Piljevina koja gasi vatru: Naučnici razvili nove protivpožarne panele od drvnog otpada i struvita
Ono što u bubregu pravi kamenac, u gradnji pomaže: struvit omogućava da piljevina postane stabilan i vatrootporan panel sa mogućnošću ponovne upotrebe.
Kada pomislimo na vatrootporne materijale, piljevina verovatno nije prva stvar koja nam pada na pamet. Ipak, naučnici su je sada iskoristili, zajedno sa mineralom od kog nastaju kamenčići u bubregu, kako bi napravili protivpožarne panele.
Pomenuti mineral, poznat kao struvit, kristalni je, bezbojni amonijum-magnezijum-fosfat koji je odavno poznat po svojim svojstvima usporavanja gorenja. Međutim, sam po sebi je krhak, pa ga je potrebno kombinovati sa drugim materijalima kako bi dobio čvrstoću.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Problem rešili Švajcarci i Italijani
Tu na scenu stupa piljevina. Kao nusproizvod šumarske i drvne industrije, piljevina se obično koristi za proizvodnju energije ili završava na deponijama. Raniji pokušaji kombinovanja piljevine i struvita imali su za cilj proizvodnju vatrootpornih panela za unutrašnje pregrade u zgradama.
Međutim, problem je bio u načinu kristalizacije struvita, koji nije omogućavao dobro vezivanje sa piljevinom. Istraživači iz Švajcarske sa ETH Cirih i Empa instituta, u saradnji sa kolegama sa Politehničkog univerziteta u Torinu, sada su rešili taj nedostatak.
Osim jako dobre otpornosti na pritisak, materijal je pokazao i odličnu otpornost na vatru, zahvaljujući struvitu.
Korišćenjem enzima dobijenog iz semenki lubenice, naučnici su uspeli da kontrolišu način na koji struvit kristališe iz vodene suspenzije mineralnog prekursora nazvanog njuberit. Time su dobili velike kristale koji su ispunili sve šupljine između čestica piljevine smreke, čvrsto ih povezujući.
Dobijene ploče su presovane u kalupu dva dana, nakon čega su izvađene i sušene na sobnoj temperaturi. Osim jako dobre otpornosti na pritisak, materijal je pokazao i odličnu otpornost na vatru, zahvaljujući struvitu. Kada se zagreje, ovaj mineral se razlaže i oslobađa vodenu paru i amonijak.
Proces reciklaže podrazumeva mlevenje panela, zagrevanje na 100 °C, zatim izdvajanje piljevine i ponovno dobijanje njuberita za dalju upotrebu.
Tokom tog procesa, struvit apsorbuje toplotu iz okoline, stvarajući efekat hlađenja. Takođe, oslobađa nezapaljive gasove koji istiskuju vazduh, čime se vatra „guši“ i sprečava se njeno širenje, dok panel brže ugljeniše i postaje manje zapaljiv.
Početna ispitivanja pokazuju da paneli nude isti nivo zaštite od požara kao postojeće cementno vezane iverice, ali uz znatno manju težinu, navodi se na služnenom sajtu ETH Cirih.
Dodatno, za razliku od cementnih ploča koje se obično odbacuju nakon rušenja objekata, ovi paneli se mogu reciklirati. Proces podrazumeva njihovo mlevenje, zagrevanje na 100 °C, zatim izdvajanje piljevine i ponovno dobijanje njuberita za dalju upotrebu.
