Rušenje kuće Milene Pavlović Barili: Koji objekat je zapravo porušen

Vest o rušenju izazvala je burne reakcije, iako nije reč o originalnoj rodnoj kući slavne slikarke. Šta je porušeno i šta će na kraju da se gradi?

Pre nekoliko dana srušen je objekat spomen-muzeja slikarke Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Vest se munjevito pronela medijima, a da gotovo niko nije ni proverio koji je to objekat porušen niti šta se na njegovom mestu nalazilo ili šta će naredno biti izgrađeno.

Ovakve informacije najpre se pojave na društvenim mrežama, a onda ih često bez provere prenesu i mediji, što dovodi do tenzija koje su obično upućene arhitektama koje su izradile projekat nekog novog objekta.

Svi smo svedoci da se širom Srbije već nekoliko decenija ruše zgrade koje predstavljaju spomenike kulture ili memorije neke poznate ličnosti. Pre nego što se bilo šta obnaroduje, makar i kao objava na društvenim mrežama, važno je da se ta informacija detaljno istraži kako se neistinite ili poluistinite informacije ne bi širile u javnosti.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Srušena vila arhitekte Branislava Kojića

Rodna kuća Milene Pavlović Barili

Kuća naše svetski poznate umetnice, u kojoj se ona rodila 1909. godine, zapravo se sastojala iz dva objekta – velike glavne kuće, koja je gledala na ulicu i male pomoćne kuće, koja se na veliku naslanjala pod L uglom i koja gleda na dvorište. Nije poznato kada su ovi objekti nastali, jer se zna da ih Milenin deda Stojan Pavlović nije gradio, već da ih je kupio pre nego što će da se venča i tu useli sa svojom suprugom Bosiljkom.

Kolege iz službe zaštite pretpostavljaju da je velika kuća u Ulici dr Voje Dulića (nekadašnjoj Dušanovoj) broj 8 izgrađena u periodu između šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka, dok je manja dvorišna kuća moža i istog perioda, a možda i starija.

Velika kuća je prizemni objekat sa četvorovodnim krovom i fasadom sa svedenom akademskom dekoracijom u vidu plitkih pilastara, koji se nastavljaju i na zidanu kapiju. Imala je šest velikih četvorokrilnih prozora, dok je kapija bila dvokrilna od kovanog gvožđa. Možemo zaključiti da je kuća pripadala lokalnom tipu građanske arhitekture, koja se sve više pojavljuje u kneževini Srbiji od polovine 19. veka, a naročito nakon konačnog oslobađanja od Osmanskog carstva 1878. godine.

Zgrada galerije iz 1961. godine je nedavno srušena, dok je manja dvorišna i dalje u svom izvornom obliku.

Nakon Milenine tragične smrti 1945. godine, njena majka Danica odlučuje da 1961. godine celo imanje zavešta gradu Požarevcu, ali da ono postane Fondacija Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili, koja bi za buduća pokolanja čuvala uspomenu na našu slavnu slikarku. Nedugo posle ovog poklona, nakon smrti Danice, grad ruši veliku kuću i na njenom mestu gradi jednostavnu kuću, sa dvovodnim krovom i malim, izduženim prozorima u samoj gornjoj zoni ulične fasade.

U ovom objektu, koji je po izgledu i strukturi prostora delovao kao malo veći magacin, bila je smeštena kolekcija Mileninih slika i drugi muzejski eksponati, najviše predmeti koji su se nekada nalazili u njenom vlasništvu. Ova kuća je nedavno srušena, dok je manja dvorišna i dalje u svom izvornom obliku.

Projekat novog spomen-muzeja i galerije

Za projektovanje novog muzejskog kompleksa raspisan je pre nekoliko godina i javni tender, na kojem pobeđuje projektni biro CEP iz Beograda. Njihov projekat iz 2019. godine nailazi na niz kritika stručne i šire lokalne javnosti, pa se od njega ubrzo i odustalo.

Najviše se zameralo što je ulična fasada urađena isuviše savremeno i da se ne uklapa u postojeće okruženje, ali i što je za dvorište predviđena izgradnja masivnog staklenog kubusa, namenjenog stalnoj muzejskoj postavci.

Projektu CEP-a iz 2019. najviše se zameralo što je ulična fasada urađena isuviše savremeno i da se ne uklapa u postojeće okruženje.

Posle nekoliko godina je raspisan novi tender, na kojem pobeđuje projektni biro SQ2 iz Niša, o kojem smo već govorili u jednom od ranijih članaka.

Ovaj projekat je, po uslovima poručioca, takođe predvideo dvorišni stakleni kubus, ali je ulična fasada projektovana da apstrahovanim pilastrima citira fasadu nekadašnje, porušene kuće, ali i da se izrazom uklopi u svoje okruženje.

Projekat studija SQ2 takođe nailazi na negodovanje određenog broja ljudi, a pojavljuju se i zagovornici ideje da se stara kuća ponovo izgradi kao replika.

Ovaj projekat takođe nailazi na negodovanje određenog broja ljudi, a pojavljuju se i zagovornici ideje da se stara kuća ponovo izgradi kao replika. Ovo bi možda i moglo da se izvede, ali se postavlja pitanje da li bi takav objekat mogao da ispuni elementarne uslove za funkcionisanje jedne moderne galerije i radnog prostora uprave muzeja?

To pitanje je pre svega upućeno upravi i zaposlenim kustosima, ali i nadležnim arhitekatama-konzervatorima, jer svi oni imaju konačnu odluku u daljim koracima rekonstrukcije ovog muzejskog kompleksa.

Poslednju reč u ovom slučaju ima niški Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je odobrio projekat čija se realizacija uskoro očekuje.

O Mileni Pavlović Barili

Milena Pavlović Barili (Požarevac, 1909 – Njujork, 1945) bila je srpska slikarka i jedna od najupečatljivijih umetničkih ličnosti evropske scene između dva svetska rata.

Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu, a njen rad oblikovali su uticaji metafizičkog slikarstva Đorđa de Kirika i nadrealizma. Njene slike prepoznatljive su po snolikoj atmosferi i simbolima poput setnih ženskih likova, velova, krilatih mladića, antičkih motiva i harlekina.

Nakon odlaska iz Jugoslavije 1930. živela je i stvarala u Španiji, Rimu, Parizu i Londonu, gde je bila u kontaktu sa umetnicima poput Žana Koktoa i Andrea Bretona.

Od 1939. živela je u Njujorku, gde je pored slikarstva radila i komercijalni dizajn za modne časopise poput Voguea. Iza sebe je ostavila više od 300 radova, a njena dela danas se čuvaju u Požarevcu, Beogradu i Rimu.