Petrova crkva u Novom Pazaru: Uklopljenost u UNESCO celinu ili rizična intervencija?

Gradnja novog objekta nad srednjovekovnim ostacima otvorila je dilemu o granici između revitalizacije i narušavanja autentičnosti zaštićenog lokaliteta.

Nedavno je internet obišla iznenađujuća vest, koja je primljena i u laičnoj, i u stručnoj javnosti sa mnogo kontroverzi: na ikoničnom mestu na vrhu brda pored Novog Pazara, na mestu gde je nastala jedna od srpskih država, Raška, uz amblematičnu Petrovu crkvu, pojavila se, na svega nekoliko metara pored – još jedna građevina. Nova, pseudocrkvena. Ili pseudoreplicirana? Da li je sasvim u neskladu sa originalnom, drevnom? Da li je ovo “svetogrđe i ruglo” ili je “savršeno uklapanje” – novi objekat na temeljima starog, savršeno interpoliran? Naime, Petrova crkva u Novom Pazaru – jedna od najstarijih hrišćanskih arhitektonskih celina na Balkanu, deo zaštićene celine Stari Ras i Sopoćani i pod zaštitom UNESCO-a, poslednjih dana je u središtu javne rasprave i pravnog spora.

Da li je sasvim u neskladu sa originalnom, drevnom? Da li je ovo “svetogrđe i ruglo” ili je “savršeno uklapanje”?

Da ponovimo najpre jednu očiglednu stvar: zaštita UNESCO nije samo neki dekorativni “zamrzivač” za stare zgrade, da bi ostale takve kakve su bile i da bismo se divili renoviranoj i restauriranoj prošlosti i “dovlačili” turiste, nego međunarodno obavezujući okvir koji obavezuje državu da štiti autentičnost i kontekst objekta – ne samo samu građevinu, nego i njeno neposredno okruženje.

Međutim, upravo to se danas osporava u Novom Pazaru: podignut je novi objekat u porti Petrove crkve, nad, kako arheolozi tvrde, ostacima srednjovekovnih struktura, uz upotrebu betona i savremenih materijala, što mnogi stručnjaci vide kao grub intervencionizam koji narušava vrednosti zaštićenog dobra. Investitor ovog objekta je Eparhija raško-prizrenska uz finansijsku podršku Ministarstva turizma i omladine i Turističke organizacije Novog Pazara, što znači da se sve gradi uz “amin” najznačajnijih struktura, a protiv su mnogi građani Novog Pazara… i šire.

Srodni tekstovi na Gradnji:

• Spomeničko nenasleđe: Zašto stalno resetujemo sopstvenu istoriju?

Šta se to, zapravo, gradi pored Petrove crkve?

Cela stvar je izgleda u tome da se ovde u neposrednoj blizini gradi “vizitorski centar” (neki kažu da bi bilo prirodnije za takav centar da se gradi u podnožju, a da ostavi “vizitorima” pogled), kako se zvanično crkvoliki objekat naziva u planovima. Sa druge strane, Bojana Selaković je na mreži X napisala da se sumnja da je ovo sve urađeno sa ciljem da se napravi novo „stolno središte” Eparhije raško-prizrenske, i da bi u spomenutoj zgradi trebalo da stoluje i sam Arhiepiskop i Mitropolit raško-prizrenski Teodosije, koji, po Selakovićevoj, izgleda odustaje od svoje rezidencije u Prizrenu.

Zgrada će biti na mestu viševekovne nekropole koja čak nije ni do kraja istražena, a naći će se ispod temelja novog objekta, koji će služiti i za smeštaj. Kritičari kažu da je problem i što će gosti objekta spavati na “kostima drugih”, a znamo da je objekat bilo moguće izgraditi i drugde, malo dalje od crkve.

Proponenti gradnje kažu da objekat nije “ništa novo” i da je na ovom mestu nekakav objekat već postojao (“kodno” nazvan Severna građevina), odnosno da se novi objekat gradi na temeljima starog. Dakle, u pitanju je replika, kao Plaošnik u Ohridu? Pa, ne u potpunosti.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture objašnjava oblik zgrade (koji nije u stilu Petrove crkve), ovako (prenosimo u celini ovaj deo): “S obzirom da nisu postojali pouzdani istorijski podaci za rekonstrukciju objekta u izvornom obliku primenjuje se princip jasne razlike između starog i novog. Takvim pristupom se poštuje autentičnost materijalnih ostataka, izbegava stvaranje istorijskih falsifikata i obezbeđuje integritet spomenika kulture”.

S obzirom da nisu postojali pouzdani istorijski podaci za rekonstrukciju objekta u izvornom obliku primenjuje se princip jasne razlike između starog i novog – kažu iz Zavoda.

Zavod se potrudio i da objasni i kako je došlo do ovog (potencijalno spornog) rešenja. Priča, naravno, kao uostalom i ništa u Srbiji, ne počinje juče. Još sredinom devedesetih godina, u vreme povratka verskog zanosa u Srba, urađen je plan zaštite i uređenja prostora oko Petrove crkve. Republička komisija za srednjovekovno nasleđe tada je razmatrala idejno rešenje i prihvatila poziciju zvonika, uz koncept minimalnih intervencija – što je podrazumevalo i obnovu Severne građevine na mestu gde se istorijski nalazila. Godine 2009. lokalitet je obišla misija ICOMOS i dala pozitivnu ocenu projektu obnove. Projekat je dodatno razrađen 2017, a građevinska dozvola izdata je početkom 2020. godine. Delovalo je da je procedura završena.

A onda – plot twist – usledila su arheološka istraživanja, i ispod površine su pronađeni grobovi i ostaci više srednjovekovnih objekata. Radovi su zaustavljeni. U međuvremenu, Srpska pravoslavna crkva pokrenula je inicijativu da se prvobitna namena objekta promeni: umesto parohijskog doma, predložen je eparhijski centar, što je podrazumevalo i drugačiji obim gradnje. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je 2021. godine zato uputio dopis Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-om, tražeći razmatranje mogućnosti promene namene i povećanja gabarita u odnosu na prvobitno planirano rešenje. Naravno, ambicija retko poznaje granice gabarita i zaštitnih zona.

ICOMOS je reagovao negativno: proširenje funkcija, povećanje površine ili nadogradnja objekta nisu prihvatljivi jer bi takve izmene narušile ambijentalni integritet kompleksa. Projekat iz 2017. godine označen je kao krajnja mera intervencije koju prostor može da podnese. Promena namene, prema tom stavu, moguća je isključivo u okviru postojećih dimenzija, dok bi eventualna potreba za većim kapacitetima zahtevala gradnju van granica zaštićene porte. Suštinski, poruka je bila jasna – adaptacija da, ali bez rasta u kvadratima i metrima.

Usledila su arheološka istraživanja, i ispod površine su pronađeni grobovi i ostaci više srednjovekovnih objekata.

Novo idejno rešenje, pod nazivom Projekat revitalizacije i izgradnje Severne građevine u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla, izrađeno je 2022. godine. Nosilac projekta je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a realizuje se na inicijativu i uz finansiranje Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve.

Kako navode iz Zavoda, novo rešenje je oblikovano u skladu sa svim ograničenjima i sugestijama koje je ICOMOS izneo. To, pre svega, znači da nema povećanja zapremine niti visine objekta usled promene namene. Bitna razlika u odnosu na ranije planove odnosi se na tretman ostataka srednjovekovne građevine otkrivenih tokom arheoloških istraživanja: oni neće biti inkorporirani u novu strukturu, već će biti natkriveni i prezentovani javnosti kao poseban, dostupan segment lokaliteta. Prema tumačenju Zavoda, na taj način projekat istovremeno odgovara zahtevima zaštite i potrebama investitora, bez dodatnog širenja građevinskog obima.

Tokom 2023. godine pribavljeni su novi lokacijski uslovi, kao i rešenje Ministarstva kulture o merama tehničke zaštite. Naredne godine sprovedena je i stručna kontrola Revizione komisije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Nakon završetka svih procedura, 12. septembra 2024. godine izdata je građevinska dozvola. I to je to. Što se tiče države. Istoričari, sa druge strane, upozoravaju da ovakve intervencije mogu dovesti do gubitka UNESCO statusa, kao što su to i drugi lokaliteti doživeli u prošlosti. Neki se plaše „proružnjivanja” celog kompleksa.

Šta UNESCO kaže o gradnji uz zaštićena dobra?

Da izgubimo status zaštite UNESCO-a? Ne bi bilo prvi put u svetu. UNESCO, naime, ima jasan princip: aktivnosti – posebno građevinske – unutar ili u neposrednom okruženju Svetske baštine koje mogu ugroziti njene vrednosti moraju biti strogo kontrolisane, jer čak i vizuelno, materijalno ili ambijentalno narušavanje može ugroziti takozvanu outstanding universal value – ono što objekat čini svetski značajnim. To znači – nije normalno graditi šta god, gde god, samo zato što imaš dozvolu – ako to narušava karakter mesta na listi. Drugim rečima, dozvola našeg ministarstva nije samo po sebi „garant kvaliteta”.

UNESCO status se ne gubi preko noći, niti nekom dramatičnom odlukom u stilu „skidamo tablu sa zida“, već kroz proces koji počinje kada država počne da narušava one vrednosti zbog kojih je dobro uopšte upisano na Listu svetske baštine. Ključ je u „izuzetnoj univerzalnoj vrednosti“ – ako se ona ugrozi neprimerenom dogradnjom, infrastrukturnim projektom, zanemarivanjem ili svesnim kršenjem preporuka ICOMOS-a, objekat se prvo stavlja na Listu ugrožene baštine. Ako država ni tada ne reaguje i nastavi po starom, Komitet može pokrenuti postupak brisanja. To je retko, ali moguće – i uvek je više političko-urbanistička drama nego puka administrativna formalnost.

Gde je konflikt?

Konflikt se nazire u tome što su, za razliku od Generalštaba, koji je prerastao u pravu međunarodnu aferu (sa hepiendom) sa učešćem porodice američkog predsednika, ovde sve – naopako. Uloge su obrnute. Naime, odgovorni projektant je ovde Jovana Šunjevarić, diplomirani inženjer arhitekture i rukovodilac Odeljenja za arhitekturu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, stručnjak u oblasti konzervacije i zaštite nepokretnih kulturnih dobara, a ističe se i po angažovanju u zaštiti arhitektonskog nasleđa, uključujući zgrade poput Generalštaba.

Takođe, dolazimo do paradoksalne situacije da se mnogi (Zbor građana) koji se bune protiv Severne građevine nalaze u grupi onih koji su se bunili protiv Trampovog hotela na mestu Generalštaba, dok se stručna lica koja su se borila za zaštitu Generalštaba sada nalaze na strani gradnje novog objekta pored Petrove crkve.

Sada, kada Zavod daje jasnu i zvaničnu saglasnost za projekat kod Petrove crkve, isti akteri zauzimaju suprotnu poziciju – Memić.

Sa druge strane, u samoj Vladi Srbije nastao je raskol – ministar turizma i omladine Husein Memić je na svojoj Instagram stranici podelio render, i na njemu ima šta da se vidi – Severni objekat je urađen ogromnim delom u istom stilu kao Petrova crkva, sa minimalnim “modernim” dodacima.

Memić kaže “Revitalizacija severne gradjevine – dogradnja nad ostacima trpezarije sa izgradnjom aneksa u kompleksu crkve Sveti apostola Petra i Pavla započeta je u skladu sa svim propisanim procedurama i tek nakon dobijanja kompletne tehničke i građevinske dokumentacije… …Svaka faza planiranja i realizacije usaglašena je sa važećim zakonima koji regulišu gradnju u zoni zaštićenih kulturnih dobara. Interesantno je, međutim, da se na društvenim mrežama pojavljuju kritike koje počivaju na kontradiktornim stavovima. U slučaju Generalštaba u Beogradu, dušebrižnici su bili na strani Zavoda za zaštitu spomenika kulture i oštro protiv vlasti. Sada, kada Zavod daje jasnu i zvaničnu saglasnost za projekat kod Petrove crkve, isti akteri zauzimaju suprotnu poziciju – protive se instituciji koju su ranije branili. Po takvoj njihovoj uvrnutoj logici, očekivalo bi se da u ovom slučaju budu na strani vlasti, ali to nije slučaj. Očigledno je da se radi o selektivnim tumačenjima i kritikama koje nemaju utemeljenje ni u činjenicama, ni u zakonskoj proceduri. Projekat izgradnje konaka jasno pokazuje da se država i lokalne institucije rukovode isključivo stručnim mišljenjima i propisima, a ne dnevno-političkim pritiscima sa društvenih mreža.”

Sličnog je mišljenja i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji je na pitanja časopisa Vreme – koji je bio zainteresovan za to da li će novi objekat biti veći od originalnog (Petrove crkve), kao što su to indicirale neke fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama – rekao da “neće, nego je to sa veličinom samo stvar perspektive – odakle se gleda na crkvu”. Renderi potvrđuju njihove reči.

Verbalno, oni sami brane novu zgradu na sledeći način, ciframa: „Prema projektnoj dokumentaciji i merenjima na terenu, uspostavljeni su sledeći odnosi visinskih kota: vrh kupole crkve viši je od najviše tačke (slemena) novog objekta za 7,40 metara; venac ophodnog broda crkve, kao njen niži deo, nalazi se za 1,90 metara iznad venca nove građevine; venac kupole nadvisuje venac novog objekta za više od 8 metara“.

Turisti će možda izgubiti savršeni kadar za fotografisanje – makar sa jedne strane, kako to kaže Zavod.

Takođe, u odgovoru Vremenu, kažu da se „prilikom projektovanja maksimalno poštovao ambijent porte. Gledano sa unutrašnje strane dvorišta, objekat je vizuelno sveden na prizemnu etažu koja ne ometa vizure, dok je sa južne strane gledano iz pravca Novog Pazara praktično nesaglediv. Fotografski materijali koji se pojavljuju u medijima, a koji su zabeleženi iz podnožja brda sa severne strane (iz pravca reke Deževe), pružaju specifičnu perspektivu koja je isključivo posledica karakteristične konfiguracije terena. Budući da je objekat pozicioniran na padini, njegov vizuelni volumen varira u zavisnosti od tačke posmatranja. Sa unutrašnje strane, gledano iz samog dvorišta crkve, građevina deluje kao svedeno prizemlje, dok je sa južne strane, iz pravca Novog Pazara, objekat praktično nesaglediv. Posmatranje iz podnožja sa severne strane daje drugačiju perspektivu upravo zbog nagiba, ali to ne menja činjenicu da je objekat po svojim apsolutnim kotama znatno niži od Petrove crkve“.

Što se tiče bunta Zbora građana u vezi sa ostacima koji će biti prekriveni novom zgradom, odgovor je “da je prostor na kome se gradi prethodno temeljno arheološki istražen namenski za potrebe ovog objekta. Zaštitna arheološka iskopavanja sproveo je Muzej ’Ras’ iz Novog Pazara, čime je obezbeđena puna zaštita arheološkog nasleđa pre početka radova. Posebna pažnja posvećena je pohranjivanju pronađenih zemnih ostataka, za koje je unutar kompleksa projektovana kripta, čime je omogućeno njihovo trajno zbrinjavanje na lokalitetu“. Nadzor gradnje će vršiti firma D’Art iz Petrovaradina.

I kao dodatak, javio se i ministar kulture Nikola Selaković, koji tvrdi da je novi objekat “ruglo” i “blokaderska egzibicija” i napao je Zavod da ne štiti nešto što štiti UNESCO. Ovim smo došli u situaciju da se Selaković i Zbor građana nalaze na strani protivnika gradnje, a Zavod, Ministarstvo turizma i oni koji su branili Generalštab na strani pobornika gradnje. Selaković nije stao na slikovitom opisu, već je apokaliptično povezao Petrovu crkvu sa srpskim nasleđem na Kosovu i Metohiji, koja je pod zaštitom UNESCO-a, kojom, po njemu, preti gubitak statusa. Naveo je i da će tražiti da se Severna građevina – sruši i direktno optužio D’Art.

Šta kažu protivnici gradnje?

Protivnici gradnje kažu da nova „Severna građevina” niti je replika sa starih slika i gravura kao Plaošnik ili Bagrationska crkva, niti je infrastrukturni projekat kao most u Drezdenu ili stadion u Liverpulu. To je „novotarija” uz staru crkvu, koja objektivno, tu ne pripada. Ali, Srpska pravoslavna crkva nije ovde započela ovu priču. Takođe, primetno je da svuda niču pomoćni objekti manje estetske vrednosti uz verske objekte velike estetske vrednosti.

U Mačvanskoj Mitrovici, mala ali šarmantna pravoslavna crkva ima „kompanjona” u izgradnji, koji ima veće gabarite od same crkve i uništava vizuelni identitet verskog objekta na obali Save. U Rumi, u porti, neko je odlučio da sagradi objekat koji preči pogled na crkvu sa Glavne ulice. U manastiru Privina Glava, oko samog manastira niče veliki broj verskih i pomoćnih objekata koji takođe nemaju jaku vezu sa centralnim objektom.

Kuda dalje?

Sve u svemu, zaključak je da nije normalno graditi šta god u „potpuno savremenom stilu” uz UNESCO zaštićeno dobro, već vrlo pažljivo. To nije pitanje emocija, već međunarodnih obaveza i profesionalnih standarda zaštite. Slučaj Novog Pazara je više od urbanističkog nesporazuma. To je test naše zrelosti da ponovno interpretiramo istoriju, bez narušavanja celine i bez gubljenja zaštite.

Golubac je postao veliki uspeh, iako je tokom njegove rekonstrukcije bilo velikih zamerki, kao i Vršački zamak (nekada Kula). Ali, oni nisu na UNESCO-voj listi. Ovde se koriste moderni materijali, ali završni „premaz” deluje, sa rendera, uklopljeno. Kao i dimenzije (ako gledate sa prave strane).

Šta će ovde biti kada se sve završi, videćemo. Turisti će možda izgubiti savršeni kadar za fotografisanje – makar sa jedne strane, kako to kaže Zavod. A u današnjoj, naelektrisanoj Srbiji, gde se svaki korak meri i sukob ne izbegava, sve dobija političku konotaciju.