Gradilište bez dima i buke: Kako je Oslo postao pionir tihe gradnje
Dok se gradilišta širom Evrope još uvek oslanjaju na dizel, norveška prestonica pokazuje kako električne mašine mogu doneti tišinu, čist vazduh i održiviju budućnost – bez kompromisa u efikasnosti.
U Oslu, prestonici Norveške, bageri ne tutnje, a dizel više ne miriše u vazduhu. Umesto toga, čuju se samo tiho zujanje električnih motora i povremeni škripav zvuk gusenica na šljunku. Oslo je postao prvi grad na svetu koji je uveo obavezu da svi javni infrastrukturni radovi budu izvođeni pomoću mašina bez emisije štetnih gasova.
Na jednom od gradilišta u četvrti Tøyen, radnici postavljaju kablove i kocke uz pomoć električnih mini-bagera, dok priključene baterijske stanice zamenjuju uobičajene, bučne dizel agregate. Čak i zimi, pri temperaturama od minus 15 stepeni, mašine nesmetano rade.
Iako je elektrifikacija gradilišta za većinu evropskih zemalja i dalje daleka budućnost, Oslo već beleži konkretne rezultate: značajno smanjenje emisije CO₂, dramatičan pad nivoa buke i poboljšan kvalitet života u gusto naseljenim zonama. Pored toga, ovaj pristup stvorio je potražnju za novom generacijom električne građevinske opreme – podstičući građevinsku industriju da uhvati korak sa trendovima.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Izvođači dobijaju manje pritužbi
Kako je za britanski Guardian objasnio građevinski menadžer Tafser Ali, tihe električne mašine olakšavaju rad u centru grada i čuvaju mir u komšiluku, te izvođači dobijaju manje pritužbi. Cilj je da se u narednim godinama upotreba električnih mašina još više poveća.
Za obe strane, i lokalno stanovništvo i radnike, pad nivoa buke je dobrodošao sporedni efekat, a sve sa primarnim ciljem da gradski projekti budu bez toksičnih emisija. Ova obaveza, prva takve vrste u svetu, stupila je na snagu 1. januara.
„Ne verujem da ćemo dostići 100%, jer nisu sve (električne) mašine dostupne na tržištu. Ali mislim da ćemo se jako približiti tom cilju“, rekla je Ingrid Kjer Salmi, inženjerka iz gradske agencije za urbano okruženje na jednom gradilištu u centru Osla prošle godine.
Najnoviji podaci pokazuju da su gradilišta u Oslu 2023. godine bila 98% oslobođena fosilnih goriva, s obzirom na to da su tri četvrtine gradilišta funkcionisala na biogoriva, a manje od četvrtine uz električnu energiju.
Na projektima koje vodi agencija za urbano okruženje dve trećine radnih sati mašina pokretala je struja, a trećinu biodizel.
Na projektima koje vodi agencija za urbano okruženje, sa podacima do oktobra 2024, dve trećine radnih sati mašina pokretala je struja, a trećinu biodizel. Ovakav princip rada na gradilištima koji je inicirao Oslo, podstaknuo je industriju da razvije električne mašine od kojih sada mogu imati koristi i drugi gradovi.
Naravno, električna vozila nisu novost za Norvežane, koji češće voze automobile na baterije nego sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, ali tržište za čiste bagere i utovarivače još uvek nije dovoljno razvijeno.
Građevinsku industrija traži fleksibilniji pristup
Građevinska industrija se usprotivila pionirskim planovima Osla, tražeći fleksibilniji pristup koji bi se više fokusirao na ukupne emisije projekta nego na regulisanje same opreme.
„Trenutno, veoma malo evropskih zemalja ima snažan fokus na mašine bez emisija, što znači da je pristup takvoj opremi prilično ograničen. Samo nekoliko zemalja snosi troškove razvoja ovih mašina za tržište“, rekla je Stine Marie Haugeniz iz norveškog udruženja izvođača građevinskih i inženjerskih radova.
Električna mašina može koštati dvostruko više od dizelske, ali štedi novac na gorivu i ne povećava značajno ukupne troškove projekta.
Time što preuzima te troškove, Norveška i još nekoliko zemalja čine čiste mašine jeftinijim i atraktivnijim za gradove širom sveta. Proizvođači kažu da ih je rana tražnja, podstaknuta pravilima javnih nabavki kao u Oslu, ohrabrila da razvijaju nove električne mašine i poboljšaju postojeće modele.
Kako se broj vozila bude povećavao, cene će padati. Svakako, električna mašina može koštati dvostruko više od dizelske, ali štedi novac na gorivu i ne povećava značajno ukupne troškove projekta. Postoje i dodatne prednosti koje je teže kvantifikovati, poput tišeg rada na gradilištu i manje smetnji za lokalne zajednice i biznise.
Stokholm se pridružuje Oslu
Ugljenični otisak građevinske industrije u najvećoj meri dolazi od proizvodnje cementa i čelika, i fosilnih goriva koja ih greju. Međutim, unutar gradova, gradilišta i njihova mehanizacija su značajan izvor toksičnih gasova i štetnih čestica.
U ovoj borbi Oslu se pridružio i Stokholm i iako je težnja za električnim modelima mašina za sada niža od očekivane, gradovi ipak mogu ubrzati promene tako što će uvesti zahteve za nultim emisijama u javnim tenderima.
Takođe, mogu uključiti građevinarstvo u zone sa niskim emisijama za saobraćaj i uvesti novčanu naknadu za emisiju ugljen-dioksida kako bi fosilna goriva bila manje konkurentna, piše Guardian.
