Crteži Natka Marinčića od sada i na Instagramu
Arhitektura

Crteži arhitekte Natka Marinčića lansirani u 21. vek

Otvaranje Instagram naloga dobar je način da se bar deo opusa poznatog novosadskog arhitekte približi publici.

Natko Marinčić pripadao je generaciji novosadskih arhitekata koji su u Beogradu studirali 60-ih godina kod poznatih profesora poput Dobrovića, Zlokovića, Deroka, Petrovića… Ovi renomirani profesori svojim autoritetom ostavljali su jak pečat na svoje studente. U to vreme nije bilo mnogo studenata iz Novog Sada i Vojvodine na Beogradskom fakultetu tako da je to bila neka vrsta privilegije.

Oni su takođe podsticali rad svojih studenata ne samo u praksi već i na konkursima širom cele bivše Jugoslavije. Tako i Natko tokom svoje karijere nikada nije prestao da se drži tih principa. Učestvovanje na konkursima i dobijanje mnogih nagrada donelo je i mogućnost realizacije nekih od konkursnih projekata. Uvek se trudio da afirmiše timski rad u svom okruženju, koji je osim rada na projektu podrazumevao i druženja iz kojih su se prepričavala razna iskustva i anegdote.

Natko Marinčić (Ruma 1941, Novi Sad 2004)

Još na studijama u Beogradu bio je prepoznat kao sjajan crtač. Njegovo oko videlo je nedoglede na perspektivi snagom rođenog crtača.

“Sa Natkom sam provela dobar deo mladosti, što u Gimnaziji, što na studijama… a i u kafanama. Bili smo u društvu šmekera, i imali smo dobre učitelje.” – priseća se Sonja Stoja, profesorka u građevinskoj školi koja je iškolovala „pola“ novosadskih arhitekata i građevinaca. “Još na studijama u Beogradu bio je prepoznat kao sjajan crtač. Njegovo oko videlo je nedoglede na perspektivi snagom rođenog crtača. Nema te škole koja bi ga tome naučila.“ – kaže Stoja za naš portal.

„Ovako se ne crta perspektiva“

Natkov crtački početak bio je u vreme gimnazijskih dana, u crtačkoj školi u okviru KUD „Svetozar Marković“, koja se nalazila u njegovom komšiluku u Šumadijskoj ulici. Ovo svoje interesovanje nastavio je da nadograđuje tokom svojih studentskih dana, gde je u prvi plan izašla arhitektoničnost grafičkog crteža.

Postoji anegdota o tome kako je polagao ispit iz perspektive kod čuvenog profesora Anagnostija. Zadatak je bio da se u perspektivi konstruiše manastir Gračanica. U momentu kada je shvatio da neće stići da završi celu konstrukciju, Natko je otišao do likovnog kabineta, vratio se sa olovkama za crtanje i ugljem. Crtež je završio slobodoručno, po slobodnom osećaju. Na crtežu su prikazane i figure, drveće, senke… Nije imao nameru da rad preda i hteo je da odustane, međutim profesor ga je sreo i zatražio da vidi rad. Sledećeg dana rad je osvanuo na oglasnoj tabli sa ocenom 10 i komentarom: “Ovako se ne crta perspektiva”.

Centar Novog Sada

Natko na novoj platformi

“Natko je slobodoručne crteže radio u dahu, svakodnevno, sa puno inspiracije. Samim tim, njihov broj je teško odrediti. Mnoge crteže je nesebično poklanjao, mnogi su i sačuvani u originalnom formatu.” – kaže arhitekta Dragan Marinčić, osnivač biroa M+ Studio iz Novog Sada i sin Natka Marinčića, koji je odlučio da očev stvaralački opus lansira na platformu 21. veka – Instagram.

Kako kaže Marinčić, već duži vremenski period u planu je priprema izložbe i monografije o njegovom radu, tako da već izvesno vreme pripremaju materijal, skenirajući crteže. “Kako sva ta građa ne bi čekala konačnu realizaciju, smatrali smo da je otvaranje Instagram naloga dobar način da se bar deo Natkovog opusa približi publici. Ideja je da se do realizacije izložbe nalog dopunjava.”

Petrovaradinska tvrđava

Omiljeni motiv bila mu je Petrovaradinska tvrđava na kojoj je provodio puno vremena u umetničkoj atmosferi tamošnjih ateljea.

Natko je crtao različite motive, u različitim tehnikama, od portreta, pejzaža i gradskih ambijenata sve do svojih arhitektonskih objekata. Međutim, najzapaženiji su crteži Novog Sada. “Poput Tabakovića koji je crtao akvarele Novog Sada, tako je i Natko tražio svoju inspiraciju u neočekivanim i nekonvencionalnim vizurama, svaki put iznova uspevajući da pronađe karakterističan duh grada. Omiljeni motiv bila mu je Petrovaradinska tvrđava na kojoj je provodio puno vremena u umetničkoj atmosferi tamošnjih ateljea.” – kaže Dragan Marinčić.

“Na Tvrđavi, u ateljeu arhitekte Mirka Krstonošića, Natko je počeo da stvara. I dobro je izabrao, jer se imalo šta naučiti od Majstora.” – kaže Sonja Stoja koja se priseća i Natkove skice na konkursu za urbanističko rešenje Gradskog centra. „Izložba svih prispelih radova bila u Muzeju savremene umetnosti. Znam da sam vodila moje đake da vide značaj ozbiljnog konkursa. Natko je tada dao sjajno, sažeto rešenje velikog prostornog trougla s neprekinutom linijom fasada na Bulevaru, u ulice Modene i na Trgu Slobode, a malu ulicu Ilije Ognjanovića uveo je u Bulevar kao pasaž. Time je na Bulevaru zatvorio onu denivelisanu rupu koja i danas ruži taj deo grada.”

Prikaz boemskog duha Novog Sada

Jedna izložba Natkovih radova već je održana 2012. godine u manjem obimu, u prostorijama DaNS-a, a Sonja Stoja arhitektica Tanja Babić, zajedno sa Draganom Marinčićem, bile su zadužene za organizaciju. Tada su shvatili da s obzirom na broj radova, postoji potencijal za izložbu sa prikazom više radova, koju bi propratila i monografija. “Želja nam je da izložba i monografija ne budu samo prikaz Natkovih radova već i prikaz specifičnog vremena i boemskog duha Novog Sada, naročito 60-ih i 70-ih godina, u kome su radovi nastajali.” – kaže Dragan Marinčić na koga je očev rad uticao još od malih nogu i praktično je bilo nemoguće „zaobići“ ga.

Sremska, Novi Sad

Crteži i računari

U vreme srednjoškolskih dana, kada je Dragan ozbiljnije počeo da se bavim osnovama arhitekture, kompjuteri nisu bili aktuelni i sva inspiracija i uzor bili su Naletovi crteži i rad. Mnoštvo razgovora, pomaganja u radu, njegovih časopisa i knjiga, koje i dan danas čuva, bili su jedini načini spoznavanja vrednosti u arhitekturi u vreme bez interneta. “U jednom momentu, korišćenje kompjutera i crtačkih softvera postalo je nezaobilazan proces u projektovanju, ali i dalje smatram da slobodoručno crtanje najdirektnije iskazuje osnovnu ideju. Ono omogućava spontanije izražavanje i daje karakter ideji, koja se kasnije upotrebom kompjutera razrađuje i dobija novu dimenziju.” – kaže Dragan za naš portal.

Spoj 3D-a Radničke 24 Leonida Nešića sa slobodoručnim crtanjem

Drago mi je što i njegovi unuci mogu da se pohvale onim što je uradio njihov deda i da osete karakter njegovog rada.

Dragan Marinčić je imao sreću da zna pozadinu nastanka mnogih od objekata koje sada možemo videti na Instagram profilu, pa ga uz njih vezuju mnoge priče i anegdote. Možda, iz tog ugla gledanja, ti objekti ne predstavljaju za njega samo arhitektonska dela, već i emotivne lične podsetnike. “Saznanje o tome koliki broj varijanti i crteža je pratio svaki projekat, daje mi uvid u proces nastajanja objekta, koji nije bio samo pravolinijski nego ima svoje uspone i padove. S obzirom na to da su neki od tih objekata postali značajni za arhitekturu Novog Sada, poput Prirodnjačkog muzeja i Asistentskog doma, posebno mi je drago što i njegovi unuci mogu da se pohvale onim što je uradio njihov deda i da osete karakter njegovog rada.” – zaključuje Marinčić.

Asistentski dom (Natko Marinčić i Miodrag Jovanović, 1991); Foto: Igor Conić
Prirodnjački muzej (Natko Marinčić, Ljiljana Milin, 1994) ; Foto: Igor Conić

Preko 60 radova već onlajn

Na Instagram naloga se već sada može pogledati preko 60 radova arhitekte Natka Marinčića, a već na prvi pogled može se videti o kakvom uspešnom stvaraocu se radilo.

“I pored izuzetno uspešne arhitektensko-urbanističke karijere i brojnih nagrada i priznanja, ime Natka Marinčića ima prvu asocijaciju na crteže Tvrđave, Katedrale, delova Zmaj Jovine ulice, Matice Srpske… kao zvuk fijakera ili  muzička pratnja onoga što je ostvario ili zamislio.” – zaključuje Sonja Stoja.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *