Turisti spremni da plate čak 175% više za kvalitetan wellness sadržaj – šta je Srbiji potrebno da „zablista“?

U savremenom turizmu, hoteli i spa centri sve češće postaju ključni motivi dolaska. Oni su ranije smatrani samo korisnim dodatkom smeštaju, ali su sada dragocen faktor kojim se destinacija pozicionira na mapi globalne ponude.

Wellness-turista troši daleko više, ostaje duže i intenzivnije istražuje lokalnu kulturu i gastronomiju. Ovo otvara brojne perspektive za lokalnu ekonomiju i razvoj proizvoda destinacije.

Koliko dodatno troše wellness-putnici?

• Global Wellness Institute navodi da međunarodni wellness-turista prosečno troši 1.601 dolara po putovanju, što je za 35 % više od prosečnog turiste, dok neka ispitivanja kažu da su za premijum sadržaj spremni da izdvoje i 53% više.
• U 2022. godini međunarodni wellness-gosti potrošili su čak 41 % više od „regularnih“ gostiju, dok su domaći izdvajali i neverovatnih 175 % više – sve za zdravlje i dobar ugođaj.

Pored ovoga, wellness-turizam čini značajan deo globalne turističke ekonomije. U 2019. je iznosio 720 milijardi dolara, a prognozira se da će do 2027. doći na vrtoglavih 1,2 biliona (da, dobro ste videli – 1.200.000.000.000).

Gde idu na spa?

Omiljene destinacije ove vrste turista su:

• Evropa (posebno Nemačka, Francuska, Italija, Mađarska, Češka) dominira regionom bogatim termama, sa kulturno duboko ukorenjenim spa-tradicijama.
• Azija (Japan, Bali, Kerala) – popularna zbog tradicionalnih rituala, pri čemu Japan zasebno generiše preko 26 milijardi dolara godišnje i očekuje se da se ona utrostruči do 2030.
• Severna Amerika (SAD) je najveće tržište wellness turizma, čineći oko 40 % globalne vrednosti.

Kolika je vrednost spa industrije?

Globalno tržište spa usluga biće vredno oko 115 mlrd USD u 2025, uz predviđeni rast na 265 mlrd USD do 2032. (CAGR 12,7 %). U 2022. je spa industrija generisala 105 mlrd USD i obuhvatila 181.000 lokacija.

Uticaj na destinacije

Ove statistike potvrđuju da spa i wellness nisu luksuz već strateška investicija – povećavaju turistički promet, produžavaju boravak i podižu ukupnu potrošnju. Investitori ulažu u biohacking centre, termalne komplekse, visoko personalizovane programe – što postaje sve privlačnije sofisticiranoj klijenteli.

Kakva je situacija u našem regionu?

Apsolutni lider na prostoru ex-Yu, i kada je o wellness industriji reč, jeste Slovenija – godišnje njene terme ugoste više od 1,5 milion posetilaca, od čega je preko 50% inostranih turista. Wellness i zdravstveni turizam donose Sloveniji više od 300 miliona evra godišnje, prema procenama Slovenačke turističke organizacije.

Ključni centri su im Terme Čatež, Olimia, Dobrna, Laško, koje se oslanjaju na termalnu vodu kao prirodni resurs i insistiraju na integrafiji sa prirodom i zdravim načinom života, što je globalni trend u poslednjoj deceniji. Slovenija je stavila jak fokus na senior i porodični turizam, kao i na medicinski wellness (rehabilitacija, terapije, fizikalna medicina), a uz podršku države, odnosno razvijen sistem subvencija i stratešku promociju na stranim tržištima, ostvaruju izuzetne rezultate, koji mogu da služe kao primer i drugim zemljama u regionu.

Hrvatska takođe ima ogroman potencijal, koji je delimično iskorišćen. Njima je turizam apsolutno u fokusu, ali dominira morski turizam, dok kontinentalni wellness (Tuheljske, Varaždinske, Krapinske Toplice) ima tek 5-7% udela u ukupnim turističkim prihodima. Deo razloga leži u tome što se termalne destinacije u ovoj zemlji slabo promovišu, ali i nedovoljno se ulaže u infrastrukturu. Ipak, potencijal je ogroman i velika je prilika za razvijanje zimskog i postsezonskog wellness turizma.

Najveći broj prirodnih resursa koje ima, ali ne koristi u skladu sa potencijalom, Srbija može značajno da unapredi modernizacijom, promocijom i strateškom transformacijom banjskog turizma u savremeni wellness

O potencijalu Srbije – a posebno njegovoj neiskorišćenosti – verujemo da se već mnogo zna. Na prostoru cele države ima više od 50 banja, od kojih su mnoge sa lekovitim vodama (Vrnjačka, Sokobanja, Prolom, Lukovska…), banjski turizam čini oko 20% noćenja u domaćem turizmu – ali je prihod relativno nizak. I razlog za to je jasan – iako je broj posetilaca srpskih banja oko 650.000 godišnje, čak 85% čine domaći turisti, uglavnom penzioneri koji idu kroz RFZO sistem (odnosno tu su na lečenju o trošku države) ili boravak u banjama „pokrivaju“ vaučerima koje im je omogućila država. Stranih gostiju ima manje od 100.000 godišnje – što samo pokazuje da postoji ogroman prostor za rast.

Ali, da bi se to desilo, mora da se iskoristi ogroman potencijal – da se razvijaju premijum wellness centri, posebno za mlađe i strane goste, da se integriše sa planinskim turizmom (Kopaonik, Zlatibor), a postoji i mogućnost razvoja veoma popularnih u svetu detoks i digital detox programa, sportskih rehabilitacija, i holističkog pristupa zdravlju. Najveći broj prirodnih resursa koje ima, ali ne koristi u skladu sa potencijalom, može da značajno unapredi modernizacijom, promocijom i strateškom transformacijom banjskog turizma u savremeni wellness.

BuildUp 2025: Arhitektura ugostiteljstva

Ova tema – uloga hotela i spa centara u razvoju destinacije – biće detaljno obrađena na konferenciji BuildUp 2025, koja se 23. oktobra održava u hotelu Crowne Plaza, pod nazivom Horekatura: Arhitektura ugostiteljstva. Na panelu „Više od kreveta: Hoteli i spa centri kao faktor razvoja destinacije“ nastupiće vrhunski stručnjaci među kojima su Ksenija Đorđević (KDA), Bojan Dotlić (Accor) i brojni drugi eksperti iz prakse, akademije i turističkih centara.

Karte za BuildUp 2025 su u prodaji po early bird cenama, stoga ne propustite da među prvima saznate sve o budućnosti horeca sektora u regionu. Više informacija nalazi se na sajtu BuildUp.