Đurđa Milutinović dizajnira enterijere prestižnih modnih butika
Ova Novosađanka otkriva za naš portal kako izgledaju prostorije VIP kupaca ali i deli iskustvo projektovanja butika za kruzere gde se glavni principi statike zamenjeni dinamikom.
Arhitekta Đurđa Milutinović, nekadašnji student arhitektonskog fakulteta u Novom Sadu, danas ima veoma zanimljiv posao koji nije pomišljala da će ikada raditi. Ona je menadžer za razvoj butika i radi na kreiranju koncepta enterijera i otvaranju novih butika širom sveta. Pre dva meseca preselila se iz Rima u Amsterdam radi novog posla. I to ni manje ni više nego za Karla Lagerfelda. Nas je zainteresovalo, za početak, kako je to sve postigla i odakle je počela.
Diplomirala sam 2010. godine u Novom Sadu, i samo nekoliko meseci kasnije dobila sam svoj prvi posao u Meksiko Sitiju. Na žalost, ili na sreću, ja nikad zapravo nisam ni radila u Srbiji. U Meksiku sam počela da radim u arhitektonskom birou jednog od vrlo poznatih arhitekata Rojkind Arquitectos. Prvi projekat na kojem sam sarađivala bio je šoping centar velikih meksičkih razmera, i to je zapravo bio moj prvi kontak sa takozvanom komercijalnom arhitekturom, koji je donekle kasnije i usmerio moju profesionalnu putanju.
Naime, moj naredni posao zapravo je bio taj koji mi je pomogao da jasno definišem u kom segmentu arhitekture želim da se usavršavam. U arhitektonskom birou Materia Arquitectonica, takođe u Meksiku, prvi put sam se susrela sa projektima enterijera luksuznih butika. Prvi projekat koji sam samostalno vodila bio je butik Luj Viton u Kankunu, u Meksiku. Bio je to projekat od oko 800 m² koji se radio nešto više od godinu dana. Bilo je to zaista neverovatno i nimalo lako iskustvo koje mi je otvorilo neki potpuno novi svet arhitekture i enterijera koji do tada za mene i nije postojao. Nakon uspešno završenog prvog projekta, nastavila sam da radim i na narednim projektima za isti brend u Panami, Čileu i Meksiku.
Butici su zapravo rezultat jednog velikog prethodnog rada, strateških i marketinških odluka velikih modnih kuća.
Došao je trenutak kada sam naučila i razumela princip razvoja i rada na ovakvim projektima, kao i to da su butici zapravo rezultat jednog velikog prethodnog rada, strateških i marketinških odluka velikih modnih kuća. Može se reci da je butik glavno mesto susreta kupaca i brenda. Oni su lepo uređeni scenario gde svaki brend predstavlja svoju priču, a zapravo najduži, najveći deo rada i odluka se dešava iza kulisa. Ja o tim dešavanjima iza kulisa i nisam mnogo znala, i iz želje da razumem kako ceo taj sistem funkcioniše upisala sam master studije u Milanu, 2014. godine, iz oblasti koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa arhitekturom.
O kakvim se studijama radilo?
Upisala sam MBA (Master in Business Administration) sa specijalizacijom u Luxury Managementu. To su studije koje obuhvataju širok dijapazon oblasti: od finasnija i ekonomije, do menadžmenta i marketinga. Nadopunila sam sve ono što nas kao arhitekne ne uče. Ove studije zapravo su doprinele da svoj posao i struku sagledam iz različitih aspekata, kao i to da razumem kako su ti isti butici i njihovi enterijeri povezani sa ostalim segementima brenda.
Novi poslovi zatekli su vas tokom studija?
Da, pred sam kraj studija dobila sam posao u jednom od brendova luksuznog nakita Bulgari, u Rimu. Jedno vreme sam istovremeno radila i studirala na relaciji Milano- Rim.
U Bulgariju sam radila kao vođa projekata (Project manager) za sve nove butike na teritoriji Južne Amerike i Kariba. Ovo je bio više posao kordinacije nego samo projektovanje. Uspešno sam otvorila preko 15 novih prodajnih prostora u Meksiku, Peruu, Dominikani, Arubi, Puerto Riku i tako dalje. Jedno od možda najinteresantnijih projekata koje sam vodila jesu butici na prekookeanskim kruzerima (Royal Carribean, Carnival…)
Koliko domaći arhitektonski fakulteti mogu da ponude znanja za ove oblasti rada?
Ne znam kakva je trenutna situacija na našim fakultetima, jer verujem da se mnogo toga promenilo od 2010. godine. U toku studija nikad se nije pominjao ovaj vid komercijalne arhitekture, a kada je i bila reč o enterijerima, glavni fokus bili su restorani, hoteli, stambeni objekti, ali ne i butici i tržni centri. Možda je to zato što ih kod nas i nema.
Pratite li modu?
Da, sada se trudim da je pratim. Obično se ljudi prvo zainteresuju za modu, međutim kod mene je situacija bila obrnuta. Prvo sam počela da se bavim ovim poslom, i tek usput sam počela da se interesujem za modna dešavanja, jer ipak je to jedan od sastavnih elemenata celokupne modne industrije. Danas pratim modu isto toliko koliko pratim i razna dešavanja u arhitekturi i građevinarstvu.
Modni trendovi mogu da nastanu i nestanu preko noći a arhitektura je ipak dugotrajnija i manje podložna promenama.
Imate li potpuno odrešene ruke u osmišljavanju enterijera?
Kad je pitanje dizajna enterijera, niko zapravo nema potpuno odrešene ruke. Mnogo faktora utiču na dizajn, počevši od samog brenda i njegovih karakteristika, preko proizvoda, cene, kupaca i tako dalje. Sve su to elementi koji utiču, i grade, izgled butika.
Utiče li modni trendovi na izgled enterijera prodavnica?
Rekla bih da se modni trendovi menjaju mnogo brže nego što se menja trend u arhitekturi i enterijerima. Modni trendovi mogu da nastanu i nestanu preko noći. Arhitektura je ipak dugotrajnija i manje podložna promenama, ili bar ne toliko brzim.
Suština leži u tome kako zapravo ispričati priču jednog brenda, jedne ličnosti, kroz neverbalnu komunikaciju arhitekture enterijera.
Ono sto zapravo utiče na izgled butika jeste sam brend. Brend bi se lako mogao poistovetiti sa ličnošću i čak bi mu se mogle pripisati ljudske karakteristike (elegantan, otmen, veseo, mlad, ironičan, atraktivan…). Brend, kao i ličnost, imaju svoju priču, svoju istoriju, svoju ideju i poruku koju želi da prenese javnosti. Suština leži u tome kako zapravo dočarati sve to i ispričati priču jednog brenda, jedne ličnosti, kroz neverbalnu komunikaciju arhitekture enterijera. Mogla bih reći da je to mozda najkompleksniji i najizazovniji deo.
Neki brendovi poput Bulgarija, Luj Vitona, Diora ili Šanela imaju istoriju staru preko sto godina. Kod njih se danas više i ne radi o kreiranju enterijera, već više o evoluciji dizajna. Međutim, kod mladih brendova poput Karl Lagerfelda, koji postoji tek nekoliko godina, najbitnije i jeste kako sada osmisliti dizajn koji će oslikati pravu sliku karaktera i nastaviti da evoluira u budućnosti.
Postoje li delovi prodavnica za VIP klijente i šta je za njih specifično?
Da, uglavnom veliki butici na najvaznijim lokacijama imaju VIP prostoriju. Danas se zapravo više i ne zovu VIP, već VIC što znači Very Important Customer koji može, a i ne mora biti VIP. (Smeh)
U glavnom Bulgari butiku u centru Rima postoji prostorija koja je potpuno otvorena i prohodna, međutim ukoliko se pojavi bitan kupac, prostorija može potpuno da se zatvori i čak postoje tajna vrata koja nisu vidljiva golim okom a koja vode ka tajnom izlazu sa zadnje strane. Nekada je tuda izlazila Liz Tejlor…
Na Bliskom Istoku, u VIC prostorijama supruge šeika imaju pravo da skinu burku da bi mogle da probaju nakit.
Danas VIC prostorija ima sigurnosnu funkciju i funkciju prestiža. Ono što je bitno jeste da ima mogućnost da se potpuno zatvori, da kupac može sigurno, u privatnosti da kupuje. U tom slučaju mu prodavci sami donose proizvode koje želi da vidi.
Na Bliskom Istoku, u VIC prostorijama supruge šeika imaju pravo da skinu burku da bi mogle da probaju nakit, na primer.
U samom dizajnu VIC prostorija najčešće korsite se vrlo skupi, specijani materijali i nameštaj, čak luksuzniji nego onaj iz ostatka butika.
Koliko se modni dizajneri upliću u izgled njihovih prodavnica?
Danas su vlasnici većine luksuznih brendova (Bulgari, Luj Viton, Dior, Guči…) velike korporacije koje se ne upliću toliko u svet dizajna, već više u oblast financija i celokupne performanse firme. Do koje mere se sami dizajneri upliću razlicito je od brenda do brenda.
Na primer, Alesandro Mikele, novi kreativni direktor Gučija, osim što je odgovaran za dizajn proizvoda (garderobe, tašni, cipela…) odgovaran je i za dizajn enterijera i izloga. Za vrlo kratko vreme promenio je celokupni izgled brenda.
Kod Karl Lagerfelda postoje jasni kriterijumi vezani za dizajn proizvoda, enterijera i svakog vida vizelne komunikacije. Sam Karl, naravno, ima pravo da donese krajnju odluku i sud.
Možete li izdvojiti projekat kojim ste najponosniji?
Najponosnija sam svojim projektom Luj Vitona u Meksiku. Ne samo zato što je prvi, već zbog svoje kompleksnosti, veličine i problematika koje su se usput dogodile i rešavale, a naravno i zbog svih pohvala koje je dobio.
Veoma su mi dragi i projekti na kruzerima jer mi je to bilo potpuno novo otkriće. Gotovo svi glavni principi arhitekture i statike tamo su zamenjeni dinamikom, sve se konstantno pomera, pa su samim tim i principi izvođenja i gradnje potpuno drugačiji.
Na kraju, ipak su mi najdraži projekti oni kojima se trenutno bavim, a samim tim se i nadam da ću njima jednog dana biti najponosnija.
