Tvrđava na Slaviji dobila novi život: Obnova Komande žandarmerije iz 1931.
Ikonično zdanje koje je projektovala Milica Krstić danas je, kroz pažljivu rekonstrukciju biroa Mapa Architects, dobilo novu poslovnu i javnu funkciju.
Tik iznad Trga Slavija, u ulici Svetog Save br. 14, nalazi se tek obnovljeno međuratno zdanje, koje iza svoje fortifikacijske arhitekture krije jedan veoma zanimljiv istorijat. Obnova je izvedena tako da se nova uloga gotovo neosetno nadovezala na nekadašnju, omogućavajući ovoj moćnoj zgradi da kroz sinergiju istorijskog nasleđa i savremenog poslovanja nastavi svoje postojanje.
U zidove ovog zdanja upisani su novi vlasnici, a ispod potpisa našeg slavnog arhitekte dopisano i ime savremenih autora, jer arhitekte su tu da projektuju nova ostvarenja, ali i da ponekad udahnu novi život u stara.
Iako smo svedoci velikog broja rušenja mnogih predratnih objekata, drago nam je kada se za promenu pojavi investitor koji ne razmišlja samo kroz korisne kvadrate, već želi da se veže za kulturnu istoriju našeg grada.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Komanda žandarmerije iz 1931: Delo Milice Krstić
Zgrada je izgrađena 1931. godine za potrebe smeštaja Komande Žandarmerije za grad Beograd, a njen autor je arhitektica Milica Krstić. Milica je radila u Arhitektonskom odseku Ministarstva građevina i tokom svoje blistave karijere u kojoj je više puta nagrađivana i odlikovana, projektovala je veći broj javnih objekata u Beogradu, ali i širom Kraljevine Srbije, kasnije Jugoslavije.
Njen opus su obeležili projekti škola i gimnazija, koji su projektovani duhu akademizma, lokalne graditeljske tradicije, ali i međuratnog modernizma. Međutim, ako izuzmemo njeno učešće u projektovanju ambasada Kraljevine Jugoslavije u Ankari i Buenos Ajresu, zgrada Komande Žandarmerije predstavlja njen jedini javni objekat koji ne pripada opusu školskih ustanova.
Zgrada je izgrađena 1931. godine za potrebe smeštaja Komande Žandarmerije za grad Beograd, a njen autor je arhitektica Milica Krstić.
Poručioci projekta su bili vrlo dobro upoznati sa njenim postignućima, ali i sposobnošću da, kao i sve vrsne arhitekte, podjednako dobro projektuje u svakom arhitektonskom izrazu. Takođe, bilo je potrebno u jednom objektu spojiti savremenu funkcionalnost i tradicionalni izgled, koji bi se uklopio u postojeće okruženje.
Krstić projektuje zdanje u duhu pročišćenog romantizma, sa pročeljem koje podseća na srednjovekovno kameno utvrđenje i akademskom simetrijom u podeli prostora, koja je funkcionalno odgovarala traženoj nameni. Ulična fasada je morala biti sa fortifikacijskim motivima, kako bi vizuelno bio naglašen značaj, snaga i stabilnost, što i jesu bile odlike bezbednosnog sektora.
Od banke do savremenog poslovnog prostora
Nakon Drugog svetskog rata mnogi stari objekti bivaju prenamenovani, ali se ne zna pouzdano koja je sve bila namena ove zgrade. Zna se da se zbog svog fortifikacijskog izgleda, koji je bio zajednički i za predratni novčani sektor, u zgradu nedugo posle Drugog svetskog rata useljava jedna od novijih banaka.
Kako je zgrada već tada funkcionalno bila prenamenovana, u zgradu poslednja dolazi Komercijalna/NLB banka. Međutim, ostatak zgrade nije bio menjan gotovo nekoliko decenija, sve do pre koju godinu, kada se pojavljuju novi vlasnici objekta, kompanija 44N Capital d.o.o., čija je želja bila da zgrada dobije funkciju savremenog poslovnog prostora.
Za autore kompletne rekonstrukcije odabran je biro Mapa Architects na čelu sa arhitektom Predragom Milutinovićem, koji uz veliku posvećenost i poštovanje prema autorskom delu slavne koleginice, pristupaju ovom projektu.
Ulazni portal je dobio novu, mrežastu strukturu, koja se kao čipka proteže duž cele površine, koja je osvetljena diskretnom ugradnom rasvetom.
Na fasadi objekta nije došlo do značajnijih intervencija, već je ona revitalizovana, osvežena i dodatno naglašena pažljivo odabranim osvetljenjem.
Na taj način se od jednog bezbednosnog objekta, zatvorenog od pogleda javnosti, došlo do prepoznatljivog gradskog repera, koji kao arhitektonski svetionik stoji na glavnoj transverzali od Terazija do Hrama Sv. Save.
Ulazni portal je dobio novu, mrežastu strukturu, koja se kao čipka proteže duž cele površine, koja je osvetljena diskretnom ugradnom rasvetom.
Autori su duž celog zida postavili prozorske otvore i staklene površine, čime je enterijer restorana dobio dovoljnu količinu prirodnog osvetljenja.
Jedna od ključnih vrednosti ovog projekta predstavlja rekonstruisano atrijumsko dvorište, nekada zatvoreno za javnost, namenjeno isključivo korisnicima zgrade, a sada otvoreno za javnost kroz novu tačku susreta, restoran Vid, koji funkcioniše u okviru koncepta New Balkan Cuisine.
Naime, ovaj prostor je služio kao zasebni prilaz do podzemnog trezora, a koji je sada potpuno promenio namenu i izgled. Kako je u pitanju unutrašnje dvorište, koje je prirodno zasenčeno, autori su duž celog zida postavili prozorske otvore i staklene površine, čime je enterijer restorana dobio dovoljnu količinu prirodnog osvetljenja.
Nekadašnji trezor pretvoren u vinski podrum
Posebno zanimljivi detalji restorana jeste njegov ulaz, čiji oblik je nastao inverzijom ulaznog portala, kao i prostor nekadašnjeg trezora, koji je pretvoren u savremeni vinski podrum.
Svi drugi motivi unutrašnjeg dvorišta ostali su netaknuti, uz neophodnu revitalizaciju, čime je ovaj prostor dobio drugačiju dimenziju poslovanja i relaksacije, a čija arhitektura podstiče novu energiju i interakciju zaposlenih i posetilaca.
Svetlost i fluidnost prostora sada su u prvom planu, dok su pažljivo očuvani arhitektonski detalji postali most između nostalgije i inovacije.
Enterijer poslovnog prostora takođe je doživeo temeljnu rekonstrukciju i preoblikovanje. Umesto odavno prevaziđene činovničke strukture, uveden je koncept malih luksuznih kancelarija kroz brend IWG Signature, koji se u ovoj zgradi prvi put pojavljuje u regionu. Ovim je na relativno skromnoj kvadraturi organizovano više struktura kancelarijskog prostora.
Poštujući duh i proporcije originalnog projekta, enterijer je osavremenjen tako da odgovara potrebama današnjeg dinamičnog načina rada. Svetlost i fluidnost prostora sada su u prvom planu, dok su pažljivo očuvani arhitektonski detalji postali most između nostalgije i inovacije.
Na projektu se vodilo se računa i o održivosti, pa je objekat je dodatno poboljšan poštujući kriterijume BREEAM sertifikacije.
Na ostalim spratova, svoj novi dom pronašla je AMA Group koja je kroz svoj lični pečat osvežila svoj unutrašnji prostor. Svoju staru poziciju rada sa klijentima zadržala je i filijala NLB Komercijalne banke u visokom prizemlju, čime je poslovni ambijent različitih funkcija zaokružen na jednom mestu.
Vodilo se računa i o održivosti, pa je objekat je dodatno poboljšan poštujući kriterijume BREEAM sertifikacije.
Kako je očuvan duh originalne arhitekture
Suština uspešne transformacije jeste da zgrada diše u ritmu vremena, spajajući istoriju i savremenost. Ako posmatramo iz tog ugla, ovo promišljeno ulaganje nije se svelo na puku revitalizaciju, već je ceo projekat uzdignut na nivo dijaloga između prošlosti i sadašnjosti, gde su novi autori sa pažnjom čitali izvorni koncept arhitekture i preoblikovali ga u skladu sa savremenim potrebama novih korisnika.
Sveobuhvatno rekonstruisani objekat stare Komande Žandarmerije daje novu perspektivu na kojoj se prožimaju istorijske vrednosti sa kvalitetima savremene poslovne i ugostiteljske udobnosti, a prolaznicima daje dodatni razlog da zavire u novi ambijent nekada zatvorene gradske tvrđave.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Business House Svetog Save No. 14
Svetog Save 14, Beograd
44N Capital d.o.o.
2024/2025.
2024/2025.
arhitektkinja Milica Krstić
Predrag Milutinović – Mapa Architects d.o.o.
Predrag Milutinović, dia, Olivera Stanković, M. Arch., Slađana Aničić, M. Arch., Milica Puricelli, dia, Dušan Božić, M. Arch., Anastasija Radovanović, M. Arch
Centroprojekt d.o.o., Beograd
GiA d.o.o., Beograd
Miloš Martinović, Relja Ivanić
Vrhunski. Pedja je jedan od nasih najboljih savremenih arhitekata.
Otimacina
Neko ti je nesto oteo?
KAFANE KLADIONICE BANKE.IMA LI BEOGRAD NEKI BIOSKOP
Ima, samo ti izgleda da nisi upoznat gde su…
lepo u načelu ali umetnuti restoran je bruka i sramota,nakalemljen,a i mreža u holu mi deluje kičerski
Lepota je u oku posmatrsca…
Podrum od restorana, basta večni hlad, hrana okej, ali ima milion lepših basti prostora i lokacija
Fino je to urađeno, nema šta. Izgleda je civilizacija čitava postala leisure class, hedonistička. Neće niko da preživljava zanatom, ni oplemenjuje kulturnom ustanovom. Svugde su laki komercijalni sadržaji koji su u suštini plitki i konzumeristički. Ne kažem da sam ni ja mnogo bolji, prosto tako je.
Lep rad i svakako izazovan poduhvat, pa i za iskusnog arhitektu.
Imam jedno pitanje za Gradnju kao portal i njene autore, a to je da li možete da prestanete da koristite rogobatne, politički korektne i rodno „uključive“ termine, poput arhitektica, arhitektinja?
To je svojevrsno silovanje jezika i srpski jezik kao organska prirodna tvorevina ne poznaje takvu izveštačenost. Vi na taj način potpomažete kult političke korektnost, što predstavlja jednu formu diktata koji se svakodnevno nameće.
Zašto to radite?
Kako može robinja i sluškinja a ne može arhitektkinja?
Ako postoje neka zanimanja ženskog gramatičkog roda onda mogu postojati i ostala.