Marina Dorćol jedan je od retkih projekata na domaćem tržištu koji arhitekturi pristupa s punim poštovanjem, stavljajući je u sam fokus razvoja.
Razvoj projekta Marina Dorćol, jednog od najočekivanijih arhitektonskih poduhvata u Beogradu, ne prepušta ništa slučaju. Iza ambiciozne vizije stoji tim od deset arhitekata i brojni saradnici, predvođeni češkim arhitektom Stanislavom Fialom i srpskom arhitektkinjom Jelenom Kuzmanović.
I dok se čini da je toliki broj stručnjaka neuobičajen za jedan projekat, investitor – kompanija SEBRE – veruje da je upravo u tome ključ uspeha.
O ovoj saradnji, važnosti lokalnog znanja, odnosu prema kvalitetu gradnje i ličnoj odgovornosti investitora, razgovarali smo sa Tomasom Klimom, generalnim direktorom kompanije SEBRE. Kroz ovaj razgovor otkrivamo šta zapravo znači kada investitor odluči da arhitektura bude ključna vrednost jednog projekta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Da li je tačno da je na projektu Marina Dorćol trenutno angažovano deset arhitekata?
To je istina. Pored autora projekta, Stanislava Fiale i Jelene Kuzmanović, u timu su takođe i arhitekte iz Praga i iz Beograda. Pored biroa Kuzmanović & Fiala, sarađujemo i sa studijom Dizajn Arhitektura, a oni svi zajedno čine jedan veliki arhitektonski tim.
Važno je napomenuti da je u projekat uključen i veliki broj stručnjaka koji blisko sarađuju sa arhitektama, kao što su statičari, projektanti instalacija, savetnici za projektovanje zelenila i mnogo drugih saradnika koji zajedno doprinose kompleksnosti i kvalitetu realizacije.
Da li je zaista potreban toliki broj arhitekata za jedan projekat?
Po našem uverenju – apsolutno da. Mi kao kompanija svakom detalju projekta pridajemo posebnu pažnju. Kroz dugogodišnje iskustvo učili smo na na sopstvenim, i na tuđim greškama, i shvatili da je za realizaciju ambicioznih i kompleksnih ideja neophodan jak i brojan stručni tim. To je jedini način da osiguramo da koncept ne ostane na nivou ideje, već da se u potpunosti pretoči u realizaciju.
Za realizaciju ambicioznih i kompleksnih ideja neophodan je jak i brojan stručni tim.
Da li je takav pristup isplativ za investitora?
Nama je ovakav pristup uvek davao željene rezultate. U početnim fazama projekta, ulaganja u kvalitet gradnje i arhitekturu mogu delovati kao veliki trošak i rizik, i to je trenutak kada mnogi investitori odustaju. Međutim, mi smo kroz praksu uvideli da uvek postoji segment tržišta koji je spreman da prepozna i plati visok nivo kvaliteta, naročito kada je u pitanju odlična lokacija i jedinstvena arhitektura. Iako te odluke u početku mogu delovati neracionalno, nagrada uvek dolazi na kraju, kako kroz vrednost projekta, tako i kroz reputaciju.
Kompanija SEBRE ekskluzivno sarađuje sa Stanislavom Fialom, dok njegov biro radi i sa drugim investitorima. Kako je došlo do te saradnje?
Od samog početka naše saradnje sa Fialom prepoznali smo se po sličnoj filozofiji i pristupu gradnji. Naš arhitekta ima izražen osećaj za kontekst mesta u kojem razvija projekat i pristupa mu sa dubokim razumevanjem njegovog karaktera. Kroz zajednički rad na više projekata razvila se uspešna saradnja koja je obema stranama donela veliko profesionalno zadovoljstvo, ali i merljive rezultate.
Stanislav Fiala ima jedinstven način na koji kombinuje prirodne materijale s naprednim tehnologijama, bez kompromisa po pitanju estetike. Upravo takav pristup je ono što SEBRE želi u svojim projektima. Nakon nekoliko uspešnih saradnji, zaključili smo da bi bilo preveliki rizik pokušati nešto slično s drugim arhitektama koji možda ne bi razumeli našu viziju. Standa nam je otvorio nove vidike i pokazao šta je sve moguće kada arhitekta ima punu kreativnu slobodu i podršku koja joj je neophodna da vizija postane stvarnost.
Stanislav Fiala ima jedinstven način na koji kombinuje prirodne materijale s naprednim tehnologijama.
U Srbiji je formiran arhitektonski biro u kojem su partneri Stanislav Fiala i Jelena Kuzmanović. Kako je došlo do te saradnje?
S jedne strane, želeli smo da iskažemo poštovanje prema srpskoj arhitekturi i domaćim stručnjacima, a s druge strane, smatrali smo da je to poslovno ispravan potez. Bilo bi arogantno da kao strani investitori dođemo na tržište Beograda s idejom da sve znamo. Ubrzo smo uvideli da je spoj lokalnog i međunarodnog ključ za uspešnu realizaciju ovako kompleksnog projekta.
Jelena Kuzmanović je već imala prepoznatljiv i nagrađivan opus, a njen pristup arhitekturi u velikoj meri se poklapa sa onim koji ima i Standa Fiala. U Srbiji postoji mnogo talentovanih arhitekata, ali često ne dobijaju pravu priliku. Čast nam je što su mnogi od njih deo ovog projekta.
Vi ste generalni direktor kompanije, a po struci ste takođe arhitekta. Radili ste u različitim firmama pre nego što ste došli u Sebre. Kako biste uporedili pristup arhitekturi u Sebreu sa prethodnim iskustvima?
Pristup se značajno razlikuje. U SEBRE-u je praksa da projekte razvijamo kao da ih gradimo za sebe. Na kraju – uvek jedan od principala kompanije živi u projektu koji razvijamo. To govori o ličnom ulogu u projekat i predstavlja dokaz njegovog kvaliteta i naravno potvrdu integriteta svih nas koji ga realizujemo.
Na taj način se čuvaju interesi kupaca, ali i samog projekta, jer postoji direktna odgovornost da se vizija sprovede u delo onako kako je zamišljena. Taj nivo lične posvećenosti i odgovornosti, retko se sreće u našoj industriji.
Marina Dorćol drugačijom arhitekturom pokušava da zamaže tipičan investitorski urbanizam.
Da nisu preterali sa zauzetošću, nabili objekte oko zaštićene „Snage i svetlosti“ i ispred nje uz reku na mestu gde je morao ostati park, da ne mažu oči zelenilom u žardinjerama jer je ceo kompleks okružen betonskim platoom, čime se opet betonira obala u ugušenog gradu, možda bismo i mogli reći da je u pitanju kvalitetan projekat. Nažalost nije, iako mnogi ne vide zašto. Ne može dizajn da nadomesti osnovne pogrešne poteze.
Tomáš Klíma. Ne, Tomas.
Gospodine Tomas, hvala Vam na ovom predivnom projektu. Presrećan sam da se ovako nešto nalazi u našem gradu! Želim Vam sve najbolje i puno novih sličnih projekata u našoj prelepoj Srbiji!