Lasersko čišćenje klinker fasade: Kako je obnovljena milanska kula Torre Velasca
Kako je restauracija prepoznatljive kule u Milanu sačuvala autentičnost klinker opeke i unapredila tehničke performanse cele zgrade.
Nakon trogodišnje restauracije, Torre Velasca, kultni neboder u Milanu, ponovo se otvara za javnost sa novim identitetom koji naglašava njegovo brutalističko-modernističko nasleđe. Prvobitno završen 1958. godine od strane avangardnog kolektiva BBPR, dugo je stajao kao simbol italijanske posleratne otpornosti i eksperimenta.
Danas, pod vođstvom kompanije Hines, a uz arhitektonsko liderstvo lokalnog biroa Asti Architetti, kula ulazi u novu fazu kao hibridni vertikalni kompleks koji kombinuje stambene, poslovne, kulturne i zajedničke sadržaje, sa novostvorenim urbanim trgom u podnožju. Karakteristični oblik kule koji se širi ka svom vrhu, u potpunosti je sačuvan.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Lasersko čišćenje fasade
Objekat je kroz prošlost često poređen sa srednjovekovnim zamkom ili lombardskom kulom, te je odlučeno da njegova upečatljiva forma ostaje nepromenjena, ali su „koža“ zgrade i svi sistemi pažljivo modernizovani.
Fasada kule Torre Velasca u Milanu restaurirana je korišćenjem laserskog čišćenja, čime je omogućeno uklanjanje decenijama nataloženih slojeva nečistoće bez oštećenja originalne klinker opeke. Kompanija Mapei je razvila poseban malter Legante Intonaco Velasca kako bi se očuvao autentični izgled zidova.
Lasersko čišćenje je omogućilo selektivno delovanje na fasadnoj površini, zadržavajući nepravilnosti, nijanse i teksturu izvorne opeke iz 1958. godine. Sanacija je uključivala i ručnu konsolidaciju maltera, antikorozivnu zaštitu armiranih delova i pažljivo uklanjanje neautentičnih prozorskih ramova, koji su zamenjeni u skladu sa originalnim projektom BBPR-a.
Zbog kompleksne geometrije kule, čije se gornje etaže šire u formi “krune”, postavljanje skela predstavljalo je ozbiljan tehnički izazov.
Svaka intervencija morala je da prati dizajnersku logiku i konstruktivnu inteligenciju BBPR-a, jer u suprotnom nije pripadala toj zgradi.
Neki od prozora vremenom su zamenjeni neusklađenim ramovima, te su sada vraćeni na specifikacije BBPR-a (skr. Banfi, Belđohoso, Peresuti i Rodžers), čime je obnovljen ritam i uniformnost fasadne mreže.
Radovi su trajali oko 18 meseci, pod strogim nadzorom italijanske službe za zaštitu kulturnog nasleđa, jer je objekat pod zaštitom od 2011. godine.
Restauracija je uključivala i temeljnu obnovu tehničkog jezgra zgrade, odnosno obnovljen je HVAC sistem, velika pažnja je posvećena energetskoj efikasnosti, zvučnoj izolaciji i digitalnoj infrastrukturi, te su zgradi dodeljene LEED Gold i WiredScore Gold sertifikacije.
„Restauracija je morala biti nevidljiva. Svaka intervencija morala je da prati dizajnersku logiku i konstruktivnu inteligenciju BBPR-a, jer u suprotnom nije pripadala toj zgradi,“ objasnio je arhitekta Paolo Asti.
Kula kao utvrđenje
Na 34.000 kvadratnih metara i 29 spratova, zgrada koja je nekada bila zatvorena sada je potpuno otvorena za javnost. U prizemlju se nalaze fleksibilni prostori za organizovanje raznovrsnih događaja, kao i galerija, maloprodajni lokali i neformalne zone za okupljanje.
Kula visoka 75 metara, koja je kroz prošlost često bila karakterisana kao utvrđenje, sada funkcioniše kao otvorena građanska platforma:
„Ovo nije samo projekat kreiranja nove funkcionalne nekretnine. Ovo je povratak javnog dostojanstva zgradi koja je oduvek bila zamišljena kao deo grada, a ne nešto odvojeno od njega“, rekao je Mario Abadesa iz kompanije Hines.
U enterijerima se može videti namenski izrađen teraco, kao i restaurirane drvene obloge, originalna tipografija natpisa i ručno obrađena keramika.
U unutrašnjosti, javni i privatni sadržaji raspoređeni su po vertikalnoj šemi, prateći izvornu trodelnu strukturu, gde su komercijalna i zajednička zona u prizemlju, poslovni blok u sredini, a stambeni deo je deo “krune” na vrhu, što je sada preoblikovano u METT Hotel & Lifestyle rezidencije.
Na 18. spratu nalazi se MIA, novi panoramski restoran dizajniran kroz suptilni luksuz, dok su na međuspratovima restorani poput SUSHISAMBA i drugi sadržaji usmereni na ishranu i relaksaciju.
U enterijerima se može videti namenski izrađen teraco, kao i restaurirane drvene obloge, originalna tipografija natpisa i ručno obrađena keramika, a sve u duhu materijalne inteligencije BBPR-ove izvorne zamisli.
BBPR-ov jezik u savremenom tonu
Može se reći da se najradikalniji potez ovog projekta desio u zoni partera, gde je nekadašnji prostor zagušen vozilima transformisan u Piazza Velasca, odnosno pešački trg popločan prirodnim kamenom i okružen magnolijama, maslinama i autohtonim travama.
Specijalno dizajnirane klupe biroa Asti Architetti i rasveta u režiji Esa Engineering reinterpretiraju BBPR-ov jezik u savremenom tonu. Originalne ulične lampe BBPR-a takođe su restaurirane, povezujući prošlost i sadašnjost.
Sviđa mi se kako je ispalo na kraju. Ovo mu dođe slično renoviranju Beograđanke. Ali nisam siguran kolko je zapravo ovo sad nova zgrada. Ipak su konstrukcija, beton i ostalo stari. Mislim da ovo ipak ne može da parira novim zgradama i da na primer poslovni prostor u ovoj zgradi nikad neće moći da parira ili da se izda za istu cenu kao recimo u City Life ili Gioia 22 zgradama. Nisam siguran na koje korisnike vlasnici ove zgrade ciljaju, to jeste zašto bi neko ovde preselio firnu umesto Gioia 22