Čekajući let: Ovih 8 svetskih aerodroma postali su atrakcija sami za sebe

Vodimo vas na kratko arhitektonsko putovanje sa stanicama u Pekingu, Bakuu, Singapuru, Mumbaju, Sankt Peterburgu, Denveru i Oslu. 

Prosečan putnik obično vidi aerodromske zgrade kao nekakav vid odskočne daske ili samo kao faze kroz koje mora proći da bi stigao do svog konačnog odredišta.

Međutim, u slučaju ovih 8 aerodroma, vazdušne luke postaju destinacija sama za sebe, jer svojim oblikovanjem predstavljaju atrakciju ne samo za one koji ga posećuju iz nužde, već i za lokalno stanovništvo.

Svi oni su moderni, ali istovremeno i tradicionalni, u smislu da ne žrtvuju ni duh kulture kojoj pripadaju, niti kompaktnu efikasnost kojoj teže savremeni aerodromi.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Nova zgrada terminala na Aerodromu Konstantin Veliki u Nišu pod krovom (video)
• Više od 760.000 metara drvene građe pokriće terminal aerodroma u Portlandu

 

1. Međunarodni aerodrom Dašing u Pekingu, Kina

Iza dizajna aerodroma Dašing u Pekingu postoji dualnost značenja jer povezuje prošlost i budućnost.

Međunarodni aerodrom Dašing u Pekingu je dizajniran da zadovolji potrebe grada za proširenjem svoje transportne mreže i, zauzvrat, da podstakne ekonomski razvoj u provincijama Tianjin i Hebei.

Dizajn aerodroma je kompaktan, efikasan i prilagodljiv rastu. Pridržava se principa tradicionalne kineske arhitekture i pokazuje međusobnu povezanost sa živahnim pulsom glavnog kineskog grada.

Dizajn samog objekta odražava međusobnu povezanost kojoj se težilo – njegova proširenja se protežu oko objekta jer je to srce transportne mreže zemlje, a ova proširenja podsećaju na sve veću prirodu rasta same Kine.

Iza dizajna aerodroma Dašing u Pekingu postoji dualnost značenja jer povezuje prošlost i budućnost. U izvesnom smislu, on odražava principe tradicionalne kineske arhitekture jer podseća na veliko dvorište koje povezuje sve njegove ekstenzije.

Istovremeno, on podseća na rast i vitalnost ne samo grada u kome se nalazi, već i cele zemlje.

Oslanjanje (uglavnom) na prirodno svetlo

Aerodrom je dobro pripremljen za bilo kakve buduće izmene jer je njegov dizajn prilično fleksibilan. Oslanja se uglavnom na prirodno svetlo, koje je najviše koncentrisano u srcu terminala.

Oponašajući izgled Sunca, aerodrom je dizajniran na radijalni način, što na kraju minimalizuje razdaljinu koju putnici moraju da pređu od pristaništa do same centralne hale, a zauzvrat štedi vreme i trud.

Ovakav dizajn odražava efikasnost aerodroma jer može da primi do 5 hiljada putnika odjednom. Pet različitih pristaništa proteže se od centra terminala.

Do najudaljenijeg izlaza, do kojeg se može doći iz centra terminala, može se stići za 8 minuta, što osigurava uštedu vremena putnika.

U isto vreme, u stubovima pristaništa za avione smeštene su različite usluge i sadržaji kako bi putovanje putnicima bilo zabavno.

Dašing koristi sistem za sakupljanje kišnice i upravljanje vodom koji prikuplja i prečišćava do 2,8 miliona kubnih metara vode godišnje.

Savremeni pristup korišćenju čistih izvora energije jasno se manifestuje u činjenici da se aerodrom oslanja na fotonaponsku energiju da bi se u potpunosti snabdevao.

Takođe, Dašing koristi sistem za sakupljanje kišnice i upravljanje vodom koji prikuplja i prečišćava do 2,8 miliona kubnih metara vode godišnje. Ovaj sistem se koristi za zaštitu područja i okoline od poplava, kao i od suša tokom leta.

Aerodrom u Pekingu zaista obuhvata modernistički pristup Kineza – on je samostalan i nezavisan jer stvara sopstvenu snagu i snabdeva se sopstvenom vodom, te predstavlja futuristički model aerodroma koji bi trebalo primeniti i na drugim mestima.

 

2. Južni terminal Međunarodnog aerodroma u Denveru, SAD

Dizajn bi trebalo da upotpuni status kultnog objekta u Denveru kao kulturne ikone američkog zapada.

Međunarodni aerodrom u Denveru (DIA) već je poznat po tome što je jedan od najzanimljivije dizajniranih aerodroma na svetu.

Kombinacija skulptura, murala i smelog dizajna samog aerodromskog objekta pretvorili su ga u kulturnu ikonu, ne samo okruga Denver, već države Kolorado uopšte.

Stoga je bio prilično hrabar potez da španski arhitekta Santjago Kalatrava i zvaničnici Denvera preuzmu na sebe da urade „rimejk“ Južnog terminala ovog aerodroma.

Dizajn koji su osmislili trebalo bi da upotpuni status kultnog objekta u Denveru kao kulturne ikone američkog zapada, dok proširenje ima za cilj da poboljša efikasnost aerodroma.

Sve što je efikasno ne mora biti i dosadno

Pošto je DIA već poznat po kombinovanju bizarnog, smelog i lepog, njegova južna ekspanzija kombinuje umetnost i efikasnost.

Kako primećuje portal Arch20, to pokazuje da sve što je efikasno ne mora biti i dosadno, već intrigantno – veličanstvena bela struktura graciozno se stapa sa snežnim planinama Kolorada.

Dizajn nije samo fleksibilan kada je u pitanju okruženje, već će omogućiti da svake godine 35% više putnika prođe kroz aerodrom.

 

3. Međunarodni aerodrom Hejdar Alijev u Bakuu, Azerbejdžan

Fokus studija je bio da pretvori bezličnu prirodu aerodroma u nešto što odražava azerbejdžansko gostoprimstvo.

Autoban, studio sa sedištem u Istanbulu, uspeo je da isporuči aerodrom sa ukusom Azerbejdžana koji je prilično efikasan i moderan u isto vreme.

Dizajn za koji su se opredelili je fleksibilan i gostoljubiv, što ga čini karakterističnim za kulturu ove zemlje.  Fokus studija je bio da pretvori bezličnu prirodu aerodroma u nešto što odražava azerbejdžansko gostoprimstvo.

Ogromna glavna sala bila je podeljena na manje sale u kojima se nalazi nekoliko sadržaja kao što su kafići i restorani gde se ljudi mogu sastajati i komunicirati i pri tome se osećati prijatno.

Spoj futurističkog dizajna i topline lokalne kulture

Dok su zamišljali dizajn Hejdara Alijeva, arhitekte iz Autobana su tražile najfleksibilniji materijal koji bi mogao da se uvrne i upotrebi za isporuku glatkog, trouglastog dizajna.

To ih je dovelo do upotrebe Dekton ultrakompaktnih ploča jer su one bile najtvrđi, ali ujedno i najfleksibilniji materijal na tržištu.

Autoban je uspeo da spoji ovaj futuristički dizajn i toplinu azerbejdžanske kulture. Konačan proizvod je topla atmosfera dobrodošlice koja je daleko od hladne, mehaničke prirode većine modernih aerodroma.

 

4. Jewel Changi Airport u Singapuru, Singapur

Najviši vodopad u zatvorenom na svetu ne služi samo kao dekoracija, već i kao sistem koji prikuplja kišnicu.

Smešten između tri različita terminala i povezan sa njima preko pešačkih mostova, singapurski Jewel Changi ne samo da podseća na srce aerodroma, već pre na duh cele zemlje.

Aerodrom pokazuje koliziju između urbanog i prirodnog – sastoji se od petospratnog tržnog centra, kao i od tzv. Forest Valleya u kome se nalazi više od 200 različitih vrsta bilja i drveća.

U Forest Valleyu se nalazi i najviši vodopad u zatvorenom na svetu koji ne služi samo kao dekoracija, već i kao sistem koji prikuplja kišnicu koja se koristi unutar samog aerodroma i oko njega.

Iskustvo koje menja život

Vodopad takođe funkcioniše kao sistem hlađenja za mikro-ekosistem koji postoji u ovoj „Šumskoj dolini“. To aerodromu daje kvalitet da bude samodovoljan.

Dok su gradili ovu neverovatnu baštu u zatvorenom prostoru, dizajneri su imali na umu potrebu za sunčevom svetlošću za sav biljni svet na aerodromu.

Ovo je rezultiralo aerodromom koji prožima osećaj prilično daleko od veštačkog i menja putovanje prosečnog putnika u iskustvo koje menja život.

 

5. Hamad International Airport u Dohi, Katar

Krov je dizajniran u stilu morskih talasa koji prodiru u okolni pusti krajolik, ali u isto vreme podseća i na peščane dine.

Ovaj minimalistički aerodrom, koji je dizajnirala globalna arhitektonska firma HOK, dom je katarskih nacionalnih avio-kompanija.

Objekat tako ostaje veran kulturi zemlje, uprkos tome što je savremeno dizajniran, a njegova lepota leži u činjenici da je uz svoj elegantan minimalistički izgled istovremeno razrađen do najsitnijh detalja.

Sam dizajn odražava katarski pejzaž koji kombinuje morske površine i pesak. Krov je dizajniran u stilu morskih talasa koji prodiru u okolni pusti krajolik, ali u isto vreme podseća na peščane dine koje ga okružuju, s obzirom na dubok kontrast između okeana i pustinje.

Topli drveni plafon dobrodošlice

Kontrast je očigledniji u materijalima koji su korišćeni u izgradnji aerodroma, jer su dizajneri kombinovali dizajn od čelika i stakla sa toplim drvenim plafonom dobrodošlice. Ovo dodatno manifestuje kontrast između nasleđa zemlje i njenog razvoja i stalno rastuće prirode.

Pošto je aerodrom uglavnom izgrađen od stakla, putnici su izloženi prirodnom svetlu ceo dan i očaravajućem pustinjskom pejzažu cele noći – objekat lebdi u moru peska i na horizontu koji pulsira životom letelica koje se kreću oko njega.

U središtu aerodroma nalazi se džamija, koja slavi islamsku pozadinu zemlje i delikatno je integriše sa modernim dizajnom.

Gracioznost na najminimalističkiji način

Međunarodni aerodrom Hamad je graciozan na najminimalističkiji način, jer je njegova unutrašnjost uglavnom ostala bez ukrasa, što putniku daje veću šansu da vidi život aerodroma.

Ovakav pristup nije uticao na kvalitet sadržaja koji se pružaju gostima, jer uključuje hotele, spa centar, tržni centar i, na kraju, izložbu koja se proteže duž dužine terminala, predstavljajući radove domaćih i međunarodnih umetnika.

 

6. Međunarodni aerodrom Čatrapati Šivadži u Mumbaju, Indija

Aerodrom u Mumbaju sastoji se od nekoliko pristaništa koja se prostiru oko glavne centralne sale.

Međunarodni aerodrom Čatrapati Šivadži odražava suštinu indijske kulture jer svojim arhitektonskim oblikovanjem stvara spoj između praktičnog i luksuznog.

Aerodrom se sastoji od nekoliko pristaništa koja se prostiru oko glavne centralne sale, čime su arhitekte želele da istaknu globalnu ekspanziju ove mnogoljudne azijske zemlje.

Šarenilo indijske kulture

Sistem osvetljenja aerodroma takođe pravi vezu s Indijom, jer se oslanja na toplo veštačko svetlo dobrodošlice koje odražava šarenilo indijske kulture, ali i sredstava za život i samu živost zemlje.

Aerodrom oličava duh zemlje i vezu između ovog bogatog tla i okolnih zemalja. Stubovi unutar aerodroma podsećaju na stare indijske palate i njihovu okolinu koja je uzvišena i veličanstvena.

Međunarodni aerodrom Čatrapati Šivadži pretvara iskustvo putnika iz svakodnevnog, mehaničkog zadatka u luksuzno putovanje bogato kao i njihova destinacija.

 

7. Međunarodni aerodrom Pulkovo u Sankt Peterburgu, Rusija

Objekat aerodroma Pulkovo karakterišu kosi krovovi i veličanstven eksterijer u zlatno-beloj boji.

Međunarodni aerodrom Pulkovo kreiran je sa ciljem da se spoji sa raskošnom estetikom grada Sankt Peterburga, a karakterišu ga kosi krovovi i veličanstven eksterijer u zlatno-beloj boji.

Ovakav dizajn nije samo izabran da bi parirao grandioznosti grada, već je i praktičan jer je napravljen da izdrži velike snežne padavine koje su karakteristične za područje nekadašnjeg Lenjingrada.

Sve ovo dolazi kao deo većeg plana –  održiva struktura koja bi opstala u oštroj klimi koja je okružuje.

Spoj tradicije i futurizma

Inače, u pitanju je treći najveći aerodrom u Rusiji, a pošto predstavlja jednu od kapija za ulazak zemlju, odlikuju ga kako tradicionalni, tako i futuristički elementi.

Aerodrom Pulkovo pokazuje toplu eleganciju ruskog gostoprimstva na najskromniji način i pruža efikasnost koja se zahteva od aerodroma koji je izgrađen u tako energičnom regionu.

 

8. Aerodrom u Oslu, Norveška

Arhitekte su uspele da izgrade proširenje zadržavajući autentičnost i jednostavnost karakteristične za aerodrom u Oslu.

Firma Nordic Office of Architecture podigla je standarde za postizanje održivosti u ovako velikim strukturama uz zadržavanje elegancije i skandinavske efikasnosti.

Arhitektonska kancelarija iz glavnog grada Norveške uspela je da izgradi proširenje zadržavajući autentičnost i jednostavnost koje su karakteristične za aerodrom u Oslu.

Ovo proširenje je dobro integrisano u okruženje i na najbolji način ga koristi. Konstrukcija je uglavnom napravljena od stakla i čelika.

Zimski led hladi aerodrom tokom leta

Polukružni oblik pomaže strukturi da održi svoju temperaturu tokom surovih zimskih meseci i da koristi led sa otvora za skladištenje i upotrebi ga kao rashladno sredstvo tokom leta.

U objektu se nalazi i železnička stanica koja omogućava da više od 70% putnika stigne do aerodroma javnim prevozom.

Dizajn aerodroma ne samo da štedi vreme putnicima, već štedi i resurse oko njega, jer je uglavnom izgrađen od recikliranih materijala.

Ovaj ekološki pristup dodelio je aerodromu ocenu održivosti „Odličan“, jer štedi do 35% emisije ugljenika zahvaljujući upotrebi ekološki prihvatljivih materijala za njegovu izgradnju.