Miljan Mikić biće moderator na konferenciju BuildUp koja se održava 16. novembra
Intervju

Miljan Mikić: Današnje generacije inženjera traže više od plate

Sa jednim od moderatora na konferenciji BuildUp 2022 razgovaramo o glavnim izazovima u zapošljavanju sa kojima se susreću kompanije iz građevinske industrije.

Dr Miljan Mikić, diplomirani građevinski inženjer, docent je na Univerzitetu u Lidsu, gde od 2017. godine na master programu predaje inženjerski menadžment, poslovnu strategiju, planiranje poslovanja, upravljanje projektima, kao i upravljanje ljudskim resursima.

Doktorirao je 2015. godine, na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u oblasti upravljanja rizicima na kapitalnim investicionim projektima, gde je takođe bio angažovan u zvanju docenta na Katedri za upravljanje projektima.

Direktor je i osnivač startapa i platforme za digitalizaciju građevinske industrije OROOK, kao i konsultant sa 15 godina iskustva u realizaciji kompleksnih investicionih projekata, a na konferenciji BuildUp 2022 naći će se u ulozi moderatora Panela 3 koji novi naziv „Imam li čoveka?“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Dr Miljan Mikić jedan je od moderatora na konferenciji BuildUp 2022; Foto: Privatna arhiva

Od Beograda do srca Jorkšira

Bavite se akademijom i praksom, a istovremeno ste pokretač jedne od najuspešnijih domaćih startap kompanija? Koje su sve sfere vašeg interesovanja?

Lepo je kada ste plaćeni da učite i pomažete drugima da uče i razvijaju se. To je možda suština profesure na fakultetu, ali je to ujedno i dobar deo svakog menadžerskog posla.

Moja akademska karijera me je iz Srbije, gde sam 2015. godio doktorirao i radio kao docent na Katedri za upravljanje projektima Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odvela 2017. godine u Veliku Britaniju, u srce Jorkšira, gde, takođe na poziciji docenta radim na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds).

Na master programu ovog univerziteta predajem inženjerski menadžment, poslovnu strategiju, planiranje poslovanja, upravljanje projektima kao i upravljanje ljudskim resursima a takođe sam učestvovao u uspešnom kreiranju prvog potpuno online i remote programa studija: Master of Science in Engineering Management.

Nastavio sam da učim i da se razvijam u poljima koja uključuju IT, ekonomiju, upravljanje projektima u građevinarstvu, ali i još mnogo toga

Zanimljivost tog konkretnog mastera jeste što predstavlja MBA program skrojen posebno za inženjere i što okuplja polaznike iz čitavog sveta, među kojima je dosta senior menadžera, direktora i vlasnika firmi.

Paralelno sa akademskom karijerom, radio sam intenzivno i kao konsultant (Rusija, Gruzija, Austrija, SEE), između ostalog direktno za Evropsku Investicionu Banku i Banku Evropskog Saveta, a od 2020. godine sam se otisnuo i u preduzetničke vode i u Srbiji osnovao startap i platformu za digitalizaciju građevinske i inženjerske industrije www.orook.net.

Ono što je bitnije, nastavio sam da učim i da se razvijam u poljima koja uključuju IT, ekonomiju, upravljanje projektima u građevinarstvu, ali i još mnogo toga.

Početna strana platforme Orook

Jednostavna ideja za pomoć inženjerima i kompanijama

Koja je bila vaša osnovna namera kada ste pokretali OROOK? Šta vam je bio cilj?

Radeći sa studentima i diplomcima, a sa druge strane i sa dosta firmi koje imaju konkretne izazove u praksi, ubrzo sam uvideo jasnu potrebu za direktnijim povezivanjem profesionalaca različitih profila i iskustva sa građevinskim kompanijama, kao i potencijal ovakvih saradnji koje bi bile korisne za obe strane.

Ideja o platformi za zapošljavanje u građevinarstvu formirala se rano u toku moje karijere ali je čekala da “prilika sretne pripremu”. Svaki početak sastoji se od faze kreiranja koncepta, a zatim i testiranja i ispitivanja tržišta kroz komunikaciju i praktično angažovanje.

Ubrzo nakon doktoriranja napravio sam svoj prvi pokušaj, test za rešenje koje je kasnije oblikovano u OROOK.
Ideja je bila jednostavna – inženjerima omogućiti bolji uvid u to šta se sve nudi na tržištu i otvoriti više opcija za razvoj karijere; kompanijama olakšati proces pronalaska i selekcije relevantnih stručnih kandidata. Korišćenjem naše platforme značajno se skraćuje ovaj proces i ostvaruju uštede. Registracija i korišćenje su za inženjere potpuno besplatni.

Do sada smo pomogli zaposlenje inženjera i iz regiona i iz matičnih zemalja na tržištima EU, Emirata, Etiopije, Ugande, Tanzanije itd.

Gde je OROOK danas i koji su vam planovi za blisku budućnost?

Zadovoljstvo mi je što, kada se osvrnem na sve što je do sada urađeno, mogu da primetim da smo do sada uslužili više od 150 klijenata i da imamo preko 5.000 inženjera i drugog stručnog osoblja registrovanih na platformi.

Da bismo adekvatno odgovorili na poverenje koje nam je ukazano, neprestano radimo na unapređivanju platforme i osmišljavamo nove načine kako da pomognemo da građevinska industrija bude još naprednija. Razmišljamo par koraka unapred i trudimo se da imamo plan za dalje: unapređena, automatizovana platforma, Orook Obooke, godišnji industrijski izveštaji…

Naša stremljenja su prepoznata i od strane Inovacionog Fonda Republike Srbije, uz čiju podršku i finansijska sredstva EU u ovoj godini realizujemo projekat uvođenja potpuno novih funkcionalnosti i intenzivno radimo na proboju na internacionalno tržište. Do sada smo pomogli zaposlenje inženjera i iz regiona i iz matičnih zemalja na tržištima EU, Emirata, Etiopije, Ugande, Tanzanije itd.

Kada je izlazak iz regiona u pitanju, tu smo u nesvakidašnjoj poziciji da se kao potpuno srpski startap iz domena građevinarstva širimo van zemlje, promovišući pritom i domaću i regionalnu građevinsku industriju i startap zajednicu. Time unosimo preko potrebno osveženje u odnosu na uobičajenu praksu, po kojoj startap kompanije u stranom vlasništvu traže i angažuju timove ili firme u Srbiji kao svoje podizvođače.

Orookov industrijski izveštaj

Plate inženjera u Srbiji

U dva navrata sprovodili ste obimnu analizu tržišta. Do kojih generalnih zaključka ste došli?

Tako je. Uradili smo dva obimna istraživanja industrije i oba su dostupna za besplatan download sa naše platforme. U prvom smo uporedili očekivanja i potrebe više od 700 inženjera u pogledu finansijske i druge kompenzacije kao i motivacionih faktora na poslu sa onim što kompanije očekuju i što su spremne da ponude.

Kao rezultat utvrđena je prilična razlika između očekivanja, kako na nivou juniorskih, tako i na nivou pozicija sa višim iskustvom. Uporedni pregled je u izveštaju dat i po različitim inženjerskim profilima (ilustracija na slici dole – prim. red.).

U drugom izveštaju napravili smo detaljan pregled digitalnih, inovativnih i održivih alata i rešenja koji se koriste u građevinskoj industriji na našem tržištu.

Građevinarstvo se tradicionalno oslanja na princip preporuka, a to ima svoje dobre, ali i loše strane.

Koji su glavni izazovi u zapošljavanju sa kojima se kompanije iz građevinske industrije susreću? Da li nam možete navesti nekoliko primera dobre prakse?

Osnovni problem sa kojim se kompanije susreću jeste kako brže doći do relevantnih i zainteresovanih kandidata – kako ugovoreni projekti ne bi čekali.

Do pokretanja OROOK platforme, mesta za oglašavanje pozicija bile su nespecijalizovane platforme ili oglasi, koji iako stignu do velikog broja ljudi, za rezultat imaju veliki broj kandidata koji nije zadovoljavao tražene kriterijume za oglašenu poziciju.

Građevinarstvo se tradicionalno oslanja na princip preporuka. To ima svoje dobre, ali i loše strane. Mladi inženjeri nemaju prilike ni da se prijave s obzirom da nemaju mrežu kontakata, a s druge strane na ovaj način se na oglase javlja određeni uzak krug ljudi.

Kompanije danas prihvataju inovativna rešenja u procesu selekcije i zapošljavanja. Sve više kompanija stipendira studente čime takoreći „rezervišu“ kvalitetne mlade ljude. Predstavljanje kompanija na sajmovima ili fakultetima daje rezultate jer se na taj način kandidati upoznaju sa kompanijom, a kompanija ima priliku da formira bazu podataka sa biografijama kandidata.

Tu je i korišćenje usluga headhuntinga i HR agencija ili, još bolje, upošljavanje HR koji će se specijalizovati za građevinsku industriju. Za kraj, naravno, oglašavanje na OROOK platformi specijalizovanoj za selekciju kompetentnih kandidata.

Plate inženjera u Srbiji

Lojalnost kao obostrana kategorija

Gde je nestala lojalnost? Da li postoji recept za zadržavanje kvalitetnih kadrova u projektantskoj/izvođačkoj firmi?

Kada se pomene lojalnost, većina misli na lojalnost zaposlenog ka kompaniji. Treba imati na umu da je ona obostrana. Odgovarajuća plata ima najveći uticaj, ali često ne i presudan da bi se zadržali kvalitetni kadrovi. Kompanije treba da budu svesne da je zaposleni o kome se vodi računa, zadovoljan zaposleni.

Recept za to su zdrava radna atmosfera, mogućnost za usavršavanjem, mogućnost za napredovanjem i jasno definisana putanja za to, poštovanje dogovorenih rokova, procedura i uslova, kao i poštovanje samih zaposlenih. Sve navedeno uz vrednovanje stručnosti i zalaganja, kao i prihvatanje i poštovanje različitosti je nešto što sve više zaposlenih i u specifičnoj industriji kao što je građevinska očekuje i traži.

Odgovarajuća plata ima najveći uticaj, ali često ne i presudan da bi se zadržali kvalitetni kadrovi.

Koji su vaši utisci? Da li mladi inženjeri danas imaju nerealna očekivanja od poslodavaca?

Iz prvog Orook industrijskog izveštaja, koji dostupan besplatno na platformi, vidimo da se stavovi o platama, uslovima rada, benefitima, mogućnošću napredovanja znatno razilaze gledano iz ugla kandidata i predstavnika kompanija koje posluju u Srbiji. Istina je negde na sredini.

Smatram da je neophodno edukovanje, otvorena komunikacija i razumevanje sa obe strane. Inženjeri treba da budu upućeni i poznaju stanje današnje industrije. Da znaju kako se okvirno kreću plate, uslovi i benefiti. Isto tako i da budu svesni svojih kvaliteta, godina iskustva i kompetentnosti za odgovarajuću poziciju.

S druge strane, kompanije treba da se prilagode činjenici da današnje generacije inženjera traže više od plate. Da se i građevinska industrija, iako sporije, menja i da na primer pojmovi rada od kuće ili part-time angažovanja nisu strani ni u ovoj grani.

Kuda ide građevinska industrija? Kakvi nas trendovi očekuju i kakve su nam firme i ljudi potrebni?

Na ovu temu se može dosta govoriti, počevši od ekonomske krize do nove vrste liderstva i menadžmenta neophodnih za period u kom smo, i konačno do izraženog nedostatka i inženjera i majstora i radne snage na tržištima regiona. Na neka od ovih pitanja, ćemo, nadam se, ponuditi odgovor i savete u okviru panela 3 na BuildUp konferenciji.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *