Dean Lah biće centralni govornik na konferenciju BuildUp 2022 16. novembra
Intervju

Arhitekta Dean Lah: Održivost počinje kod urbanizma

Sa proslavljenim slovenačkim arhitektom iz biroa Enota razgovaramo na temu održivosti i energetske efikasnosti koje kako on kaže možemo u praksi primeniti samo kompromisom.

Jedan od najboljih spa centara u regionu definitivno je Orhidelia u Termama Olimia u Sloveniji. Projekat potpisuje biro Enota, a jedan od autora je i Dean Lah – arhitekta čiji je rad puno puta nagrađivan, prezentovan na brojnim izložbama i objavljen u raznim publikacijama širom sveta.

Od 2016. predaje na Odseku za arhitekturu Univerziteta u Mariboru, a 16. novembra će održati centralno predavanje na konferenciji BuildUp 2022 koju organizuje portal Gradnja.rs. Tema ovogodišnjeg najvažnijeg skupa arhitekata u Srbiji jeste „Održivo jer je neizdrživo“ pa je to bio idealan povod da o ovim temama popričamo sa Deanom Lahom.

Srodno na portalu Gradnja:

Spa centar Orhidelia u Termama Olimia; Foto: Miran Kambič

Meni se čini da održivost počinje u urbanizmu. Tu možemo da napravimo najviše.

Koliko su održivost i energetska efikasnost važne teme u Sloveniji?

Mislim da su to teme koje su važne svugde, ali otkad smo počeli da govorimo o tome mi još uvek učimo. Prvo smo počeli samo sa tehničkim rešenjima, pa sada to polako širimo na sve zone koje održivost može zahvatiti. Rekao bih da smo počeli sa pogrešne strane, prvo su bila tehnička rešenja pa sada vrlo polako idemo do urbanizma. Meni se čini da održivost počinje u urbanizmu. Nekad kažu da su tri stvari bitne u arhitekturi – lokacija, lokacija i lokacija (smeh). Tu možemo da napravimo 70%, pa onda sa kućom oko 20 ili 25%, a onih 5% možemo i sa tehnologijom napraviti ali to je to. Sve možemo sa održivim mindsetom, da održivost stalno imamo u glavi.

Kako doći tog tog mindseta? Kako promeniti ono što je u glavama ljudi?

Mislim da se polako sve menja. Kad su došle prve pasivne kuće svi su želeli da nam prenesu poruku da je potrebno trpeti da bi nešto dobro uradili. Ja mislim da je to pogrešno i da je potrebno pronaći nešto dobro, pa će to ljudi lakše prihvatiti, a onda će doći i održivost. Sada je lakše, sad se o tome uči u školama već nekoliko godina. Mladi su danas previše upućeni u to. Svega se plaše – „šta ćemo sad napraviti?“… Moramo naučiti kako da radimo, a da ostanemo održivi. Možemo, na primer, doneti parket iz Brazila ili uzeti ovaj koji imamo ovde, ali samo ne treba zaboraviti parket (smeh).

Koliko ljudi u Sloveniji obraćaju pažnju na energetski razred kada kupuju novu nekretninu, stan? Imate li energetske pasoše?

Imamo energetski pasoš, ali mislim da to još uvek nije presudan faktor za kupovinu. Možda eventualno na kraju kada ostanu dve nekretnine i razmišljaš šta još možeš uporediti, pa kažeš „hajde, ova ti je bolja, tu ćeš uštedeti“. Trošak je na početku toliko velik da ti je to što će biti jeftinije marginalno, kada treba platiti onaj veliki iznos (smeh). Svaka kuća treba biti upoređena, svaka kuća treba imati taj pasoš, jer održivost počinje kod kuće.

ENOTA arhitekti Hotel Plesnik 2017; Foto: Miran Kambič

Sve možemo sa održivim mindsetom, da održivost stalno imamo u glavi.

Da li aktuelna energetska kriza može da utiče na to da ljudi počnu da razmišljaju kako da smanje račune za gas i struju? Možda je to sad prioritet više nego nešto drugo.

Uticaće sigurno. Sad se još grejemo po starim cenama, ali taj uticaj će se videti kroz mesec-dva. Isto tako, mi se već 15 ili čak 20 godina u komercijalnoj gradnji stanova trudimo oko nekih velikih balkona, nekih velikih terasa, to je uvek bila poteškoća – „kako ćemo to uraditi, gde ćemo to staviti, onda gubimo kvadratne metre, to ne možemo po istoj ceni prodati…“. Evo danas, nakon korone, svi žele balkone i terase, i investitori i kupci. Valjda će se isto desiti i sada – kad te nešto podseti na ovaj način i ako dosta dugo traje, onda to i prihvatiš. Jer u početku samo čekamo da problem prođe i ako brzo prođe onda se trend ne prihvati, ali korona je trajala duže nego sve što smo do sada imali i to se već malo prihvatilo (smeh).

Može li arhitektura biti održiva sa sadašnjim građevinskim materijalima i tehnologijama? Da li je ono što se nudi na tržištu dovoljno ili je potrebno nešto više od toga?

Naravno da može biti održiva, naravno da može biti da može biti više održiva i ja uistinu čekam te nove materijale. Nekad smo pravili kuću od kamena, kuću od drveta, pravili smo solide, a danas mi radimo neke slojeve – jedan sloj, drugi, treći, četvrti, kao da slažemo neke male kockice, nemamo više jedan zid već imamo zid od više različitih slojeva. Nadam se da ćemo se sa tim novim tehnologijama koje dolaze, kao što je recimo, 3D štampa, čiji sam veliki fan, vratiti solidu, kao što smo nekada radili, jer ne možeš 3D štampati u slojevima. Nadam se da ćemo stvoriti neke kompozite koji će biti i održivi i efikasni.

ENOTA arhitekti; Park Koper 2018

Uvek tražimo najbolji kompromis jer mislim da to u suštini i jeste arhitektura.

Kako vi u Enoti implementirate održiva rešenja?

Uvek tražimo najbolji kompromis jer mislim da to u suštini i jeste arhitektura. Nikad nije idealno rešenje i tako i na to treba gledati. Mi se uvek trudimo da najpre puno toga napravimo sa pozicija na lokaciji, recimo, orijentisanost ili da li je stvar ukopana ili vidna, da li ima puno fasade ili malo fasade, tu napravimo gro deo toga. Jer kada, na primer, pričamo o zagađenju, ne pričamo samo o zagađenju vazduha, nego i o vizuelnom zagađenju, i mi smo se pre puno godina nekim slučajem našli u situaciji da smo radili puno termi, hotela na nekim veoma lepim lokacijama. Na lokacijama gde oni trebaju staviti neki veliki program, a to su zapravo one lokacije koje bi trebalo očuvati, zapravo lokacije na mestima gde ne bismo uopšte trebali graditi. Jednom prilikom smo dobili komentar: „Ima li neka kuća kod vas da je niste zatrpali?“ (smeh). Ali nismo mi želeli da zatrpamo kuću, to se desilo zbog toga što smo pokušali da smestimo volumen unutar lokacije tako da joj što manje šteti, da se što bolje uklopi u nju. Sledeći stepen je bio da je granica između toga gde počinje pejzažna arhitektura a gde počinje klasična arhitektura bila veoma tanka, sve se to nekako preklopilo i nekako je dalje sve to prirodno krenulo baš zbog toga što smo se snašli na ovakvim lokacijama. Onda počneš da razmišljaš na taj način i kad dođeš do nebodera razmišljaš na isti način, iako ga nećeš zatrpati već ćeš ga podići, ali u pitanju su isti principi, samo što su u tom slučaju složeni u neku vertikalu. Uvek se pitaš hoće li se videti ovo staklo koje blješti ili ne, da li taj neboder treba da izgleda veći ili manji, da li treba da napravimo neku optičku varku da ga približimo meri čoveka i to su stvari koje su nam najbitnije.

Hotel Maestoso rekonstruisan je 2021. godine; Foto: Miran Kambič

Kako u rekonstrukcija objekata implementirate energetski efikasna rešenja?

Radili smo preuređenje 800 godina starog dominikanskog manastira, današnjeg Performance centra u Ptuju, i to je najodrživija kuća koju sam ikada video. Bila je kasarna, zgrada za socijalno stanovanje, skladište, bolnica i, naravno, manastir pre toga, i nigde nema nikakve izolacije, nigde nema nikakve tehnologije ali nema održivije kuće od toga. Radili smo nedavno i renovaciju hotela Maestoso u Lipici i trebalo ga je skoro duplo proširiti, bilo je 70 a sada ima 140 soba, ali mi smo tražili način da ga proširimo unutra, da iskoristimo onaj beton koji već postoji jer sada nam je beton, odnosno cement najveći problem. Kada pravimo novu kuću, ona će se sigurno jednog dana preuređivati i treba da mislimo na renoviranje od samog početka, jer kuće stoje mnogo duže nego što je trajao program za koji su bile namenjene. Treba praviti fleksibilne kuće, koje se mogu prilagoditi novom programu bez nekih velikih zahvata. To je još jedan stepen koji dosta prilaže održivosti, možda ne direktno, možda ne ovog trena, ali u prvoj sledećoj iteraciji će svakako doprineti. A tehnologija i pametne stvari dolaze tek na kraju.

Dean Lah na konferenciji BuildUp 2022

Konfrencija BuildUp 2022 održaće se 16. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci, a Dean Lah iz Enote će biti centralni govornik.

Na konferenciju će govoriti još i Lazar Kuzmanov (Kuzmanov and Partners), Predrag Milutinović (Mapa), Anđela Karabašević (AKVS), Dušica Totić (Remorker), Lela Alempijević (Zabriskie), Marija Simeunović (Arhitektura Biznisa), Miroljub Stanković (KontraStudio), Jovana Cvetković (MPC Properties), Ivana Letić (Delta Real Estate), Dragana Konstantinović (Fakultet tehničkih nauka) i još mnogi drugi.

Ceo program pronađite na sajtu www.buildup.rs.

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. miki

    ja ne znam po čemu je ovaj čovek proslavljen? šta su onda španci, holanđani i norvežani ako su slovenci koji ih kopiraju i rade za njih proslavljeni? ne kapiram! to je ko proslavljeno gorenje koje fala bogu više ne postoji!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *