Od otvaranja aerodroma Kansai 1994. godine, veštačko ostrvo potonulo je za više od 11 metara
Fakta iz ad akta

Čuveni japanski aerodrom na veštačkom ostrvu… koje tone

Terminal Međunarodnog aerodroma Kansai kod Osake otvoren je sada već davne 1994. godine. Ovaj projekat i dan danas se smatra jednim od najistaknutijih primeraka high-tech pravca u arhitekturi. Originalni terminal na ovom veštačkom ostrvu potpisuje slavni italijanski arhitekta Renco Pjano.

Haj-tek kao pravac u arhitekturi, kako mu i samo ime kaže, obeležile su mahom masivne građevine raznovrsnih funkcija nastale tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ove građevine karakteristične su po implementaciji tada najnovijih tehnoloških dostignuća i inovacija u oblasti industrijskog dizajna.

Aerodrom Kansai ipak je dovršen nešto kasnije – 1994. godine, ali je ipak uspeo da izazove odlične reakcije kod kritičara i javnosti. Štaviše, New York Times ga je u to vreme opisao kao „možda najspektakularniji aerodrom do sada izgrađen, zreo rad jednog od najintrigantnijih svetskih arhitekata i dramatično inženjersko delo“.

Za dobar deo ovih hvalospeva zaslužna je ideja Ministarstva transporta da aerodrom smesti na veštačko ostrvo udaljeno skoro četiri kilometra od obale gusto naseljene Osake, kako aktivnosti u okviru aerodroma ne bi smetale njenim građanima. Buke nema, ali ima drugih problema.

Aerodrom Kansai, jedan od najčuvenijih na svetu (Foto: Susumu Shingu)

Od otvaranja aerodroma Kansai 1994. godine, veštačko ostrvo potonulo je za više od 11 metara.

Kako naglašava Dezeen u serijalu o haj-tek arhitekturi, Pjanov terminal broji ukupno 42 gejta kroz koje dnevno prolazi oko 100.000 putnika, dok je deo za ukrcavanje i čekiranje putnika postavljen iza njega poput trupa. Zgrada je uređena tako da je se po njoj svi putnici i zaposleni mogu kretati bez smetnji, a njena struktura je lagana kako ne bi došlo do većih oštećenja usled zemljotresa. Aerodrom je projektovan tako da funkcioniše kao ogromna mašina, a obezbeđen je i prevoz putnika od ostrva do terminala.

Tokom 2003. godine, Međunarodnom aerodromu Kansai pridodat je i drugi terminal na kojem uglavnom operišu domaće kompanije specijalizovane za jeftine letove. Ovaj terminal fizički nije povezan sa Pjanovom građevinom i ne karakterišu ga posebna dizajnerska i tehnološka rešenja kakva se u originalnom terminalu mogu naći na pretek.

Ventilacioni sistem koji odoleva vremenu

Zanimljivo je da Pjanov projekat nema klasične klima-uređaje, već se vazduh sprovodi kanalima duž celog terminala i cirkulišu ga na relativno niskoenergetski način. Čuveni skulptor i arhitekta Susumu Shingu specijalno je za ovaj projekat napravio veliki broj mobilnih skulptura koje vise s krova i koje pokreće upravo strujanje vazduha. Deflektori u obliku oštrice pomažu usmeravanje vazduha i odbijanje sunčeve svetlosti sa krovnih prozora.

Fotografije projekta potpisuje Shunji Ishida, osim ako nije drugačije navedeno.

Zatalasana konstrukcija

Jedan od najvažnijih elemenata ove građevine predstavlja jedinstveni krov koji formom podseća na talase, a podržan je gredama visine 80 metara. Osim toga, može se reći da u slučaju Pjanovog terminala funkcija i forma stoje praktično rame uz rame, budući da je i ostatak enterijera potpuno asimetričan ne bi li se putnici u njemu lakše orijentisali.

Sve deluje sjajno ali…

Foto: Yoshio Hata

Kako se kalilo aerodromsko ostrvo

Osnovni radovi na ovom projektu, odnosno izgradnja veštačkog ostrva započeta je 1987. godine, samo godinu dana nakon što je Pjanova radionica osvojila konkurs za izgradnju aerodroma u ovoj oblasti.

Za potrebe temelja postavljeno je 48.000 betonskih tetraedara koji su potom prekriveni sa 178 miliona kubnih tona zemlje iskopane iz zaliva ili vađene iz planina u Kini i Južnoj Koreji. Na kraju ovog procesa, 900 stubova ubačeno je u zbijeno tlo hidrauličnim dizalicama kako bi dodatno podržali temelje. Sve to je zaštićeno „morskim zidom“ od 480.000 betonskih blokova u čeličnim kontejnerima.

Međutim, od kako je aerodrom Kansai otvoren 1994. godine od tada je veštačko ostvro potonulo za više od 11 metara. Naravno, inženjeri su računali s time da će se konstruisano ostrvo slegati i predvideli su da će tokom pedeset godina stabilizovati na visinu od četiri metara iznad nivoa mora što je minimalna visina za sprečavanje plovnog talasa. Ipak, delovi ostrva su se toliko spustili u prvih šest godina! Potrošeno je oko 150 miliona dolara na podizanje zidova u moru koji su štitili aerodrom, međutim neki inženjeri predviđaju da će se do 2056. godine ostrvo potonuti još 4 metara čime će se izjednačiti s nivoom mora, piše AirSpaceMag.

Izazovi budućnosti

Stručnjaci upozoravaju da sve češće vremenske nepogode izazvane klimatskim promenama predstavljaju veliku pretnju za ovaj aerodrom. Sa prvim izazovom ovog tipa Kansai se izborio 2014. godine kada se našao pod naletom tajfuna Hebei i na neko kraće vreme ostao pod vodom, a srušen je bio i most koji ostrvo spaja sa obalom. Slična situacija ponovila se četiri godine kasnije kada je na aerodrom „udario“ tajfun Jebi. Sa kakvim će se nepogodama ovaj čuveni projekat susresti u budućnosti, ostaje još da se vidi.

Na izgradnju aerodroma Kansai je do 1994. godine potrošeno 8 milijardi, a popravke i modifikacije su do 2008. godine progutale još dodatnih 20 milijardi dolara.

Iako je održavanje Međunarodnog aerodroma Kansai kod Osake veoma skupo, on je uradio svoj posao — povezao je Osaku sa celim svetom. U 2019. godini imao skoro 32 miliona putnika što ga čini jednim od 30 najprometnijih aerodroma u Aziji.

U galeriji pogledajte originalne nacrte urađene u radionici Renca Pjana:

Fotografije i crteži: Shunji Ishida, Yoshio Hata, Susumu Shingu, Sky Front i Renzo Piano Workshop

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *