Tirana dobija tri kule povezane pasarelama – pobedilo meksičko rešenje
Pobedničko rešenje predviđa tri kule visine do 35 spratova, sa fasadom čija je geometrija generisana iz snimljenih ljudskih glasova.
Tirana nastavlja snažnu urbanu transformaciju, a najnoviji projekat u samom jezgru grada pokazuje ambiciju da se javni prostor, stanovanje, hotelijerstvo i poslovanje objedine u jedinstven arhitektonski sistem.
Na međunarodnom konkursu za obnovu lokacije Zyber Hallulli izabran je predlog koji potpisuje meksički studio Rojkind Arquitectos, u saradnji sa umetnikom Pedrom Reyesom, biroima SON Architects, Motus Holdings i ASAB.
Konkurs je raspisala Albanska investiciona koorparacija u partnerstvu sa Nacionalnom agencijom za planiranje u septembru 2025. godine, dok je odluka žirija objavljena krajem januara 2026. godine, piše Citizen.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Tri kule kao jedinstven urbani ansambl
Pobedničko rešenje predviđa izgradnju tri kule visine 20, 25 i 35 spratova, međusobno povezane povišenim mostovima i oslonjene na podijum u nivou prizemlja. Umesto koncepta izolovanih kula, arhitekte su formirale kompoziciju različitih visina i programa koja funkcioniše kao celina, sa ciljem da generiše kontinuiranu aktivnost tokom čitavog dana.
Umesto koncepta izolovanih kula, arhitekte su formirale kompoziciju različitih visina i programa koja funkcioniše kao celina.
Kompleks obuhvata komercijalni prolaz u prizemlju, kancelarijske prostore, hotel, stambene jedinice i zajedničke sadržaje. Parterno uređenje tretira prizemlje kao produžetak grada – kroz niz zasenčenih prolaza, trgova i komunikacionih pravaca koji uspostavljaju veze sa širim urbanim okruženjem, uključujući i obližnji stadion.
Fasada kao arhitektonski, a ne dekorativni element
Jedan od najupečatljivijih aspekata projekta jeste fasadni sistem razvijen u saradnji sa Pedrom Reyesom. Fasada nije zamišljena kao naknadno dodato umetničko delo, već kao integralni deo arhitektonskog koncepta.
Snimljeni ljudski glasovi digitalno transformisani u varijacije geometrije, dubine i senke, i kao takvi pretočeni u fasadu.
Sistem čine vertikalni prefabrikovani betonski elementi u tonovima inspirisanim albanskim tlom. Dizajnerski tim ovaj pristup naziva „Urban Choir“, jer su snimljeni ljudski glasovi digitalno transformisani u varijacije geometrije, dubine i senke. Svaki vertikalni segment ima drugačiji profil, ali zajedno formiraju koherentnu kompoziciju koja se čita od nivoa ulice do siluete grada.
Albanija u arhitektonskom zanosu
U okviru kompleksa biće zadržana Tirana Art Lending Library (TALL) kao trajni kulturni prostor na originalnoj lokaciji. Paralelno, drugi deo konkursa obuhvatio je i projekat Casa Familia – novi dečji kampus koji će projektovati meksički studio Taller Héctor Barroso na zelenijoj i adekvatnijoj lokaciji za najmlađe korisnike.
Može se reći da Albanija trenutno prolazi kroz široku urbanu transformaciju, posebno u Tirani, gde niz velikih projekata menja arhitektonski pejzaž prestonice, čemu će zasigurno doprineti i ovaj projekat.
Nema šta, bilo koji arhitektonski studio i bilo koji investitor da je u pitanju, da se ovaj projekat umesto u Tirani realizuje u Beogradu, izveo bi ljude na ulice i komentatore na društvene mreže. Dok će ti isti ljudi sada pisati kako je Tirana ispred Beograda što dokazuje ovaj projekat. A isti ti bi izašli na ulice da se ista ova priča gradi kod nas, ma ko da je investitor i ma koji arhitektonski studio da stoji iza projekta. To je taj paradoks našeg društva u celini.
Sto posto se slažem!!! Akvarijum kao deo parka, pored keja, prepun zelenila – bilo bi “nešto najlepše što sam video/la u Njujorku! Oduševilo me je”. U Beogradu: ruši ogradu! Koja budala betonira park? itd itd. Frustrirajući smo narod!
Slažem se, frustrirajući smo narod sa ogromnom dozom infantilnosti. Kao neko dete koje je nezadovoljno igračkom koju je dobilo od roditelja, pa se tom igračkom konstatno udara u glavu da bi pokazalo svoje nezadovoljsto.
Mišljenja sam da bi mnogi (nadam se da to nije većina, nego bučna manjima) voleli da se život u Srbiji, pa samim tim i svi novi projekti, zaustave dok se neke stvari na političkom planu ne reše, da bi onda mogli tako sveži i resetovani da revitalizujemo iste te projekte od kojih smo, kao, odustali u prethodnom periodu.
Mnogi koji su sada nezadovoljni akvarijumom, nesuđenim Trampovim kulama, novim zgradama na mestu srušenog hotela Jugoslavija, novim mostom na mestu srušenog starog, BNV-om i EXPLO događajem, ne bi imali ništa protiv tih projekata i događaja, samo da je njima prihvatljiva opcija na vlasti.
Za mene je to potpuno bizaran pristup. Ne može sve da stane i da se zaustavi, niti da se protestvuje protiv apsolutno svakog projekta, kao teranje kontre i inata aktuelnoj vlasti.
Dejan BG i Dragan razlika je kada pričamo o Beogradu i nekom drugom gradu. Zavisi odakle si, ali kao i veliki broj drugih (na šta smo navikli) ne razumeš Beograd niti ga poštuješ.
Nisam siguran da Vas razumem. Da li po vašem mišljenju Beograd treba ostaviti da levitira u stanju i izgledu u kojem je bio 80ih, 90ih i 2000ih? Kada pogledam slike iz tih decenija, Beograd nije imao nikakvu bitnu promenu. Na svim fotkama iz tog perioda vidim samo sivilo, siromaštvo i jednolične zgrade
Da li sada se konačno dešavaju ogromne promene i Beograd konačno postaje svetski grad, mi bi trebalo da se bunimo protiv tih prmena?
Ja živim svoj san u Beogradu kakav je sada
Gospodo draga… nije zlato sve sto sija, kao sto nije ni velicina nebodera pokazatelj napretka jednog drustva. Drzava koja je izgubila svaku drugu industriju, koja je devastirala privredu, grcevito se drzi gradjevinske industrije kao jedine slamke koja moze fiktivno spasiti njen “GDP”. Danas kada bismo hipoteticki stavili dinamit na hram sv. Save, i podigli ga opet, mi bi postali jos veci ekonomski tigar. To je princip po kome funkcionisu ovi monstrumi od zgrada. Razlika je samo sto Tirana ima vise ukusa, i tu i tamo raspise neki konkurs, ali uzrok ovog ludila je isti. I ko ce imati korist od toga? 0.1% gradjana beograda, ako i manje… Beograd je glavni grad sa najmanje zelenila i najvecim zagadjenjem u evropi. Sarajevo bar ima zelenilo