Arhitektonskim biroima raste promet, ali plate zaostaju za prosekom Srbije

Promet članica ASAP-a dostigao je 45,2 miliona evra, dok pripravnička plata iznosi 80.000 dinara. Gotovo polovina firmi očekuje pad poslovanja.

Arhitektonske firme članice ASAP-a povećale su u odnosu na prošlu godinu ukupan promet sa 35 na 45,2 miliona evra, odnosno za približno 29%, ali zarade arhitekata na više nivoa iskustva nisu pratile rast prosečne plate u Srbiji. Istovremeno, 46% anketiranih firmi očekuje pad poslovanja, pokazuje novo istraživanje Puls Ekosistem 2025.

Pripravnička plata sada iznosi oko 73% republičkog proseka, u odnosu na 82% u prethodnom istraživanju. Odnos seniorske zarade prema prosečnoj plati u Srbiji pao je sa 179% na 153%, a kod glavnih arhitekata sa 214% na 188%.

Istraživanje je sprovela Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi – ASAP, a učestvovalo je 87 firmi, odnosno 85,3% članstva.

Zarade zaostaju za rastom republičkog proseka

Prema rezultatima istraživanja, medijalna neto zarada juniora iznosi 110.000 dinara, mediora 140.000, a seniora 167.000 dinara. Od pripravničke do pozicije glavnog arhitekte zarada raste približno 2,6 puta, tokom perioda koji, prema istraživanju, traje oko deset godina.

Međutim, odnos arhitektonskih zarada prema prosečnoj plati u Srbiji pogoršao se u odnosu na prethodno istraživanje. Pripravnička plata pala je sa 82% na 73% republičkog proseka, seniorska sa 179% na 153%, a plata glavnog arhitekte sa 214% na 188%.

Ovi podaci pokazuju da zarade na navedenim pozicijama nisu držale korak sa rastom prosečne plate u Srbiji.

Promet arhitektonskih biroa raste, ali zarade ne drže korak sa prosekom Srbije, dok gotovo polovina firmi očekuje pad poslovanja.

Izražene su i regionalne razlike. Arhitekte u Beogradu, na svim posmatranim nivoima iskustva, imaju između 17 i 32% veća primanja od kolega u ostatku zemlje. Najveća razlika zabeležena je kod glavnih arhitekata, dok je Novi Sad, prema podacima o zaradama, bliži ostatku Srbije nego Beogradu.

Promet porastao na 45,2 miliona evra

Ukupan promet članica ASAP-a dostigao je 45,2 miliona evra, u odnosu na 35 miliona evra godinu ranije. To predstavlja rast od približno 29%, ali ga ne prati jednako optimističan pogled na naredni period.

Ekonomsku i političku nestabilnost kao prepreku poslovanju navodi 32% firmi, dok 29% ukazuje na administraciju, dozvole i procedure. Oborene cene i potcenjivanje rada ističe 22% ispitanika, a nedostatak standarda i jasne podele usluga 19%.

„Rast prometa i sve veća prisutnost na inostranim tržištima jesu pozitivni signali, ali gotovo nepromenjen obim izdatih rešenja i očekivanja o padu poslovanja pokazuju da arhitektonske firme teško mogu da planiraju dugoročno“, navodi Igor Marsenić, izvršni menadžer ASAP-a.

Prema njegovoj oceni, pritisak na cene, administrativne procedure i nedostatak jasnih standarda utiču i na vrednovanje stručnog rada.

Izvoz usluga donosi gotovo desetinu prometa

Od ukupnog prometa članica, 4,4 miliona evra ostvareno je izvozom arhitektonskih usluga, što predstavlja gotovo desetinu ukupnog iznosa.

Najčešće izvozno tržište je Hrvatska, na kojoj posluje 39,1% firmi izvoznica. Slede Crna Gora i Nemačka sa po 32,6%, dok su među značajnijim tržištima i Švajcarska i Bosna i Hercegovina.

Poslovanje obuhvaćenih firmi uglavnom se odvija u malim timovima: tipičan biro ima pet zaposlenih, dok tri četvrtine članica ASAP-a ima najviše devet zaposlenih.

Žene čine 61% zaposlenih u obuhvaćenim firmama, a njihov udeo na rukovodećim pozicijama iznosi 43%. Istraživanje ne pokazuje značajniju razliku u zaradama žena i muškaraca na istim ili sličnim pozicijama.

Biroi traže jasnije procedure i referentne cene

Kao pravac unapređenja poslovanja, 45% firmi navodi jasnije propise i brže procedure, dok 38% ističe standardizaciju usluga i referentne cene.

Digitalizaciju, softver, BIM i veštačku inteligenciju kao važan pravac razvoja prepoznaje 26% firmi. Veštačka inteligencija prvi put se pojavljuje kao posebna tema ovog istraživanja, a 8% firmi vidi je i kao faktor koji može ugroziti vrednost stručnog rada.

ASAP među prioritetima izdvaja i razvoj poslovnih kompetencija vlasnika malih biroa, kao i obuke za BIM, digitalne alate i AI.

Nalazi se odnose na firme članice ASAP-a koje su učestvovale u istraživanju, pa ih treba posmatrati kao uvid u poslovanje ovog dela arhitektonske struke, a ne kao podatke o svim arhitektonskim biroima u Srbiji.