Biser Ade Bojane: Šarmantni enterijer restorana Clandestino

Sve i da neko želi da otvori nekakav glamurozan restoran na Adi to bi verovatno bio potpuni fijasko. Zato je ovo mesto nešto sasvim suprotno.

Za one koji su imali sreću da posetu Ada Bojanu, verovatno ne treba nijedan opis koji bi okarakterisao duh i atmosferu ovog pomalo divljeg ambijenta. Uz ovu peščana plažu dugu 12 kilometara i na njenom samom početku ušće sa rekom Bojanom, niklo je nekoliko ugostiteljskih objekata koji su uglavnom sličnog ambijentalnog karaktera. Međutim, odnedavno tu postoji i restoran Clandestino, koji je potpuno drugačiji od svih ostalih restorana na Adi, a sa druge strane potpuno u skladu sa lokalnim duhom.

Clandestino odiše opuštenim i domaćim ambijentom počev od dizajna prostora, osoblja, ali i menija koji je šarmantno ispisan na običnom parčetu papira.

 

Prijatne note klavira i svetleći lampioni, koji vise iznad terase, privlače pažnju posetilaca. Drvena, bela ograda koja je oivičava prekrivena je upaljenim svećama koje bacaju odsjaj na goste restorana.

Prvi utisak koji ostavlja restoran Clandestino jeste da je ovo jedno ležerno mesto, prijatne i opuštene atmosfere – koja vlada i na celoj Adi Bojani. Sve i da neko želi da otvori nekakav glamurozan restoran na Adi to bi verovatno bio potpuni fijasko, jer turisti koji tamo provode svoj odmor sigurno ne žele glamur, već opušten i domaći ambijent, kakvom upravo restoran Clandestino odiše, počev od dizajna prostora, osoblja, a i menija koji je šarmantno ispisan na običnom parčetu papira.

Vlasnici restorana Clandestino su prijatelji Teodora, Efimija, Tara i Žarko. Ovi ljudi funkcionišu kao jedna porodica, koja zajedno gradi svoju oazu, koju nesebično deli sa drugima.

Kuvar Žare

Na samom ulazu u restoran nalazi se šank iza kog je smeštena kuhinja, iz koje neretko išeta kuvar Žare, čija pojava neodoljivo podseća na duhovite francuske filmove, kako bi se poigrao s decom koja trčkaraju između stolova. Šank je jedina veza sa zatvorenim prostorom restorana koji je zapravo, do trenutka otvaranja restorana, funkcionisao kao kućica za odmor. Sada je u kući smeštena kuhinja i toalet, dok je prostor restorana namenjen gostima organizovan isključivo na otvorenom, odnosno na terasi.

Živahna paleta boja

Do restorana se osim neasfaltiranim putem može doći i čamcem sa reke, a prilaz se nalazi neposredno uz terasu. Ovaj način transporta često se koristi i za dopremanje namirnica, tačnije morskih plodova.

Terasu, koja se prostire na dva nivoa, prekriva podaščani pod, mestimično oslikan šarama u žutoj i plavoj boji. Baš te šare čini se da su primarna dekoracija restorana. U sličnoj paleti boja uređen je i ostatak prostora, koji čine raznovrsni drveni stolovi i još raznovrsnije stare restaurirane drvene stolice. Iz razgovora s vlasnicima restorana saznali smo da su svi zajedno učestvovali u osmišljavanju prostora pa samim tim i sređivanju nameštaja i uređenju dekoracije.

„Zajedničkim snagama smo osmislili sve, a takođe i sproveli u delo. Želeli smo da projekat ostane u našim rukama od početka do kraja, od stolice do lampiona. Svako je uložio znanje i kreativu u delu njemu bliskom. Ljudi koji prolaze kroz prostor stvaraju detalje a mi smo se potrudili da im pružimo dobru podlogu.“, kažu vlasnici restorana.

Želeli smo da projekat ostane u našim rukama od početka do kraja, od stolice do lampiona.

 

Neki od detalja koji čine prostor zanimljivim zapravo su sitnice, koje su ostavljali gosti restorana, koje su na šarmantan način ukomponovane sa ostatkom dekoracije.

Čitav prostor je sveden, bez suvišnih detalja i pompeznog izgleda, a opet sjedinjen sa okolnim krošnjama drveća, pruža tako mnogo. Mir, udobnost i raspoloženi i prijatni ljudi samo su neki od faktora zbog kojih ne želite da odete sa ovog mesta.

Sedite da popričamo

Da bi upotpunili sliku o poslovanju i karakteru restorana Clandestino, kao i svim divnim ljudima koji su njegov deo, postavili smo im nekoliko pitanja na koja su bili ljubazni da nam odgovore. Krajnje spontani i srdačni, kakve smo ih i zapamtili, bili su i njihovi odgovori.

Obzirom da je ovo prva sezona Clandestina da li smatrate da se ono što ste zamislili kada ste ga planirali, ostvarilo i u praksi?

Mislim da je prva godina svakog posla upoznavanje i sve bolje osećanje prostora, energije i ljudi, te sa tim sagledavanje mana i vrlina da bi dalje na njima radili i bili sve bolji. Pošto je ovo pre svega prostor u kojem smo se okupili da bi napravili onakvu oazu, kakvu bi možda baš voleli da je nama neko pružio, svi zajedno uživamo u istoj. Mislimo da smo uspeli. (smeh)

Zašto je lokacija Clandestina baš na Adi Bojani?

Izbor lokacije Clandestina je bio prirodan sled događaja. Godinama svi dolazimo ovde. Dosta nas. Falila je dobra klopica i atmosfera, te odlučismo da se okupimo u to ime. I eto nas, Clandestino.

Zašto naziv Clandestino?

Naziv je takođe nastao spontano i prirodno. Naša kuća je igrom slučaja zaživela kao kafana, potpuno nezvanično, te nije ni postojala, a to je zapravo Clandestino, neko ko ne postoji. Bilo bi neprirodno menjati ga, a naravno sve to uz inspiraciju Manu Chao i istoimene numere, koju rado odsviramo i zapevamo.

Kakav koncept predstavlja vaš restoran?

Mislim da dobar deo koncepta i govori samo ime…. Nestalni, promenljivi, kreativni. Hrana. Puno dobre hrane. Dobro društvo. To je naš zadatak.

Šta vas je inspirisalo pri osmišljavanju dizajna restorana, ali i menija?

Došli smo u objekat ranim prolećem, uživali, osmišljavali sve deo po deo i sprovodili u delo. Sam boravak u ovom ambijentu je sasvim dovoljna inspiracija. Ranije iskustvo u ugostiteljstvu nam je značilo oko zamišljanja i sprovođenja tehničkih delova funkcionalnosti radnog prostora. Meni je inspirisan lokalnim namirnicama i činjenicom da smo svi do jednog veliki gurmani i hedonisti.

Kakvi su vaši dalji planovi za Clandestino?

Hehe…Ko zna… ipak smo mi Clandestino.

– – –

Osim što bi, zbog svog nesvakidašnjeg ambijenta restoran Clandestino trebalo obavezno da posetite ukoliko se zadesite na Adi, nemojte iz njega izaći a da ne probate njihove grilovane breskve.

Foto: Clandestino