Talasi od stakla: Kako je izvedena jedna od najsloženijih fasada današnjice
Četvoroslojno staklo, paneli visoki 7 metara i parametarski projektovan sistem bez ponavljanja čine ovaj omotač jednim od tehnički najzahtevnijih u savremenoj arhitekturi.
Novi Glasshouse Theater, smešten u okviru Centra za scenske umetnosti Kvinslenda (QPAC) u Saut Benku kod Brizbejna, predstavlja impresivno arhitektonsko ostvarenje, definisano talasastom staklenom fasadom i ambicijom da redefiniše način na koji se veliki objekat kulture povezuje sa gradom.
Dvorana sa 1.500 mesta čini QPAC najvećim centrom izvođačkih umetnosti pod jednim krovom u zemlji. To je jedino pozorište u Australiji sposobno da na istom nivou predstavi balet, ples, simfonijsku muziku, operu, dramu i mjuzikle svetske klase.
Projekat je realizovao lokalni studio Blight Rayner Architecture u saradnji s norveškom Snøhettom, prema pobedničkom rešenju na međunarodnom konkursu 2019. godine.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Konzola od šest metara
Projektni zadatak je omogućio konzolne od oko šest metara ka ulici, kako bi se obezbedila potrebna površina na parceli iznad postojećeg Playhouse Green prostora.
Ideja arhitekata bila je da se formira maksimalno transparentna krivudava linija konzole kako bi se umanjio njen vizuelni uticaj, objasnili su iz Blight Rayner Architecture.
Kroz ovaj element se „blok“ teatra usklađuje sa postojećom zgradom, kao deo strategije očuvanja nasleđa koje potpisuje brizbejnski arhitekta Robin Gibson (1930–2014).
Koncept talasaste staklene fasade inspirisan je prozno-poetskim tekstom aboridžinske umetnice Lile Votson, koji evocira talase reke Brizbejn i kretanje riba ispod njene površine.
Talasasta fasada sastoji se od staklenih panela visine oko sedam metara, raspoređenih u dva nivoa, pri čemu je svaki element jedinstven i nije se ponavljao.
Talasasti stakleni omotač nije samo formalni gest, već visokosofisticiran sistem četvoroslojnog zastakljenja sa integrisanom solarnom zaštitom, koji istovremeno rešava energetsku efikasnost i omogućava da foaje funkcioniše kao produžetak javnog prostora grada.
Fasadu je realizovala austrijska kompanija Seele, jedan od vodećih svetskih specijalista za projektovanje, proizvodnju i montažu složenih staklenih omotača, poznata po Apple Store na Petoj aveniji u Njujorku.
Talasasta fasada sastoji se od staklenih panela visine oko sedam metara, raspoređenih u dva nivoa, pri čemu je svaki element jedinstven i nije se ponavljao. Kombinacija ravnih, konkavnih i konveksnih stakala zahtevala je potpuno parametarski pristup projektovanju, dok je sama proizvodnja izvedena kao CNC fabrikovan sistem.
Rezultat je fasadni omotač koji ne funkcioniše kao standardna modularna mreža, već kao kontinuirana, digitalno generisana površina, u kojoj se svaki panel ponaša kao deo jedinstvene geometrijske logike.
Sedam slivova Kvinslenda
„Želeli smo da transparentna fasada postane scena svojevrsnog javnog teatra, gde se ljudi u foajeima vide čas jasno, čas zamućeno sa ulice. Takođe smo želeli da u dizajn ugradimo začetke narativa Prvih naroda povezanih sa ovim mestom,“ objasnio je Majkl Rejner, direktor studija iz Brizbejna.
Jedan od tih narativa odnosi se na sedam krovnih svetlarnika koji predstavljaju sedam rečnih slivova Kvinslenda. Ovaj koncept dopunjuje skulptura Floriate umetnika Brajana Robinsona, koja prikazuje sedam karakterističnih cvetnih vrsta tog regiona.
„Kroz dizajn smo nastojali da maksimalno povežemo javni život grada i izvođačke umetnosti, i da umetnost učinimo dostupnijom,“ nadovezao se Džejson Blajt, partner i direktor u Blight Rayner Architects.
Kontrasti u enterijeru
Svetli i prozračni foajei u snažnom su kontrastu sa enterijerom sale, oblikovanim poput čaure od tamnosivog drveta i itisonima u boji prašume.
„Auditorijum je zamišljen kao visoko prilagodljiv prostor sposoban da ugosti širok spektar umetničkih formi. Projektovan je kao fino podešen muzički instrument, te je prilagodljiv za operu, balet, ples, simfonijsku muziku, pozorište i mjuzikle svetskog nivoa“, kaže Gumdži Kang, direktor Snøhette za Australiju i Aziju.
Udaljenost od scene do najudaljenijeg sedišta iznosi samo 28 metara, što doprinosi izuzetno intimnoj atmosferi, dodatno naglašenoj balkonima koji okružuju prostor.
Sistem scenske mehanike je potpuno automatizovan, sa tornjem visine 24 metra.
Orkestarska jama ima tri nezavisno pokretna segmenta poda, što omogućava različite konfiguracije za orkestre različitih veličina. Sistem scenske mehanike je potpuno automatizovan, sa tornjem visine 24 metra.
Prema rečima Rejčel Hili, izvršne direktorke QPAC-a, Glasshouse Theater predstavlja značajan kulturni orijentir koji dodatno učvršćuje reputaciju države Kvinslend kao destinacije kulturnog turizma.
„Interesovanje za izvođačke umetnosti u Kvinslendu je ogromno, a potreba za novim teatrom prepoznata je još pre više od decenije. Otvaranjem Glasshouse Theatera očekujemo dodatnih 300.000 posetilaca godišnje“, ističe Hili , dodajući da će novi kapacitet omogućiti dovođenje svetskih umetnika i ekskluzivnih produkcija.
Rezultat timske saradnje
Na samom kraju, Džejson Blajt naglašava da je projekat rezultat intenzivne timske saradnje.
„Naš tim Blight Rayner/Snøhetta uložio je ogroman napor u usavršavanje ovog teatra zajedno sa ključnim konsultantima. Nadamo se da će Glasshouse Theater biti prepoznat ne samo kao kulturni, već i kao važan javni doprinos gradu.“
Simbioza disciplina
Ovaj projekat pokazuje da savremene staklene fasade više nisu standardizovani sistemi, već rezultat integracije parametarskog projektovanja, precizne fabrikacije i visokosofisticirane montaže.
