Zgrada dva fakulteta u Bloku 67a: Arhitektura u službi savremenog studiranja
Da li je Beograd, nakon pet decenija, na putu da ponovo dobije jednu potpuno savremenu zgradu, u kojoj bi bilo smešteno nekoliko fakulteta?
Prošlo je više od 15 godina od prve inicijative da Beograd dobije savremenu zgradu u kojoj bi bila smeštena tri beogradska fakulteta koji ne poseduju adekvatne prostorne uslove za nastavu – Fakultet za bezbednost, Geografski i Biološki fakultet.
Iako je u međuvremenu odlučeno da Biološki fakultet dobije svoje prostorije u okviru novog BIO4 kampusa, od prvobitne ideje se nije odustalo.
Možda je zato sada pravi trenutak da se upoznamo sa ovim monumentalnim projektom pošto je gradnja sve izvesnija.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Fakulteti poput Geografskog i Biološkog već decenijama ne poseduju uopšte matičnu zgradu, već „gostuju“ u prostorijama nekoliko drugih fakulteta.
Istražujući malo o istorijatima i prostorno-arhitektonskim celinama više svetskih univerziteta, nisam mogao da ne primetim jednu zajedničku crtu – izdvojene univerzitetske kampuse, u kojima su na jednom mestu bile locirane zgrade fakulteta, studentskih domova, sportskog i drugog sadržaja, a sve to da bi se studentima omogućilo što kvalitetnije studiranje.
Dakle, studenti ne moraju da putuju sa jednog kraja grada na drugi, kako bi došli do svog fakulteta, niti da bivaju izloženi uobičajenim uticajima jednog užurbanog, bučnog, poslovnog grada, već da se skoncentrišu na ono što im je primarna preokupacija – što kvalitetnijem studiranju.
U Srbiji, grad Novi Sad je otišao najdalje po tom pitanju, izgradivši čitav univerzitetski kampus u naselju Liman 1, ali što se tiče prestonice gde je smešten najuticajniji, Beogradski univerzitet, situacija je potpuno drugačija.
Beogradski fakulteti rasuti su po celom gradu, baš kao i studentski domovi. Neki su smešteni u stare, predratne zgrade, drugi su dobili novije objekte iz 60-ih i 70-ih godina, a mnogi poput Geografskog i Biološkog fakulteta, već decenijama ne poseduju uopšte matičnu zgradu, već „gostuju“ u prostorijama nekoliko drugih fakulteta.
Locirati na jednom mestu više desetina hiljada mladih (buntovnih) ljudi nimalo se nije dopadalo tadašnjim vlastima.
Oduvek sam se pitao zbog čega Beograd nije dobio jedan sveobuhvatni univerzitetski kampus, gde bi bili smešteni, ako ne svi, onda bar većina fakulteta, ali nisam mogao da dobijem valjan odgovor. Izvesni prijatelj, koji je godinama radio u sektoru bezbednosti mi je skrenuo pažnju na nešto o čemu nikada nisam razmišljao, jer su sami događaji ostali decenijama iz nas.
Država nije želela da investira u izgradnju velikog beogradskog kampusa, jer su se plašili da bi studenti, koji su od 1968. godine bili skloni pobunama i protestima, tako lakše mogli da komuniciraju i da se međusobno udružuju, a locirati na jednom mestu više desetina hiljada mladih (buntovnih) ljudi nimalo se nije dopadalo tadašnjim vlastima. Fakulteti su nastavili da se snalaze, sa manjim ili većim uspehom u pronalaženju svojih prostorija, useljavajući se u stare ili dobijajući novoprojektovane, savremene zgrade.
Možda najbolje osmišljen, funkcionalan, a opet odlično uklopljen u svoje okruženje, predstavlja Filozofski fakultet, čija zgrada biva izvedena u periodu od 1964 do 1974. godine, po projektu arhitekte prof. Svetislava Ličine. Da li je Beograd, nakon pet decenija, na putu da ponovo dobije jednu potpuno savremenu zgradu, u kojoj bi bilo smešteno nekoliko fakulteta?
Zgrada tri, odnosno dva fakulteta
Inicijativa započinje 2008. godine, kada se Fakultet za bezbednost se obraća Direkciji za građevinsko zemljište radi iznalaženja lokacije za potrebe izgradnje nove zgrade. Parametri su bili takvi da je bilo neophodno da zgrade bude u krugu starog ili novog centra grada, kako bi studenti mogli gradskim autobuskim linijama da dolaze na fakultet, da urbanistički uslovi budu takvi da nova zgrada može biti izgrađena po najsavremenijim standardima, uključujući i dovoljno parking mesta za profesore, studente i druge posetioce fakulteta i, naravno, da okruženje bude prijatno za učenje i rekreaciju, bez štetne buke saobraćaja ili industrijskih postrojenja.
Odabrana je parcela na Novom Beogradu u Bloku 67a, zgodno pozicionirana između dve postojeće zgrade identične namene – Ruske škole i Tehničke škole „Novi Beograd“. Parcela je pravilnog pravougaonog oblika, približnih dimenzija 81 x 139 metara, sa prijatnom orijentacijom severoistok-jugozapad, sa bruto površinom od 31.900 kvadratnih metara.
Parcela je zgodno pozicionirana između dve postojeće zgrade identične namene – Ruske škole i Tehničke škole „Novi Beograd“.
Tek 2019. godine, Fakultet za bezbednost se udružuje sa Geografskim i Biološkim fakultetom, kada se pokreće aktivnosti na odabiru arhitektonskog biroa za izradu Urbanističkog projekta i idejnog rešenja za zgradu tri fakulteta. Tada biva angažovan projektni biro ZAP, koji započinje zajednički rad na preciziranju projektnog zadatka za kompleksan objekat, koji bi trebalo da podmiri sve potrebe tri različite visokoškolske ustanove.
Po tome, projektanti shvataju da je prvi korak u dodatnom anketiranju svi fakulteta, kako bi se što kvalitetnije rešila funkcija i prostorna organizacija, a zatim i precizirao optimalni broj sadržaja unutar zgrade (amfiteatri, slušaonice, kabineti, laboratorije i sl.). Iste godine biva potvrđen urbanistički projekat.
Revizijom idejnog rešenja objektu se izbacuje jedna etaža, pa strukturni sadržaj biva dodatno usklađen, sada za potrebe dva fakulteta.
Nakon dve godine pauze, 2021. godine se projekat ponovo pokreće, ali iz istog izlazi Biološki fakultet, jer se za njega pronalaze prostorije u okviru zvezdarskog BIO4 naučno-istraživačkog kampusa, blizu Torlaka, što je solucija koja im je više odgovarala. Radi se novi urbanistički projekat i revizija idejnog rešenja, što je iste godine i usvojeno. Objektu se izbacuje jedna etaža, pa strukturni sadržaj biva dodatno usklađen, sada za potrebe dva fakulteta.
Finalno rešenje potpisuju, za urbanizam Jelena Stojkov, dok za arhitekturu Bojan Zabukovec i Zoran Mrvaljević. U oblikovnom smislu, objekat dva fakulteta je postavljen tako da maksimalno iskoristi prednosti parcele i položaja u odnosu na okruženje novobeogradskog bloka. Glavni ulazni deo objekta je postavljen prema ulici Rjepinovoj naglašavajući karakter i funkciju objekta u kome su smeštena dva fakulteta Beogradskog Univerziteta.
Izgled i oblik objekta proistekao je iz karaktera i funkcije objekta u kome su smešteni Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti sa svojim osobenostima.
Svojom visinom, prostornom organizacijom i savremenim likovnim izrazom ulazne partije iz koje se pristupa prvom atrijumu akcentuje se značaj i namena ovog objekta. Osnovna ideja je uklapanje objekta u prostorno okruženje sa ciljem izdvajanja objekta visokoškolske ustanove kao prepoznatljivog i jedinstvenog repera u prostoru. Izgled i oblik objekta proistekao je iz karaktera i funkcije objekta u kome su smešteni Geografski fakultet i Fakultet za bezbednost sa svojim osobenostima.
Posmatrajući plan osnova etaža, možemo videti da objekat poseduje nekoliko amfiteatara različitih dimenzija i struktura, kao i slušaonice prilagođene različitim oblicima nastave. Posebnu atrakciju predstavljaju mostovi koji povezuju različite krajeve svake od etaža, unutar atrijumskog prostora.
Uvođenjem atrijuma većih dimenzija omogućen je veći prodor sunčeve svetlosti unutar objekta. Time je peta (krovna fasada) dobila na značaju, ali i orijentacija zidnih otvora, jer prostorije svetlost ne dobijaju samo sa fasadne, već i sa unutrašnje strane, putem zastakljenih zidnih površina.
Objekat je odlično uklopljen u okruženje, a strukturno i funkcionalno rešen kao najsavremeniji objekat visokoškolskog obrazovanja.
Baš kao što je i arhitekta Ličina, pre pet decenija isprojektovao veoma zahtevan objekat Filozofskog fakulteta (sa deset različitih departmana), gde se vodilo računa o urbanističkom uklapanju u postojeću urbanu matricu i što bolje osvetljenje holova, amfiteatara i slušaonica, projekat zgrade dva fakulteta hrabro ide ovim stopama. Naravno, u ovom slučaju novobeogradska lokacija je postavila drugačije uslove, koje su autori veoma vešto ispunili.
Objekat je arhitektonsko-urbanistički odlično uklopljen u svoje okruženje (dve škole i stambeno naselje), a strukturno i funkcionalno rešen kao najsavremeniji objekat visokoškolskog obrazovanja, pre svega stavljanjem akcenta na krovno osvetljenje prostranog atrijumskog prostora.
Nadamo se što skorijem izvođenju, kako bi projekat postao vredna smernica za projektovanje drugih obrazovnih ustanova.
Grafički prilozi
Kako na ovim animacijama sve izgleda idilično objekat okružen šumom…A u stvari zgrada do zgrade