U Bloku 12 na Novom Beogradu gradiće se dve kule visine 95 metara
Novi objekti

Blok 12: Na Dunavu niču dve kule od 95 metara

Na atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na oko 100.000 kvadrata sa ukupno 604 stana i 952 parking mesta.

Na osnovu inicijative privrednog društva Termomont doo za izgradnju stambeno poslovnog kompleksa u delu bloka 12 na Novom Beogradu, Urbanistički centar doo (odgovorni urbanisti Anđelka Miloradović, dia i Milana Vandić, dia) izradio je urbanistički projekat za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u zoni M-S, na delu bloka 12 na Novom Beogradu između Bulevara Nikole Tesle i planirane dve nove ulice.

Autor arhitektonskog rešenja stambeno-poslovnog kompleksa je profesor Dejan Miljković, dia, koji je i pobedio na internom konkursu koji je sproveo investitor u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja.

Blok 12 je zamišljen kao kombinacija slobodnostojećih kula i poluatrijumskih lamela

Kule su smeštene da užom stranom „zaklanjaju“ lamele, tako da se u najvećoj meri ostvari pogled ka reci.

Konkretan obuhvat urbanističkog projekta zauzima oko 2/3 neizgrađenog dela bloka 12, ka „Palati Srbija“. Na svakoj od predmetnih parcela planira se izgradnja podzemne garaže u dva nivoa (2Po), lamele terasastog oblika nP+vP+7+Ps i kule spratnosti P+26 visine 95 metara. Stambeno-poslovni kompleks će predstavljati jedinstvenu funkcionalnu celinu, a svaka parcela zadovoljava urbanističke parametre za izgradnju posebno. U prostorno oblikovnom smislu predloženim rešenjem jasno se uočava koncept otvorenog bloka.

Namena novoprojektovanog dela Bloka 12 na obe parcele je istovetna objektima u neposrednom okruženju i koncipirana kao stambeno-poslovni kompleks, pri čemu su prizemlja i prve etaže namenjene različitim uslužno trgovačkim sadržajima, sadržajima socijalnog standarda i poslovanju. Predviđeno je stanovanje u 90 posto kompleksa dok je ostatak za poslovne prostore. Obavezni prateći sadržaji u kompleksu podrazumevaju kombinovanu dečiju ustanovu, ambulantu i biblioteku.

Planirana je izgradnja 100.000 kvadrata, od čega je 90% rezervisano za stanovanje

Pešačka rampa

Deo kompleksa na poziciji lamela podignut je na visinu postojećeg platoa izgrađenih objekata JU biznis centra. Takav novoformirani plato blago se spušta u vidu široke pešačke rampe između dve stambene kule ka Bulevaru Nikole Tesle. Novoprojektovani uređeni pešački plato i rampa pod blagim uglom, spajaju se kao jedinstvena celina zajedničkog javnog prostora za obe parcele i predstavljaju mesto za razonodu i socijalizaciju građana.

Široke pešačke rampe između dve stambene kule

Novoformirani plato blago se spušta u vidu široke pešačke rampe između dve stambene kule ka Bulevaru Nikole Tesle.

Naglašeni pešački koridori planirani su u produžetku već formiranih pešačkih pravaca dela Bloka 12 koji je izgrađen i formiraju posebne mikroambijente. Ovi prostori funkcionišu kao javni ambijent tokom čitavog dana sa odgovarajućim urbanim mobilijarom i sadržajima i prilagođeni su osobama sa smanjene pokretljivosti. Položaj stambenih objekata je koncipiran na način da se ostvari što veća prohodnost ka unutrašnjosti bloka i susednim blokovima i parkovima u Bloku 10 i Bloku 13, čime se podržava koncept otvorenog bloka.

Situacija
Situacija
Osnova visokog prizemlja
Osnova visokog prizemlja
Osnova prvog sprata
Osnova prvog sprata

Pogled ka reci

U oblikovnom smislu, pored distribucije gabarita u skladu sa definisanim zonama građenja i definisanim zonama visokih objekata, rešenje je podređeno maksimalnom iskorišćenju svih benefita same lokacije. Kule su smeštene na način da užom stranom „zaklanjaju“ lamele, tako da se u najvećoj meri ostvari pogled ka reci, a sa druge strane obezbedi osunčanost svih objekata.

Lamele – poluatrijumski objekti, sa specifičnim kaskadiranjem i pozicijom u odnosu na kule, daju prepoznatljiv kvalitet u vizurama i dobrom odnosu masa.

Poluatrijumske lamele su terasastog oblika

Gotovo svi stanovi imaju najmanje dvostranu orijentaciju sa strukturom stanova od dvosobnih do petosobnih.

Generalno je ispoštovan zahtev investitora da gotovo svi stanovi imaju najmanje dvostranu orijentaciju sa strukturom stanova od dvosobnih do petosobnih.

U pogledu materijalizacije, idejnim rešenjem je tretiran, pre svega, odnos otvora i punih površina fasade (kombinacija stakla, punih parapeta, cementnih fasadnih ploča i dr.) na stambenom delu, dok je puna staklena opna predviđena na pozicijama prostora namenjenih uslužnim delatnostima i poslovanju.

Prioritet je dat kvalitetnom rešavanju partera, uvođenjem zelenila, gde god je to bilo moguće, kao i mogućnosti ozelenjavanja terasa i ravnih krovova u što većoj meri.

Javna prezentacija

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za stambeno-poslovni kompleks u bloku 12, od 2. do 9. 6.2020. godine na sajtu Grada Beograda.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

17 komentara

  1. Marko

    Pre otprilike jedne decenije Grckom investitoru je zabranjena izgradnja velike kule na mestu hotela Jugoslavija,a sad prakticno se pravi urbani haos na Novom Beogradu. Ovaj prakticno novi blok ce sa ovoliko novo formiranih stambenih jedinica a bez unapredjenja infrastrukture tj.prosirenja ulica dovesti do potpunog kolapsa Bulev. Nikole Tesle i okolnih ulica. A sto se tice ozelenjavanja to sa dve mahovine na zgradi nista ne znaci vec gradska vlast treba da napravi nove urbane zelene povrsine

  2. nekooo

    @Marko, nema idealnije lokacije za gradnju visokih objekata od Novog Beograda, i cemu forsiranje zelenila kada je parcela sa dve strane okruzena velikim parkom?
    Sto se tice infrastrukture…metro stanica je planirana u blizini.

  3. Draganić

    Par pitanja: koje je visine Hotel Slavija? Koje je visine Beograđanka? Koje je visine Dom Omladine? Koje je visine zgrada Politike? Kako vam to ne smeta?

    Da. U Beogradu vlada urbani haos, ali on traje već 150 godina. Na znam šta se bunite?

    Dajte ljudima da zidaju, da arhitekte imaju od čega da žive.

    1. petarv

      fala bogu da neko i struku brani

    2. Vojkan

      Dakle pošto je urbani haos, hajde onda da napravimo još veći haos?
      Zdrava logika govori da pored tako visokih zgrada mora da postoji određeni broj parking mesta odmah do ulice koji će služiti za utovar i istovar robe i kraća zadržavanja.

      Na to treba da se doda barem jedno parking mesto na 40m2 poslovnog prostora i barem 3 parking mesta na 40m2 poslovnog prostora.

      Ukoliko se to ne ispoštuje, u tom delu grada će biti veliki zastoji, mnogo buke od trubenja je… majke onima koji stoje tu kolima pa prave gužvu.

      Takođe, blizina tako prometne ulice nije prijatna ni za korisnike tih nebodera.

      Pomenuti ulice svakako nisu primer dobre prakse.

  4. Draganić

    Pa, to ti kažem. Ne znam da l su ljudi ikad videli Karuđericu. U Beogradu je urbani haos, pa je urbani haos. Bio je i biće. Pitanje je samo da l će arhitekti biti večita sirotinja il će od tog haosa dobiti neki dinar – za kola il za letovanje, na primer.

    1. Arh

      Bravo. Zbog takvih stavova smo tu gde smo. Kaludjerica je uzor?!?! I cilj arhitekte treba da bude letovanje? I to max grčki paradajz turizam, je li tako? Pošto toliko košta lupanje pečata na užase od projekata kojim smo dobili ovaj haos?

    2. Marko

      U Beogradu jeste urbani haos ali porediti Kaludjericu i Novi Beograd nije bas ista stvar. Novi Beograd je uvek bio moderna opstina sa jasno odredjenim blokovima u okviru kojih je bila sva pptrebna infrastruktura za one koji tu zive. Verovatno i jedina opstina koja odgovara modernim uslovima zivljenja i koja je koliko toliko planski radjena i zasto sada treba raditi sve da bi se opstina unistila i napravio haos radi bogacenja ne arhitekti vec glavesina.

  5. Ana

    Veoma ruzne zgrade, bez imalo originalnosti. Takve su se pre 50 godina gradile u vecim svetskim metropolama.

  6. Nebojsa

    Odlican projekat, lep, moderan, jasne i svedene linije, takodje dovoljno prostora i zelenilan izmedju zgrada. Kule su posebno dobrodosle jer smo toliko zaostali u visokogradnji a ove dve bice pravo osvezenje za ceo kraj. Nadajmo se da nece dugo ostati i jedine.

    1. Arh

      Da bismo napredovali u visokogradnji prvo moramo da napredujemo u urbanizmu i infrastrukturi. Vaše razmišljanje je malo naopako, ali kao i većini u ovoj državi. Veselim se Vašem ključanju mozga i sad kad probate da odete u taj kraj, da se dovezete čime god i/ili parkirate, a tek kad se izgrade ovi dodatni kvadrati. Zelenilo koje vidite je na pločama garaža, u prevodu ako baš ne ulože, a to je teško, tu može da se zasadi samo trava i nisko rastinje, u prevodu zamazivanje očiju. Zelenih površina u kontaktu s tlom ima max 15% a i to je pitanje da li se ispoštuje u izvodjenju.

  7. Josip_SVenac

    Sto vise solitera ds BG lici na New York

  8. GoranS

    Kad pogledate sve te oglase za prodaju stanova oko svake zgrade su travnjaci,klupe,drveće.U praksi to je okruženo sa svih strana betonom…A same zgrade su izmenjene.Nisam protiv solitera,i sam živim u jednom.Ali ako već gradite tu je periferija.Ali tamo nema infrastrukture,pa bi to išlo po džepu investitora.Ovako je ipak lakše…

  9. dzonibigud

    odvratno, nehumano i to sve rade poltroni koji su kao struka.

  10. Miki

    Dosta je gradnje i otimanja narodnog zemiljsta, da bi ste gradili kule za bogatase…

    Unistavate nam Beograd!!!

  11. Mika

    Beograd treba da se širi ka spolja a ne ka unutra. I sada su tu gužve u prevozu. Kolaps je od 15 do 19h. Kako li će tek biti ako se taj haos od zgrada izgradi. Napominjem da ne postoji mogućnost daljeg proširenja postojećeg BULEVARA M PUPINA.

  12. Miljan

    Što je ovoliko negativnih komentara?

    Meni kao strancu u Beograd, jer sam primorac. Ovo izgleda fantastično…

    Da nećete možda da se bavite energetskom efikasnošću zgrada iz komunističkog perioda, tih blokova koji po pravilu imaju mnogo manju stambenu kvadraturu od ovih novih zgrada. Korišćeni su materijali koji ugrožavaju bezbijednost u nekim od njih….

    Ne zezajte jasno je svima da će te zgrade radničkih naselja koje čine Novi Beograd takvim, i građene da izdrže bombardovanje što ne mogu više, bit odkupljene i srušene da se rade 20 puta veće kvadrature. Geneks prvi treba srušit ili obložit staklenom fasadom nekog oblika, da nije ruglo brutalizma koje dominira ravnicom.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *