Da li je ovo arhitektura budućnosti Novog Sada ili samo još jedan simbol povratka unazad na račun onoga što je građanima zaista potrebno?
Jednom je Sergej Jesenjin, posle turneje po Americi, napisao besno za svoju domovinu, Rusiju: „previše crkava, premalo WC-a”. Ovih dana se u Novom Sadu spominje nehotična parafraza Jesenjinovog razočarenja, i skovana je rečenica “previše crkava, premalo vrtića”.
Srpska pravoslavna crkva, odnosno Eparhija Bačka je već podelila i planove i vizuale za novu crkvu na Štrandu i ta je priča, ponovo, kao i u proleće 2024, samo u mnogo usijanijoj atmosferi posle svega što se u državi izdešavalo od 1. novembra prošle godine, izazvala buru na društvenim mrežama.
Da podsetimo, 19. marta novosadsko Javno preduzeće “Urbanizam” stavilo na rani javni uvid konceptualni okvir Plana generalne regulacije rekreativnog područja „Štrand – Kabel”, odnosno lokaliteta zelene površine uz kompleks plaže.
Neki kažu da je to negodovanje s pravom: sama ideja da se na zelenoj površini, tik uz gradsko kupalište – mestu koje simbolizuje svakodnevni život, rekreaciju i otvorenost – podigne monumentalni verski objekat već je dovoljno kontroverzna.
A kada se na to doda arhitektonsko rešenje koje izgleda kao direktna replika crkve iz 11. veka u Ohridu, polemika postaje još ozbiljnija.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Umesto da plaža i okolina dobiju sadržaje koji podižu kvalitet života građana, dobija se monumentalni spomenik ideologiji, kažu pojedini.
Ovde imamo sijaset viđenja toga šta bi crkva trebalo da predstavlja, gde da se nalazi i kako da izgleda. Prvi, sa najsekularnijeg dela spektra, kažu da crkava uopšte ne treba da ima toliko u planovima, jer građani Novog Sada ionako ne idu redovno u njih, posećenost službama i onih koje su trenutno otvorene je slaba, i svi dolaze samo o većim praznicima, simbolički.
Dodatno, sama simbolika lokacije ne može se zanemariti. U trenutku kada se Novi Sad bori sa manjkom vrtića, sportskih sala i javnih prostora, kada na Limanu fale funkcionalne i korisne zgrade, gradska zelena površina ustupa mesto još jednom objektu koji pre svega nosi političku i patriotsko-versku poruku. Tako, umesto da plaža i okolina dobiju sadržaje koji podižu kvalitet života građana, dobija se monumentalni spomenik ideologiji.
Postoji li adekvatnija lokacija?
Drugi su stava da sama crkva, koja je spomenik žrtvama zloglasne Racije hortijevskih snaga, nije sporna, jer je taj događaj bolno urezan u kolektivno sećanje južne Bačke, te da niko i ne pokušava da ga zataška.
Dokaz tome je i monumentalni spomenik na Keju žrtava Racije, koji potresnom slikom stradajuće porodice direktno udara u srce prolaznika, i niko nema zamerke na ovo “tužno obeležje” pored “radosnog šetališta” i pogleda na “veselu tvrđavu”.
Ipak, veruju da je potrebno naći neku adekvatniju lokaciju za crkvu. Recimo, ispod samog Varadinskog mosta, ili pak, dalje prema Mostu slobode – jer kupalište i veselje teško su spojivi sa sakralnim objektom.
Ni na Jarunu u Zagrebu, ni na peštanskim kupalištima nemamo crkve – čak ni u Minsku, Ukrajini ili Poljskoj, koji su najviše stradali. Jer je ostavljen prostor ljudima da se kupaju i opuštaju, a kažu oni – crkvu i pijetete ostavimo za drugu lokaciju.
Treći kažu da je možda i lokacija sasvim u redu, ali da je arhitektonsko rešenje sporno, prevaziđeno i retrogradno. Jer, umesto da Novi Sad, grad sa tradicijom modernističkog i avangardnog pristupa u kulturi i umetnosti, dobije savremenu interpretaciju sakralne arhitekture – ili bar nešto što odražava lokalni identitet i vojvođanski barok – pred nama je imitacija vizantijskog stila, gotovo kopija tuđe istorijske baštine.
Arhitektonska replika Vizantije?
Poruka je jasna: vraćamo se u prošlost, i to ne u našu, nego u neku preuzetu, tuđu. Planovi kažu da će crkva biti posvećena žrtvama Novosadske racije – što je svakako tema od ogromnog značaja. Ali da li se pijetet i sećanje iskazuju kroz arhitektonske replike Vizantije? Ili kroz otvorene, savremene i inkluzivne prostore koji razgovaraju sa današnjim građanima, a ne sa turistima u potrazi za „malim Ohridom na Dunavu“?
Srpska pravoslavna crkva je podelila rendere vizuelnog rešenja crkve, i ono što odmah upada u oči je da je rešenje Crkve bačkih mučenika, kako će se zvati ovo religijsko zdanje, kada se (i ako se) izgradi, zapanjujuće slično nekim crkvama koje su već velike turističke atrakcije iz susednih zemalja – a prvenstveno je sličnost ogromna sa drevnom crkvom Svete Sofije iz Ohrida, koju je u prvoj polovini 11. veka sagradila Vizantija.
Prvenstveno je sličnost ogromna sa drevnom crkvom Svete Sofije iz Ohrida, koja je u prvoj polovini 11. veka sagrađena od strane Vizantije.
Dva gotovo istovetna rešenja
Zajedničke karakteristike sa Svetom Sofijom su da su u oba slučaja u pitanju tzv. orijentalne, odnosno trobrodne bazilike, čija je karakteristika da su sva tri broda pod jednim krovom, ali različitih visina – srednji, centralni brod je viši.
U oba slučaja spoljašnji narteksi imaju dve kule kao bočne završetke, a prizemlje je sačinjeno od otvorenog portika u oba slučaja. U novosadskom slučaju, prizemlje ima 2+6+2 luka, dok je na spratu broj lukova koji su ravnomerno raspoređeni, dok je u ohridskom slučaju primetna određena asimetrija, pa je u prizemlju broj lukova 1+2+3+2, a na spratu 3+3+3+3.
Obe crkve imaju kubeta na pendantivima i rešenja su gotovo istovetna, što se vidi na rešenjima prikazanim na renderima koji cirkulišu u javnosti već godinu i po dana, od onih početnih, Studija Panurbis iz Pančeva, koji su podrazumevali nešto složeniju strukturu sa centralnom kupolom i elaborirano izvedenim zadnjim delom, do najnovijih, gde kupole nema, a i zadnji deo, koji se ne vidi, očigledno je vrlo jednostavno urađen. Visina crkve se procenjuje na 17,7 metara.
Nameće se utisak da je pravoslavna sakralna arhitektura u Srbiji postala zakočena u vremenu „repliciranja sopstvene istorije”.
Dodajmo na sve to da je još u vreme socijalizma (početkom 70-ih) bilo priče o gradnji crkve na Limanu, i to na prostoru koji danas zauzimaju tržni centar Mercator i Palata NIS-a, ali se od tog rešenja odustalo, delimično i zbog (još tadašnje) konzervativnosti SPC. Autor tog, savremenog rešenja, koje je spolja bilo uklopljeno u arhitekturu Limana, a unutra imalo sve osobine klasične pravoslavne crkve, bio je slavni arhitekta Miroslav Krstonošić. Crkva je trebala biti posvećena Svetom Jovanu.
Nameće se utisak da je pravoslavna sakralna arhitektura u Srbiji postala zakočena u vremenu „repliciranja sopstvene istorije”, i da se, za razliku od povremeno sasvim modernih rešenja kakva viđamo u drugim pravoslavnim zemljama, kod nas bavimo copy-paste rešenjima.
A moglo je (možda) i ovako…
Uz sve poštovanje toga da je bazilika mučenika jedna trajna arhitektonska inspiracija iz ranog Srednjeg veka, ne mora sve uvek biti potpuno identično kao tada – to nas ne čini „jačima“ i snažnije povezanima sa svojom tradicijom.
Kao primer, navodimo neka moderna rešenja: prvo, iz zapadne Moskve, trenutno se gradi po planu Saida Džabrailova i njegovog A.R.E.A.L. Architects, a u projektu su učestvovali Valerij Lizunov i Angela Mojsejeva iz Archpoint Bureau.
Crkva sveštenomučenika Ignatija Antiohijskog imaće stakleni zid, pružajući parohijanima panoramski pogled na gradsku reku Setun.
Uprkos savremenoj estetici, dizajneri kažu da su crkvu zasnovali na hramu iz 14. veka u ruskom gradu Velikom Novgorodu, izgrađenom sa tradicionalnijim minimalističkim dizajnom, pa je ta crkva dobar primer za spoj starog i novog, a ne puko repliciranje.
Crkva sveštenomučenika Ignatija Antiohijskog imaće stakleni zid, pružajući parohijanima panoramski pogled na gradsku reku Setun.
Takođe, možemo kao primer navesti i Crkvu Svetog Grigorija iz Delhija (Indija), ili rešenja Arhitektonskog biroa Prohram za crkve u novim naseljima sovjetskog (socijalističkog) i postsovjetskog tipa koja „dišu“ sa okolinom.
Ali, ako je to rešenje premonumentalno, možda je Kapela apostola Petra i Svete Jelene Mučenice, koju je projektovao grčki arhitekta Mihailo Georgiu u ulici Kerkiras, u oblasti Svetog Teodora u Pafosu na Kipru, koju sajt Knstrct.com opisuje kao „malu, skulpturalnu poslasticu koja dočekuje posetioce da dožive novu vrstu bogosluženja” optimalno rešenje za hram u modernom delu grada kao što je Liman.
Arhitektura budućnosti ili simbol povratka unazad
Novi Sad, pre nekoliko godina i zvanično evropska prestonica kulture, danas rizikuje da postane grad kopija. I to kopija koja ne komunicira ni sa svojim okruženjem, ni sa potrebama zajednice, ni sa urbanističkim planovima – već isključivo sa mitovima o „vekovima unazad“.
I upravo u tome leži najveće pitanje: da li je ovo arhitektura budućnosti Novog Sada, ili samo još jedan simbol povratka unazad, na račun onoga što je građanima zaista potrebno?
Liman, kao deo Novog Sada je intelektualno urbano stanje duha koje ne može da dopre do svesti eparhije Bačke i trenutne gradske vlasti. Crkva jeste važna za srpski identitet, ali ne na ovom mestu.
Да бисмо формирали правилно мишљење и донели суд о нечему, морамо се упознати са аргументима свих страна, а Ви доносите суд да цркви ту није место без уважавања, или због непознавања, круцијалног верског разлога зашто су баш то место изабрали – таква богомоља се подиже на месту жртве, на месту проливене крви – то је био разлог и зашто је црква у Коњевић Пољу, у Српској, била подигнута делом на муслиманском имању, на коме су људи, Срби страдали. Муслимани се нису смирили док црква није срушена, позивајући се на световне законе, а сад се буне што се тражи измештање њиховог гробља-мезарја са манастирског имања код Сребренице, такође по световним законима!
Дакле, такве цркве се не граде било где,
места страдања и не треба да се претварају у места забаве и уживања, то је непоштовање жртава, нељудски је и служи да се жртве забораве – ено Хрвати Голи оток издају за провод ЛГБТ популацији, док Грци деценијама на Крфу ни лежаљке не стављају на месту страдања толиких људи. Није живот само материјални део, филозофија, као мајка свих наука, поред материјализма састоји се и од идеализма.
Даги Професоре, врло добро знам да се такве цркве граде где је мучеништво присутно – а такође су ми љубазно и из Епархије бачке то појаснили додатно. Тако да не морате ми то спочитавати. Друго, вероватно мислите на Зрће на Пагу а не на Голи оток. Треће, ја УОПШТЕ нисам „изнео суд да цркви ту није место“, так ода прочитајте поново. Пише да постоје људи који мисле да ту цркви није место, као што постоје, пише да постоје људи који мисле да јој је ту место али да теба бити другачијег дизајна. И ја само износим различита гледишта око ове цркве.
Ima simbolike u Vašem avatar gde ste prekrili jedno oko, valjda da sagledavate jednostrano. Otvorite oba oka i kada ste već poredili crkvu u Ohridu onda bi videli da je ona tik uz plažu kao uostalom skoro sve crkve i manastiri u Ohridu. Takođe licitirate sa brojem vernika SPC u Novom Sadu kojih je preko 80% ostalo su pripadnici katoličke crkve osim 5% agnostika i svega 2% ateista.
Još nešto, zar nije crkva Svetog Marka u Beogradu kopija manastira
Studenica.
Dakle. Nisam protiv novih rešenja i slažem se što što se išlo toliko daleko u prošlost ali činjenica je da SPC baštini vizantijsko nasleđe.
U Novom Sadu ima 80% Srba ali to ne znači da ima 80% pravoslavnih vernika. Od tih 80% Srba maksimum 10% praktikuje crkveni život na redovnoj osnovi. Čak i na velike praznike Božić i Vaskrs procenat se podigne na maksimum 30%. Obe procene su više nego optimističke.
Sa druge strane to ne znači da ne treba graditi crkve jedino lokaciju treba pažljivo odrediti. Predložena lokacija ove crkve nije adekvatna. 200m dalje, na mestu napuštenih baraka u Limanskom parku je mnogo bolje mesto. Prostor je veći, parking već postoji, parcela je zapuštena i napuštena i nalazi se u neposrednoj blizini budućeg memorijalnog centra na mestu nekadašnje mostogradnje.
Podrazumeva se da investitor plati plac i izgradnju objekta.
Crkva Sv. Marka nimalo ne liči na Studenicu. Studenica je bazilika u raškom stilu koji nastaje pod uticajem romanike i jermenskih crkava, a SV. Marko je približna kopija Gračanice koja je primer trikonhalne crkve srpsko-moravskog stila. Za laike jednostavno objašnjeno – babe i žabe.
Oprostite, mislio sam na Gračanici za koju sam veoma vezan jer mi se u njoj brat venčao i svastika zamonašila i sahranjena – odakle lupih Studenica ne znam inače crkvu Svetog Marka su projektovao braća Krstići i u njoj se nalazi grob Cara Dušana a u kripti grobovi Kraljice Drage i Kralja Aleksandra Obrenović koje su svirepo iskasapili Apisovi „Crnorukaši“. I umesto da bude turistička atrakcija kripta je tek nedavno obnovljena i to donacijama mojih Pećanaca porodice Rajović.
Dragi Miodraže, otvorite Vi barem jedno oko i opet pročitajte i nađite gde sam ja to rekao da ne treba biti crkva pored reke? Navodi se da miže biti dalje od Štranda ili ispod Varadinskog mosta i slično. Dakle, izmislili ste jedan argument. Nemam ja ništa protiv ni crkve (neki imaju i morao sam to pomenuti), već se ovde govori o samom mestu gradnje (da li baš tu?) i o stilu (da li baš egzaktna replika?). Razumem ja Peć i Ohrid, ali razumite i Vi Vojvodinu. Hvala. Srdačan pozdrav
Crkvi nije mesto tamo gde su je predvideli. Da je na renderu realno okruženje to bi bilo svima jasno.
Ovolika crkva bi se odlično uklopila na mestu napuštenih baraka u Limanskom parku.
Estetika je, naravno, diskutabilna. Treba se ugledati na neke modernije primere pravoslavne crkvene arhitekture kao recimo crkva na Bežanijskoj kosi u BG. Koliko god da to neki žele, ipak više nije srednji vek i to treba shvatiti.
Da, lokacija je premala objektivno.
„Knjige, braco moja, knjige, a ne zvona i praporci.“
I dalje ista prica. U vremenu sa nedostatakom vrtica, osnovnih i srednjih skola i polupraznim sakralnim objektima ( svih denominacija), idealno je da se napraci jos jedan, uz kupaliste i gusto naseljen urbani deo grada. Pritom, grad je tesko i lose urbanizovan, zelenila nema, a ono sto je ostalo postaje jeftina stambena zgrada, garaza a sad i crkva. Znaci SPC je istog stava kao i vecina investitora….sta ce nam vazduh i zdrava deca, kad moze da se ima jos jedno betonsko mesto za zaradu….odnosno „za priloge“.
O arhitekturi tek nemam lepih reci. Losa kopija hrama iz 11og veka koja nema veze sa ovim podnevljem kao i u cije ime se podize – zrtvama racije.
Oprosti im Bože,ne znaju šta pišu
Gradite Crkve
Samo gradite
Neka vam je blagoslovljeno i
Za koga? Samo budite objektivni
Sta tacno mislite da ne znam sta govorim? Koju moj navod ste pobili? Sve sto umete je da delimicno izrecitujete sakralne knjige i da kazete, nisi u pravu…ja sam. Statistika, podaci i merljive cinjenice su tu. O estetici eventualno mozemo raspravljati, mada i ona ima svoja pravila…kako u antickom vremenu, tako i danas.
Arhitektonski je portal pa o momentu da li su nam potrebne crkve mozda nije ovde mesto da polemisemo, ali svakako joj nije mesto tu gde je predlozeno, a pogovoto u toj formi.
mislim kad kažete štrand, to je širok pojam, preciziranje malo? ja sam odmah pomislio na peščanu plažu opatice unutra, mi goli napolju to bi bio izazov ovako cvrc
Ne možemo napuniti ni postojeće crkve, a ne da pravimo jos crkava. Jedino o Božiću i Vaskrsu crkve su pune.
Vraćanje antici je imalo smisla za Hram Svetog Save zamišljen kao primordijalni hrišćanski hram.
Za ostale možemo slobodno prihvatiti i ostale stilove, kao što i Grci imaju raspon stilova u dobroj uvežbanoj školi crkvogradnje, ponekih i baroknih je bilo; i ruski stil s tim da ga malo adaptiramo za naše podneblje, a možemo i inovaciju.