BIM za cilj ima prvenstveno povećanje produktivnosti i učinkovitosti, što povlači za sobom smanjenje troškova investicije, povećanje kvaliteta i umanjenje troškova održavanja, piše Petar Dragić.

Životne navike svih nas su se dosta promenile u poslednje vreme, naravno pod velikim uticajem novih tehnologija i inovacija koje sada dolaze bez velikog perioda „inkubacije“ pre same primene. Tako, samo pogledajte i vratite se unazad 5 godina, kada su se počeli masovno primenjivati smart telefoni jer to su bili telefoni koji su zapravo imali odličan ekran na dodir, wi-fi, aplikacije za stvari koje smo koristili do tada samo na računaru i olakšavali su komunikaciju bez posrednika GSM operatera – što prija za novčanik.

Većina ljudi danas ima smart telefon i pored toga što je odavno svima zamenio budilnik, koristi se za svakodnevnu komunikaciju (sve više preko različitih internet servisa), dostup do računa u banci (uvid i transferi) i za druge stvari koje su plod modernih inovacija. I možemo zaključiti da živimo u vremenu novih tehnoloških inovacija ili još tačnije u eri kada informacija ima ključnu ulogu. Pojedini smatraju da smo ipak i dalje u industrijskoj eri i da možemo ekonomski dosta uznapredovati navodnom „reindustrijalizacijom“ ali se lično ne bih složio i smatram da smo u poslednjih deset godina (ako ne i više) u eri Informacije ili u četvrtoj industrijskoj revoluciji sa čime se već mogu složiti.

Šta je to BIM i kakve veze imaju informacione tehnologije s građevinarstvom?

Ključna stvar i u ovome je novi tehnološki pristup koji u sebi ima za osnovu informacije, ali hajde da vidimo kako i zašto. Building Information Modeling bi bilo u prevodu informacijsko modelovanje objekata, naravno odnosi se na građevinske objekte kao što je zgrada, put, kuća, most, pruga i slično. Zapravo, ovo je pojam koji se javio u arhitekturi i građevinarstvu i on je sada popularizovan i kod nas jer sve što se vezuje u današnje vreme za informacione tehnologije ne poznaje bilo kakve granice i brzo dolazi do korisnika.

Istorijski gledano pojam BIM se javlja još 1970. godine u članku preduzeća Autodesk (G.A. van Nederveen i F.P. Tolman). Tako da u današnje vreme postaje prihvaćen izraz BIM i on predstavlja metodologiju, odnosno, skup pristupa i procesa građevinskim objektima od samog planiranja do nastajanja, životnog perioda, održavanja i uklanjanja objekta odnosno sveobuhvatni životni ciklus objekta.

BIM predstavlja skup pristupa i procesa građevinskim objektima od samog planiranja do nastajanja, životnog perioda, održavanja i njegovog uklanjanja

Najlakši način da se prezentuje neki građevinski objekat urađen po BIM metodologiji jeste da se pokaže njegov 3D izgled, odnosno, vizuelna predstava objekta koju samim tim može razumeti i šira javnost a koja nije iz sektora građevinarstva i arhitekture. Zapravo i 3D model spada u osnovne elemente po BIM metodologiji ali nije sam po sebi BIM model ako nema bitnu karakteristiku, a to su informacije.

Tako da rešimo osnovne zablude u BIM-u a to je ako imamo napravljen 3D model (koji treba biti solid) znači da imamo BIM model ili ako koristimo Autodesk Revit ili CGS Labs Plateiu, znači da smo već u BIM-u. Ne, to nije tačno! Navedena softverska rešenja omogućavaju BIM procese i samu integraciju. Plateia ili Revit i drugi su softveri koji omogućavaju da se kreiraju BIM modeli, a koji služe za dalju integraciju projekta po BIM metodologiji.

Primer modela puta sa BIM informacijama, kreiran sa Plateiom

BIM, je očigledno nešto lepo, ali čemu sve to?

Da, slažem se da je za oko lepo videti objekat odnosno model koji je u tri dimenzije (3D zgrada, 3D pruga, 3D put, 3D most i slično) ali da bi ti objekti bili funkcionalni, oni moraju imatu i određene atribute odnosno informacije, kao što bi npr. jedan put (3D model) kreiran po BIM metodologiji morao sadržati potrebne informacije koje nazivamo još i meta podacima.

I na osnovu tih informacija u modelu se zatim u sledećoj fazi mogu kreirati 4D modeli (3D model sa terminskom komponentom), 5D modeli (3D model za finansijskom komponentom), 6D modeli (modeli koji će služiti u fazi održavanja).

Da li nam je potreban BIM i ko ima koristi od toga?

Često je ovo kritičko pitanje u pogledu na BIM, što delom i podržavam jer i sam gledam i smatram da se neke stvari trebaju posmatrati sa kritičke strane ali da to bude objektivno, a ne otpor novim pristupima i novim tehnologijama što iziskuje i dodatne napore, učenja i usavršavanja korisnika odnosno svih onih koji će biti u tome. BIM je u mnogim zemljama usvojen kao regulativa i obaveza za sve projekte koji se rade za javnu upravu tako da u Evropi svakako prednjači Velika Britanija i skandinavske zemlje po tom pitanju. U našem regionu je to Slovenija (iako nema još zakonsku obavezu primene BIM-a) gde su urađeni pojedini projekti i izgrađeni objekti po BIM metodologiji i gde su se uočile prednosti u odnosu na tradicionalni pristup od same faze planiranja do projektovanja, gradnje i održavanja objekta.

BIM za cilj ima prvenstveno povećanje produktivnosti i učinkovitosti, što povlači za sobom smanjenje troškova investicije, povećanje kvaliteta i umanjenje troškova održavanja. A sve to se može jedino dostići saradnjom svih koji su uključeni na projektu u celokupnom životnom ciklusu.

Uzimajući u obzir i iskustva u zemljama koje su uvele BIM i ostvarile uštede u investicijama od 10 do 20%, kao i to da su formirane na određenim nivoima posebne radne grupa i tela koja se bave BIM pitanjima i benefitima digitalizacije u građevinskom sektoru, smatram da bi trebalo otpisati svaku sumnju u ovaj novi netradicionalni pristup.

Vrativši se na početak ovog članka i činjenice da su u današnje vreme, internet i informacione tehnologije učinile da se do novih saznanja, iskustava i tehnologija dolazi veoma brzo, period „inkubacije“ (ili onog našeg da treba vremena i vremena da to dođe…) je sve manji, tako da ćemo zasigurno u budućem početi primenjivati i BIM i na našem domaćem tržištu. Tome u prilog ide i to da su objavljeni i prvi tenderi od strane javne uprave za primenu i implementaciju BIM procesa i u Bosni i Hercegovini, tako da je to velika šansa za mnoge koji su spremni za promene i nove pristupe ali i izazovi za celokupan građevinski sektor (projektantske firme, izvođače, nadzor kao i one koji se bave održavanjem).

Kad ste već ovde…