Četiri godine žive u studentskom domu: Zato su projektovale „Sobu koja nedostaje“

Hana Niketić i Teodora Popović, dobitnice treće nagrade na konkursu „Mini aneks – IZA kuće“, govore o prostorima koji nedostaju studentima i tome kako bi dalje razvijale svoj modularni aneks.

Arhitektkinje Hana Niketić i Teodora Popović pošle su od iskustva koje dobro poznaju: obe već četiri godine žive u studentskom domu. Njihov konkursni rad „Soba koja nedostaje“ predlaže modularni aneks sa prostorima za rad, druženje i zajedničke aktivnosti.

Projekat je osvojio treću nagradu na konkursu „Mini aneks – IZA kuće“, koje su podržale kompanije EuroDOM i DarkKnot. Autorke za Gradnju objašnjavaju kako bi se sistem prilagođavao različitim domovima i šta bi promenile u daljoj razradi.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Fasada od sena i ogreva: Veles osvojio prvu nagradu za savremeni seoski aneks

Četiri godine u studentskom domu

Zašto ste kao temu aneksa izabrale studentski dom i šta ste prepoznale kao najveći nedostatak u prostorima koje studenti svakodnevno koriste?

Temu studentskog doma izabrale smo pre svega iz ličnog iskustva. Četiri godine živimo u studentskom domu i svakodnevno smo imale priliku da osetimo ograničenja koja takav način života nosi. Prostori su najčešće mali i svedeni na osnovne funkcije, dok su prostori namenjeni zajedničkom boravku, druženju, radu i stvaranju vrlo skromni ili najčešće u potpunosti izostaju.

Taj problem je nama bio posebno važan jer dolazimo sa arhitektonskog fakulteta i smatramo da studentima u domu, umetničkih i srodnih fakulteta nedostaje prostor u kome mogu da rade, vežbaju, stvaraju i provode vreme van svoje sobe. Studentski dom tako ne bi trebalo da bude samo mesto za stanovanje, već i prostor u kome se odvija jedan važan deo studentskog života.

Zato je naša ideja nastala pre svega iz potrebe koju smo i same prepoznale u svakodnevnom životu, da se postojećim domovima dodaju sadržaji koji nedostaju, a da se pri tome ne naruši njihova osnovna funkcija.

Zajednički prostor za rad, druženje i okupljanje

Vaš predlog može da se sastavi od različitog broja modula. Kako biste odlučile koji sadržaji su potrebni jednom konkretnom domu i gde bi aneks najbolje funkcionisao?

Upravo je različitost studentskih domova bila jedan od razloga zbog kojih smo sistem zamislile kao modularan i prilagodljiv. Domovi se razlikuju po veličini, organizaciji, poziciji i količini slobodnog prostora, pa smo želele da aneks može da odgovori na različite prostorne uslove, bez zauzimanja više prostora nego što je neophodno.

Zbog toga smo predvidele i mogućnost da se aneks postavi neposredno uz postojeći objekat. Zadnja strana aneksa je zatvorena, bez otvora, što omogućava da se on postavi uz slepi ili bočni zid postojećeg objekta i tako iskoriste i veoma ograničene lokacije na kojima nije moguće postaviti slobodnostojeći objekat.

Teodora Pavlović

Hana Niketić

Prostor treba da omogući različite načine boravka, od zajedničkog rada i interakcije do individualnog učenja i povlačenja.

Kada je reč o sadržaju, polazna tačka nam je bio zajednički prostor za rad, druženje i okupljanje, jer smo upravo to uvidele kao jedan od najčešćih nedostataka. Prostor treba da omogući različite načine boravka, od zajedničkog rada i interakcije do individualnog učenja i povlačenja.

Pored toga, sistem može da se prilagodi specifičnim potrebama studenata koji u određenom domu borave. Zbog blizine pojedinih fakulteta, u nekim studentskim domovima često preovlađuju studenti određenih fakulteta, što otvara mogućnost da se sadržaj aneksa prilagodi njihovim specifičnim potrebama.

Upravo tu prednost predstavlja modularnost sistema, u zavisnosti od potreba konkretnog doma, moguće je dodati ili zameniti module određene namene. Na taj način aneks ostaje fleksibilan sistem koji se prilagođava konkretnom mestu i njegovim korisnicima.

Podela na zatvoreni sadržaj iznad i otvoreni prostor ispod stvara razliku između potrebe za koncentracijom i potrebe za zajedništvom.

Podizanjem zatvorenih prostorija na sprat oslobađate prizemlje za okupljanje. Šta studenti dobijaju tom podelom prostora?

Podizanjem zatvorenih sadržaja na sprat želele smo pre svega da oslobodimo prizemlje i pretvorimo ga u prostor namenjen zajedničkom boravku na otvorenom. Na taj način nastaje dugačka, fleksibilna platforma koja nije strogo određena jednom funkcijom, već može da se prilagođava različitim načinima korišćenja, od druženja i okupljanja do rada, odmora ili različitih zajedničkih aktivnosti.

Kada su vremenski uslovi dobri, veliki deo vremena provodimo napolju, a mnogi domovi već imaju kvalitetno okruženje, imaju potencijal za boravak, ali im nedostaju elementi za sedenje i okupljanje. Zato smo želele da postojeći spoljni prostor ne bude samo prolazni ili neiskorišćeni deo, već da postane mesto na kome se studenti zadržavaju i međusobno povezuju.

Istovremeno, podela na zatvoreni sadržaj iznad i otvoreni prostor ispod stvara razliku između potrebe za koncentracijom i potrebe za zajedništvom. Gornji nivo pruža uslove za rad i druge specifične aktivnosti, dok prizemlje ostaje otvoreno i dostupno svima.

Ideje za dalju razradu projekta

Žiri je kao prostor za dalji razvoj izdvojio pojedine detalje izvođenja, ali i odnos oblikovanja krova i enterijera prema osnovnom konceptu. Šta biste prvo preispitale kada biste nastavile da razvijate projekat? 

Kada bismo nastavile da razvijamo projekat, pre svega bismo želele da dodatno ispitamo kako se osnovna ideja modularnosti i transformabilnosti može doslednije preneti na enterijer.

S obzirom na to da su studentski prostori ograničeni, a da istovremeno treba da odgovore na veliki broj različitih potreba, želele bismo da istražimo kompaktniji i višefunkcionalni nameštaj koji u malom prostoru može da omogući više načina korišćenja.

Želele bismo da se transformabilnost jasnije pokaže i kroz same detalje izvođenja, od načina spajanja elemenata do njihovog razdvajanja, transporta i ponovne upotrebe.

Nameštaj i organizaciju unutrašnjeg prostora želele bismo da razvijemo tako da se lako transformišu i prilagođavaju različitim potrebama korisnika, umesto da budu fiksno određeni jednom upotrebom.

Takođe, detaljnije bismo razradile sam način montaže i demontaže. Pošto je mogućnost promene, premeštanja i ponovnog sklapanja jedna od ključnih ideja projekta, želele bismo da se ta transformabilnost jasnije pokaže i kroz same detalje izvođenja, od načina spajanja elemenata do njihovog razdvajanja, transporta i ponovne upotrebe.

Na taj način bismo želele da daljom razradom ne menjamo osnovnu ideju projekta, već da je učinimo doslednijom na svim nivoima.