Kako je izvedeno spiralno stepenište nove opere u Šangaju sa prepustima do 15 metara
Javno dostupan krov povezan je sa tlom stepeništem čiji su prefabrikovani nosači od UHPC betona usidreni u centralnu betonsku ljusku.
Nakon gotovo decenije razvoja, Velika šangajska opera, koju potpisuje arhitektonski studio Snøhetta, zvanično je otvorena 17. oktobra 2026. godine, donoseći novu kulturnu znamenitost na obale reke Huangpu.
Premijerno predstavljen na Gradnji u maju 2019. godine, objekat ukupne površine 146.786 m² obuhvata tri auditorijuma sa ukupno 4.200 mesta, kao i prostore za probe, produkciju, obrazovne programe, izložbe i ugostiteljske sadržaje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kako su izvedeni konzolni prepusti stepeništa
Prepoznatljivo obeležje Velike šangajske opere jeste spiralno stepenište koje se pri vrhu konzolno istura van oslonaca. Njegova forma zamišljena je tako da podseća na različite motive – od lepeze koja se otvara do pokreta plesača ili niza dirki na klaviru. Izrada ovakvog stepeništa, naravno, bila je poseban inženjerski izazov.
Konzolni deo spiralnog stepeništa izveden je kombinovanjem prefabrikovanih prednapregnutih nosača od betona ultravisokih performansi (UHPC) i ploča stepenika betoniranih na licu mesta. Nosači su raspoređeni radijalno i usidreni u centralnu betonsku ljusku, a njihove konzolne dužine kreću se od približno 9 do 15 metara.
Susedni prefabrikovani elementi povezani su UHPC spojevima izvedenim na gradilištu, čime je formirana jedinstvena konstrukciona celina. Upotrebljeni beton ima čvrstoću pri pritisku od 150 MPa, dok promenljivi poprečni preseci nosača smanjuju sopstvenu težinu konstrukcije.
Za 62 različita nosača korišćena samo dva kompleta kalupa
Spiralna geometrija zahtevala je proizvodnju 62 prefabrikovana nosača različitih dimenzija. Usklađivanjem projektovanja i proizvodnje omogućeno je da se svi elementi izrade pomoću samo dva kompleta čeličnih kalupa, uprkos razlikama u dužini, širini i obliku poprečnog preseka.
Nosači su transportovani na gradilište i dizalicama postavljani na privremene oslonce. Nakon montaže sledili su zatezanje kablova za prednaprezanje i uklanjanje privremenih oslonaca, a potom betoniranje spojeva između susednih elemenata.
Prigušivači smanjuju vibracije izazvane hodanjem
Pored nosivosti, posebna pažnja posvećena je udobnosti posetilaca pri kretanju preko vitkih konzolnih delova. Ugrađeno je 45 podešenih masenih prigušivača (TMD), ukupne mase 30 tona, namenjenih smanjenju vibracija.
Ponašanje izvedene konstrukcije provereno je i probnim opterećenjem 20 odabranih nosača, pri kojem su kao opterećenje korišćeni rezervoari sa vodom. Praćeni su ugibi, naponi i pojava prslina, a prema analizi, nakon rasterećenja nisu zabeležene vidljive prsline ni zaostale deformacije.
Opera kao produžetak gradskog prostora
Iako je projektni zadatak postavio veoma ambiciozne zahteve, u studiju Snøhetta navode da su rad započeli na uobičajen način – posvećujući vreme analizi i razumevanju konkretne lokacije i njenog konteksta, bez obzira na razmere projekta.
Prema rečima arhitekata, takav pristup omogućio je stvaranje prepoznatljive gradske znamenitosti koja istovremeno predstavlja prirodan nastavak postojećeg javnog prostora, otvorenog i dostupnog kako posetiocima predstava tako i prolaznicima.
Prepoznatljivo obeležje Velike šangajske opere jeste spiralno stepenište koje se pri vrhu konzolno istura van oslonaca.
„Uvek počinjemo na isti način, bez obzira na razmere projekta: razumevanjem konteksta“, izjavio je za Dezeen Kjetil Tronsen, suosnivač studija Snøhetta. „Kulturni objekat, kao i svaki drugi objekat, mora da odgovori na svoje okruženje, na ljude koji ga koriste, izvođače kojima služi i grad čiji deo postaje“, objasnio je on.
„Prilikom moje poslednje posete lokaciji, jedan kineski student arhitekture pitao me je kako smo uspeli da stvorimo zgradu koja deluje toliko kineski, iako ne dolazimo iz Kine. Odgovor leži u posmatranju i razumevanju konteksta,“ dodao je Tronsen.
Spiralno stepenište vodi na krovnu pozornicu i vidikovac
Stepenište vodi direktno do javno dostupnog krova, koji može da funkcioniše kao pozornica, vidikovac ili jednostavno mesto okupljanja. Prema Tronsenovim rečima, ovaj element bio je ključan za povezivanje objekta sa urbanim tkivom grada.
On je projekat uporedio sa Operom u Oslu, koju je otvorena 2008. godine. Oba projekta nastoje da, kako je naveo, „svedu barijere na najmanju moguću meru“.
Tri sale za 4.200 posetilaca
Velika šangajska opera ima radijalno organizovanu osnovu i sadrži tri sale, izložbene i obrazovne prostore, restorane, kao i zone za probe i produkciju.
Na fasadi se smenjuju zastakljene i pune površine, u zavisnosti od toga gde je bilo potrebno obezbediti zatvorenost, a gde otvorenost. Tako, na primer, velike staklene površine u holu omogućavaju maksimalno korišćenje prirodnog svetla i pružaju široke poglede na okruženje.
Tri auditorijuma zajedno mogu da prime 4.200 posetilaca i namenjena su različitim vrstama izvođačkih programa. Glavna sala, nazvana Harmony Hall, ima 2.000 mesta raspoređenih na pet nivoa. Druga sala, Soar Theatre, intimnijeg je karaktera i predviđena je za 1.200 gledalaca.
Bela spoljašnjost i crveno srce opere
Treći auditorijum raspolaže sa 1.000 mesta i osmišljen je kao izrazito fleksibilan prostor sa prilagodljivim rasporedom sedišta i scenskom postavkom, namenjen prvenstveno eksperimentalnim izvođenjima. Prema reci, ovaj prostor je orijentisan velikom staklenom fasadom.
„Posebno za mlađe generacije, takva fleksibilnost može doprineti tome da kulturni sadržaji budu relevantniji, pristupačniji i povezaniji sa savremenim životom“, rekao je Tronsen.
Materijalizacija Velike šangajske opere zasniva se na kontrastima. Svetli beli kamen, staklo i drvo na spoljašnjosti stvaraju utisak otvorenosti, dok su enterijeri tamniji i intimniji.
Unutrašnjost svakog auditorijuma ima poseban karakter. Glavna sala oblikovana je u dubokim crvenim tonovima, sa površinama koje treba da ostave utisak kao da su isklesane iz jednog bloka. U druge dve sale dominiraju drvene obloge svetlijih tonova.
Svetla površina krova reflektuje deo sunčevog zračenja i smanjuje zagrevanje krovne površine, dok je javni hol otvoren prema reci i parku, što omogućava poprečnu ventilaciju.
Smanjenje ugljeničnog otiska predstavljalo je značajan izazov zbog „razmera i složenosti“ objekta, naveo je Tronsen. Ipak, taj cilj podržan je nizom mera, uključujući strategije pasivnog projektovanja.
Svetla površina krova reflektuje deo sunčevog zračenja i smanjuje zagrevanje krovne površine, dok je javni hol otvoren prema reci i parku, što omogućava poprečnu ventilaciju.
Izbor izdržljivih materijala i prilagodljivost unutrašnjih prostora trebalo bi da obezbede dug vek trajanja objekta, dok neposredna povezanost sa javnim prevozom doprinosi smanjenju zavisnosti od privatnih automobila.
Pejzaž povezuje operu sa parkom i močvarnim staništima
Projekat je upotpunjen pejzažnim uređenjem koje povezuje operu sa postojećim parkovskim površinama, močvarnim staništima i javnim prostorima. Na taj način podržava se lokalni biodiverzitet i obezbeđuju dodatne površine namenjene javnom korišćenju.
Od konkursnog rešenja do prvih predstava
Projekat je proistekao iz pobedničkog rešenja studija Snøhetta na međunarodnom konkursu održanom 2016. godine. Razvijan je u saradnji sa kineskim institutom East China Architectural Design & Research Institute (ECADI), kompanijom Theatre Projects i studijom Nagata Acoustics, koji su zvanično angažovani kao konzorcijum 2019. godine.
Projektovan za različite programe, od tradicionalne opere i klasične muzike do eksperimentalnih produkcija, objekat objedinjuje tehničke zahteve velike kulturne institucije sa otvorenijim pristupom oblikovanju javnog prostora. Prva sezona, koja traje do 20. februara 2027. godine, obuhvatiće 82 izvođenja u okviru 47 produkcija.
Grafički prilozi
Foto-galerija
