Gradilišta koja su trajala decenijama: Koliko se čekalo na Skupštinu, Genex, Arenu i NBS

Od ratova i političkih promena do odluka investitora – pojedina beogradska zdanja čekala su na završetak 15, 20, pa i više od 30 godina.

Za arhitekturu je potrebno vreme. Jer arhitektura nije samo izvedeni objekat, već i promišljanje, skiciranje, ali i vreme tokom kojeg se, usled različitih okolnosti, projekat menja, transformiše, uobličava, ali ponekad i kompletno odbaci. U nekim slučajevima arhitekte same tragaju za boljim rešenjem, pa im određeno prekomponovanje projekta postane daleko bolje nego prvobitno.

U drugim slučajevima, arhitekte nevoljno pristaju na ustupke investitorima, kako bi uspele da izguraju projekat do njegove izgradnje. Kod takvih slučajeva, nije neobična pojava da investitor tokom izgradnje usvojenog rešenja, odluči da menja neke segmente projekta, što kod arhitekata izaziva veliko nezadovoljstvo. Pored odstupanja od već prihvaćenog rešenja, tada se pojavljuje ono što je jedan od najvećih neprijatelja za arhitekte i arhitekturu – odlaganje i prolongiranje izvođenja i završetka izgradnje.

Ne znam kako to neke moje kolege projektuju, pa za par dana nastaju čitavi kompleksi od nekoliko stotina hiljada kvadrata – prof. Krunić.

U istoriji arhitekture duga gradnja nije bila neuobičajena. Velike crkve i katedrale zidane su generacijama, često toliko dugo da su na istom objektu smenjivani arhitekte i arhitektonski stilovi. Sagrada Familija u Barseloni jedan je od najpoznatijih savremenih primera, dok je u slučaju Srbije to Hram Svetog Save

Hra se se zida od 1935. godine po projektima arhitekata Bogdana Nestorovića i Prof. Aleksandra Deroka (po konkursu iz 1927. godine), dok je od kraja 80-ih korenite izmene na projektu izvršio arhitekta Branko Pešić, po čijim smernicama je Hram završen krajem 2020. godine. Ako uračunamo ukupan period, od konkursnih rešenja do završetka izgradnje, dobijamo broj od 93 godine.

Kada decenije postanu deo projekta

Prolongiranje ili jednostavno duži period izgradnje uveliko je svakodnevnica za domaće arhitekte. Ali oni koji su navikli da stvaraju monumentalnu arhitekturu su jednostavno prihvatili taj tempo i potpuno im je strano kada se stvari odvijaju drugačije. U razgovoru sa arhitektom prof. Spasojem Krunićem, setio sam se njegovih reči, koje upravo opisuju ovu temu:

„Ne znam kako to neke moje kolege projektuju, pa za par dana nastaju čitavi kompleksi od nekoliko stotina hiljada kvadrata. Arhitekura ne nastaje preko noći. To jedan složen proces promišljanja i razvijanja ideja, a zatim i izgradnje.“ (parafrazirano)

Inače, prof. Krunić (1939-2020) je autor nekoliko izvedenih objekata čija izgradnja je potrajala deset i više godina…

Skupština i Tri lista duvana – više od tri decenije čekanja

U našoj sredini je u proteklim decenijama postojalo više razloga zbog kojih je dolazilo do prolongiranja izgradnje objekata: ratovi, sankcije, smene režima, finansijske krize, smrti investitora ili arhitekata, a neki u ovaj niz ubrajaju i pandemiju korona-virusa.

Aposlutni rekorderi po dužini izgradnje nalaze se u neposrednoj blizini – Dom Narodne skupštine Republike Srbije i poslovna zgrada „Tri lista duvana“.

Izgradnju prvog objekta prekinulo je izbijanje Balkanskih i Prvog svetskog rata, pa je završena nakon 35 godina od prvobitnog konkursnog projekta, dok je realizaciju drugog objekta prekinuo raspad SFR Jugoslavije, pa je završena nakon 32 godine od prvih arhitektonskih crteža.

U oba slučaja, usled smrti (arh. Jovan Ilkić) ili starosti (arh. Svetislav Ličina), nadzor nad izgradnjom preuzimali su njihovi sinovi, koji su takođe po struci arhitekte.

Ratovi, sankcije, smene režima i finansijske krize samo su neki od razloga zbog kojih se izgradnja objekata kod nas prolongirala godinama, pa i decenijama.

U stopu ih sledi Zgrada Narodne banke Srbije na Slaviji, arhitekte Gruje Goljanina, koja je takođe usled raspada zajedničke države, završena tek 2005. godine. Čitave 23 godine od prvih konkursnih rešenja.

Palata Skupštine je projektovana u vanvremenskom akademizmu, pa se ovaj raspon od projektovanja do završetka izgradnje i ne primećuje. Poslovna zgrada „Tri lista duvana“ je dosta pojednostavjena u odnosu na prvobitno rešenje, ali su njena forma i savremeni građevinski matrijali takođe gotovo izbrisali te tri decenije.

Međutim, zgrada Narodne banke do trenutka završetka izgradnje potpuno obesmišljena svojom veličinom i arhitekturom, jer se od urbanističkog projekta rekonstrukcije Slavije iz 80-ih godina uveliko odustalo.

Genex: 15 godina od skice do realizacije

Jedan od ikoničnih objekata grada Beograda, stambeno-poslovna kula Genex, takođe je građena duži niz godina. Istorijat ove lokacije započinje 1961. godine, kada nakon pobede na konkursu za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje „trećeg stambenog reona“, arhitekte Mihajlo Mitrović, Stojan Maksimović i Jovan Mišković razrađuju ovaj projekat po zasebnim blokovima.

Arhitekta Mitrović dobija Blok 33, gde započinje uobličavanje svoje zamisli. Inicijalna skica za udvojenu kulu nastaje 1965. godine, a razrada projekta i izgradnja trajali su sve do 1980. godine. Nije poznato zbog čega se toliko odužila realizacija, ali jednim delom razlog svakako leži u odluci investitora, preduzeća Generalexport, da se jedna kula iz poslovne prenamenuje u stambenu funkciju. Kada se sve sabere, čitavih 15 godina od idejnih skica do realizacije.

Arena koju je zaustavio raspad države

Slično se dogodilo i sa Beogradskom arenom, čije prve skice je još 1989. godine izradio arhitekta Vlada Slavica, za potrebe kandidature grada Beograda za svetsko prvenstvo u košarci, planirano da se održi 1994. godine. Iako je FIBA odobrila kandidaturu, a početni radovi na izgradnji već započeli, rat i raspad SFR Jugoslavije su i u ovom slučaju odložili izgradnju.

Inače, projekat sportske hale je bio toliko napredan za ono vreme, da u Evropi nije bilo izvođača sa potrebnim iskustvima, pa je odabrana kompanija iz SAD-a kao realizator zamisli našeg arhitekte. Tokom 90-ih gradilište nije bilo preterano aktivno, a ponovno ubrzanje tempa izgradnje pokrenuto je nakon političkih promena, pa je sportska hala završena 2004. godine, čitavih 15 godina od prvih zamisli arhitkte Slavice.

Projekat koji je nadživeo svog arhitektu

Jedan od najburnijih etapa u nastanku zabeležila je stambeno-poslovna zgrada u Žarkovu, čiji je autor arhitekta Aleksandar Đokić. Prva idejna rešenja i makete nastaju davne 1992. godine, pa se usled ratova i sankcija izgradnja prolongirala za početak 2000-ih godina.

Međutim, arhitekta Đokić je tragično izgubio život 2002. godine, što je ponovo odložilo izgradnju. I pored svih problema, investitor nije odustao od idejnog rešenja arhitekte Đokića.

Uz pomoć njegovih naslednika i saradnika, izgradnja započinje 2006. godine. Stambeni segment, koji se sastoji od dva identična paralelna trakta, sa zasebnim ulazima, biva završen 2010. godine, a poslovni segment u vidu karakteristične kule, biva dovršen 2014. godine.

Relizacija Đokićevog romantičarskog utvrđenja koje čuva prilaz prema Žarkovu trajala je skoro četvrt veka.

Ako uporedimo izvorne crteže/makete, primećujemo da je investitor, izuzev nekoliko izbačenih piramidalnih motiva, gotovo u potpunosti realizovao Đokićevu kompleksnu strukturu, zamišljenu kao romantičarsko utvrđenje koje čuva prilaz prema Žarkovu.

Takođe, ako pogledamo formu i materijalizaciju u opeci i sirovom betonu, shvatamo da je u pitanju potpuno vanvremenski objekat, čiji nastanak može biti stavljen u bilo koji period između 80-ih i 2000-ih godina.

Što je donekle i tačno, jer je njegova realizacija trajala skoro četvrt veka, tokom kojih je došlo do smene nekoliko arhitektonskih trendova.

Za arhitekturu je potrebno vreme

Sve ovo nije napisano kako bi se arhitekte, naročito mlađe kolege, obeshrabrile nakon suočavanja sa ovim činjenicama, već kako bi uvideli da je postepena, usporena realizacija sastavni deo identiteta našeg arhitektonskog sveta.

Da, ovde sve ide veoma sporo – od dobijanja posla na nekom projektu, preko odluke investitora da se upusti u izgradnju i nezaobilaznih preoblikovanja i korekcija, do finalne realizacije zaista može da protekne nekoliko godina, što je skoro ništa u odnosu na nekoliko decenija koliko je nekim monumentalnim objektima bilo potrebno da nastanu.

Za arhitekturu je, očigledno, potrebno vreme.