odnosu na nepunih 60 miliona dinara godinu dana ranije. Takođe, neto dobit je duplirana, sa 19 miliona na 40,7 miliona dinara.
Plata od 350.000 dinara
Među Top 15 najuspešnijih preduzeća po visini bruto plata izdvaja se zemunsko preduzeće ATI Project. Naime, u ovoj firmi je prosečna bruto zarada u prošloj godini bila veća od 350.000 dinara.
Od kompanija koje su se našle na listi najuspešnijih, većina ima sedište u Beogradu, dok je Biro Plus iz Vršca, JP Urbanizam Pančevo i Amber Pro iz Pančeva, a JP Urbanizam Novi Sad i Pro-Ing iz Novog Sada.
Obratiti pažnju na urbanizam
Prema rečima arhitekte Nemanje Gajića, teško se dolazi do velikih projekata kao što su projektovanje i izgradnja zgrada.
„Beograd je u ekspanziji i niče mnogo stambenih zgrada, ali bi trebalo više obratiti pažnju na urbanističke parametre i ambijentalu celinu, a ne samo nagomilavati zgrade koje nisu međusobno povezane. Zna to da bude zanimljivo, ali bar neka tri zajednička kriterijuma za sve te objekte moraju da se postave, kako bi postojao kontinuitet. Ovako sve izgleda nabacano“, smatra sagovornik.
