Šest muzeja, dve godine, jedan Expo: Beograd pred velikim izazovom

Do početka Expo 2027 planirana je izgradnja ili rekonstrukcija šest velikih muzeja – od Muzeja Nikole Tesle i Prirodnjačkog do Istorijskog i Arheološkog. Ambiciozni rokovi otvaraju pitanje: šta će zaista biti gotovo na vreme, a šta ostaje samo na papiru?

Pre izvesnog vremena ministar kulture potvrdio je da će u Beogradu profunkcionisati šest muzeja pre početka manifestacije Expo 2027. Verovatno se misli na izgradnju novih upravno-izložbenih objekata, kako bi se u njima organizovale stalne postavke, budući da pet od tih šest muzeja uveliko postoje i funkcionišu, ali u veoma skromnim uslovima i kapacitetima.

Ko je od arhitekata/projektnih biroa uključen u ove projekte i koji su izazovi kada su ovakvi projekti u pitanju, pitanje je jedne opširnije diskusije, ali se možemo osvrnuti na ključne informacije.

Srodne teme na Gradnja.rs:

• Expo 2027 u Beogradu: Projekti bez konkursa, arhitekte bez potpisa

Muzej grada Beograda

Mnogim čitaocima je poznato da Muzej grada Beograda, osnovan 1903. godine, ima svoje upravne prostorije, ali da su one raštrkane na nekoliko spratova u nekoliko zgrada u centru grada, kao i da pod ovom muzejskom institucijom funkcioniše nekoliko manjih muzejskih objekata (Konak knjeginje Ljubice, Muzej Paje Jovanovića, Muzej Ive Andrića, Muzej Jovana Cvijića, Muzej Tome Rosandića, Muzej Banjičkog logora, Muzej Mladenovca, Zavičajni muzej Zemuna, Zavičajni muzej Žarkova, Arheološko nalazište Vinča i Legat Pave i Milana Sekulića), ali da već decenijama ne postoji glavna upravna zgrada sa stalnom postavkom.

Kolekcija samog muzeja je veoma obimna, pa je rešavanje ovog problema bilo primarno u odnosu na ostale muzejske institucije. Nakon javnog konkursa iz 2016. godine, koji je predvideo da se umesto zidanja nove zgrade rekonstruiše zgrada nekadašnje Vojne akademije iz 1899. godine, na uglu ulica Nemanjine i Resvske, arhitekte Dimitrija T. Leka, pobeđuje rešenje biroa VIA, na čelu sa bračnim parom arhitektama profesorima Goranom Vojvodićem i Jelenom Ivanović Vojvodić.

Možemo se nadati da ovaj objekat bude realizovan na jednom zavidnom nivou i time konačno reši problem naše glavne gradske muzejske ustanove.

Ovaj projekat se već devet godina temeljno razrađuje, zbog kompleksnosti same muzejske institucije, tj. svih funkcionalnih potreba koje ista potražuje, ali i realizacione inicijative samog grada Beograda. Radovi na rekonstrukciji su uveliko počeli, pa se na osnovu stručnih iskustava autora i njihove profesionalnosti koju su iskazali na više prethodnih ranije izvedenih objekata, možemo nadati da ovaj objekat bude realizovan na jednom zavidnom nivou i time konačno reši problem naše glavne gradske muzejske ustanove.

Prirodnjački muzej

Još jedna muzejska institucija, osnovana daleke 1895. godine, koja od svog osnivanja, pored skromne upravne zgrade, ne poseduje glavni objekat sa stalnom izložbenom postavkom. Jedini izložbeni prostor, ali za povremene tematske izložbe, koji funkcioniše već decenijama, jeste Galerija Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Jedna skromna kuća iz 19. veka, koja ni približno ne može da zadovolji izlagačke potrebe institucija sa bogatom zbirkom, čiji je utemeljivač bio naš lekar i botaničar Josif Pančić.

I u ovom slučaju je konačno 2024. godine raspisan konkurs za novi upravno-izložbeni objekat, na kojem pobeđuje biro MITarh, na čelu sa arhitektom akad. prof. Branislavom Mitrovićem. Jedno veoma smelo rešenje, koje pored muzejske zgrade nudi kompletno urbanističko rešenje za rekonstrukciju Parka prijateljstva, izgradnju aneksa za Muzej savremene umetnosti i ono što je najvažnije, novu zgradu akvarijuma, koja bi se nalazila u sklopu Prirodnjačkog muzeja.

MITarh nudi i kompletno urbanističko rešenje za rekonstrukciju Parka prijateljstva, izgradnju aneksa za Muzej savremene umetnosti i novu zgradu akvarijuma.

U svakom slučaju jedan izazovan projekat, ali se postavlja pitanje – u kojoj meri i ostvariv za samo dve godine? I pored iskustva arhitektonskog tima našeg akademika, kao i projektnog biroa koji će voditi razradu izvođačkog projekta, mnogima iz struke deluje gotovo nestvarno da i sama zgrada muzeja sa akvarijumom (ako se uzme u obzir da je to prioritet u odnosu na druge segmente), bude kompletno izgrađena i enterijerski opremljena da se u nju useli stalna postavka Prirodnjačkog muzeja. Projekat se ubrzano razrađuje, ali ćemo videti šta će na kraju zaista biti realizovano.

Istorijski i Arheološki muzej

Istorijski muzej Srbije je još jedna kulturna institucija, koja od svog osnivanja 1963. godine, na inicijativu predsednika Izvršnog veća Skupštine SR Srbije Slobodana Penezića Krcuna, imala probleme sa svojim upravnim i izložbenim prostorom. Iako je muzeju početkom 2000-ih dodeljena zgrada nekadašnje Privilegovane Agrarne banke (posle Rata sedište UDB-e) na Trgu Nikole Pašića, arhitekata braće Krstić, ovaj objekat je uspeo da zadovolji potrebe isključivo privremenih tematskih izložbi, imajući u vidu činjenicu da kolekcijski fond Istorijskog muzeja daleko premašuje prostorne kapacitete ovog međuratnog zdanja.

Iz tih razloga je muzeju dodeljena zgrada stare železničke stanice na Savskom trgu. Trg je problematično rekonstruisan, sa spomenikom velikog župana Stefana Nemanje, na čiju formu i dimenzije su upućene mnoge stručne kritike. Upravo je ovaj spomenik odredio i prirodu postavke koja bi se nalazila u zgradi železničke stanice, za koju je odlučeno da bude iz oblasti srpske srednjovekovne države Nemanjića.

Ispod zgrade stanice otkrivena su dva nivoa podrumskog prostora, koji su izgrađeni kada i stanična zgrada, ali koji su bili decenijama zatvoreni.

Ako se uzme u obzir da Istorijski muzej poseduje daleko bogatije kolekcije iz novovekovne istorije, naročito period 19. veka, kada su na scenu stupile druge dve srpske vladarske dinastije – Obrenovići i Karađorđevići, postavlja se pitanje zbog čega zgrada nije namenjena upravo ovom periodu srpske državnosti? Posebno ako znamo da je zgrada železničke stanice izgrađena za vreme vladavine jednog Obrenovića.

U međuvremenu su ispod zgrade stanice, koja je fasadno kompletno restaurirana, otkrivena dva nivoa podrumskog prostora, koji su izgrađeni kada i stanična zgrada, ali koji su bili decenijama zatvoreni i nije poznato koja im je bila tačna namena.

Odlučeno je da oni mogu poslužiti za prostore depoa Istorijskog muzeja. Imajući u vidu da je u slučaju useljenja postavke srpskog srednjeg veka, u zgradi neophodno izvršiti isključivo rekonstrukciju enterijera zgrade, sa sigurnošću možemo reći da taj projekat može biti vrlo lako dovršen do početka 2027. godine.

Arheološka zbirka daleko premašuje kapacitete trenutne stalne postavke Narodnog muzeja, pa je njeno odvajanje odavno najavljivano.

Nasuprot zgrade stare stanice nalazila se Palata pošte br. 2 iz 1929. godine, arhitekte Momira Korunovića, koja je iz razloga kompletne rekonstrukcije srušena do temelja, kako bi se na njenom mestu izgradila identična replika. Postoji opravdana sumnja da ova rekonstrukcija neće biti baš identična, jer za istu nemamo ni sredstava niti stručnih izvođača, a na ovo utiče i rok za izgradnju od nešto više od godinu i po dana.

Kako je navedeno iz Ministarstva kulture, u ovaj objekat bi bio smešten Arheološki muzej, koji još uvek kao institucija ne postoji. Tačnije, on bi nastao odvajanjem arheološke zbirke Narodnog muzeja, što je bila ustaljena praksa mnogih svetskih muzeja još krajem 19. i početkom 20. veka. Arheološka zbirka daleko premašuje kapacitete trenutne stalne postavke Narodnog muzeja, pa je njeno odvajanje odavno najavljivano.

Naravno, ponovo se postavlja pitanje realne mogućnosti izgradnje kompletnog objekta i uređenja bar izložbenog prostora Arheološkog muzeja, za tako kratak period. Iako su projekti izgradnje/rekonstrukcije prostora oba navedena muzeja povereni birou Mašinoprojekt, koji poseduje velike stručne kapacitete, postavlja se pitanje da li će prostor daleko zahtevnijeg Arheološkog muzeja biti izveden do 2027. godine.

Muzej Nikole Tesle

Nakon promene planova i odustajanja državnog vrha od objekta električne centrale Snaga i svetlost, Muzej Nikole Tesle se iz sadašnje kuće Đorđa Genčića, arhitekte Dragiše Brašovana, zasigurno seli u objekat fabrike hartije industrijalca Milana Vape.

Ovo je odlučeno zbog daleko bolje pristupačnosti ove zgrade, do koje se može stići gradskim prevozom iz svih krajeva Beograda, ali i blizine Beograda na vodi, pa bi se navedeni muzej pojavio i kao turistička atrakcija ovog elitnog, ali kulturnim sadržajem siromašnog, dela grada.

Ovakva arhitektonsko kompleksna rešenja, čak i u daleko razvijenijim državama, zahtevaju znatno duže vremenske rokove za realizaciju.

Za tu potrebu je raspisan i konkurs 2024. godine, na kojem pobeđuje udruženi tim britanskog biroa Zaha Hadid Architects i srpskog biroa Bureau Cube Partners. Veoma maštovito rešenje, koje podrazumeva značajne prepravke postojećeg međuratnog objekta, verovatno može biti detaljno razrađeno udruženim snagama ova dva biroa, ali se postavlja pitanje realnih mogućnosti njegove realizacije. Ovakva arhitektonsko kompleksna rešenja, čak i u daleko razvijenijim državama, zahtevaju znatno duže vremenske rokove za realizaciju, a ne u Srbiji koja se prvi put susreće sa projektima te vrste.

Muzej vazduhoplovstva

Ova muzejska institucija je još pre nekoliko godina zatvorena za posetioce, zbog veoma lošeg stanja muzejske zgrade i njenog okruženja, pa planirana rekonstrukcija ovog kompleksa dolazi u pravom trenutku. Projekat za glavnu muzejsku zgradu nastaje nakon konkursa 1969. godine, na kojem pobeđuje sarajevski arhitekta Ivan Štraus.

Objekat je realizovan tek dve decenije kasnije (1990), ali ne u potpunosti. Naime, pored centralnog objekta torusne strukture, materijalizovanog u armiranom betonu, staklu i čeliku, bio je predviđen i prstenasti objekat koji bi okruživao postojeći, u koji bi takođe bio smešten deo zbirke, ali usled raspada države i odsustva finansijskih sredstava, ovaj segment nikada nije realizovan.

Po svemu sudeći, od istog se konačno i odustalo jer novi projekat rekonstrukcije podrazumeva restauraciju glavne zgrade, kao i kompletno parterno rešenje izložbeno-parkovskog prostora koji okružuje muzejsku zgradu.

Samo parterno uređenje ne zahteva neki duži rok, pa ono zasigurno može biti dovršeno do početka 2027. godine.

U ovom spoljnom prostoru su bez nekog većeg reda samo naslagane razne letelice iz vremena druge polovine 20. veka, koje su mahom u lošem stanju i zahtevaju restauracije, a nakon toga i funkcionalno izložbeno raspoređivanje u parkovskom prostoru.

Nismo sigurni do koje etape je došla restauracija muzejske zgrade, ali samo parterno uređenje ne zahteva neki duži rok, pa ono zasigurno može biti dovršeno do početka 2027. godine. Doduše, restauracija bar desetak aviona i helikoptera zahteva dosta vremena i truda stručnjaka, kojih i nema baš puno u Srbiji, pa se nadamo da letelice neće biti samo prefarbane da bi bile spremne za otvaranje.

Foto: Instagram

Foto: Instagram

Krupni propusti u rekonstrukciji i restauraciji mogli bi kasnije mogli da utiču na uslove izlaganja i čuvanja nekih originalnih, starih i vrednih eksponata.

Kada se uzme u obzir sveobuhvatna analiza navedenih projekata, najviše bojazni za njihov ishod imaju konzervatori i muzeolozi. Konzervatori se plaše da bi u procesu rekonstrukcija i restauracija određenih objekata mogli biti napravljeni krupni propusti, koji bi kasnije mogli da utiču na uslove izlaganja i čuvanja nekih originalnih, starih i vrednih eksponata.

Sa druge strane, muzeolozi navode da izgradnja muzeja ne podrazumeva samo uređenje enterijera postavke, već uslova za uređenje depoa, koji su jednako važni u očuvanju muzejskih kolekcija. Jer nije poenta da se neki muzej otvori na nivou izložbene scenografije, već da isti pre otvaranja stekne sve neophodne uslove za održivo funkcionisanje u narednih nekoliko decenija.