DropDetail je alatka koja automatski generiše detalje na osnovu vaših crteža; Foto: YouTube
Softver

Domaća alatka koja automatski generiše arhitektonske detalje

DropDetail će uskoro evoluirati u plagin za Revit i Archicad koji će smanjiti potrebno vreme za crtanje detalja za gradilišta.

U moru popularnih i zvučnih startapa koji redefinišu čitave industrije, rad na arhitektonskom startapu je nešto što se retko čuje. Međutim, ukoliko obratite pažnju, shvatićete da je arhitektonska struka toliko spremna za promene da ćete pomisliti „Kako se ovoga nisam ranije setio?“.

U arhitektonskom softveru, ne računajući BIM (Building Information Modelling) gotovo uopšte nije bilo inovacija. Vodeće kompanije kao sto su Autodesk sa Revitom i Nemetschek sa ArchiCAD-om su učinile svoj softver toliko komplikovanim da vam je gotovo potreban programer a ne arhitekta da shvati sve funkcije koje nude.

Jesu li arhitekte uopšte uključene u razvoj njihovih programa?

Arhitektonski biroi potroše i do 60% radnih sati na crtanje detalja za gradilišta; foto: Pixabay.com

Pojedine ankete ukazuju na to da arhitektonski biroi potroše i do 60% radnih sati na crtanje detalja za gradilišta.

Arhitekte nisu programeri. Međutim, nije tajna da će za nekih 5 do 10 godina, ako ne već i sada, u arhitektonskim biroima sedeti rame uz rame programer i arhitekta.

Tamo gde softver može mnogo da pomogne jeste crtanje arhitektonskih detalja. To je jedan od najvažnijih, a opet jedan od najdosadnijih delova u arhitektonskoj struci. Pojedine ankete ukazuju na to da arhitektonski biroi potroše i do 60% radnih sati na crtanje detalja za gradilišta.

Međutim, nijedan softver ne ubrzava proces njihovog crtanja.

“Lično, mrzim da crtam detalje. Za mene je to dosadan, depresivan i mučan proces. Do sada nisam upoznao osobu, van mentalne institucije, koja voli samo da crta detalje.” – kaže arhitekta Marko Lazić koji stoji iza startapa DropDetail.

Marko je razgovarao na ovu temu sa kolegama iz firme, sa arhitektama iz drugih biroa, prijateljima, i počeo je da se javlja obrazac. Skoro niko ne voli da crta detalje.

Kako bi testirao hipotezu, organizovao je nekoliko anketa i plaćenih istraživanja i rezultati su bili veoma interesantni.

Ako imate osećaj da od nečega može da se napravi dobar posao, uradite domaći i istražite mogućnosti.

“Ne budite lenji. Ako imate osećaj da od nečega može da se napravi dobar posao, uradite domaći i istražite mogućnosti. Jeftinije je nego da napravite genijalan proizvod koji niko neće.” – kaže Lazić.

Nakon uspešno testirane hipoteze, Marko je krenuo u rešavanje njegovog, a kako se ispostavilo, i drugih kolega arhitekata. Nakon razgovora sa suosnivačem, sakupili su tim.

Evo kako je ideja evoluirala.

Sve je počelo kao alatka za kolaboraciju

Ideja je trebalo da bude miks Reddita i Pinteresta. Kada svratite na sajt, dočekali bi vas detalji postavljeni od strane arhitekata kojima je potrebna pomoć da se reše i dovrše. Korisnik bi postavio svoj arhitektonski detalj i potražio pomoć zajednice u rešavanju istog.

Ispod selektovanog detalja, po ugledu na Reddit, zajednica bi imala mogućnost da komentariše, daje sugestije, kači skice i rešene detalje i tako pomogne kolegi u nevolji.

Rezultat? Vaš detalj je rešen zajedničkim snagama i uštedeli ste vreme.

“Naoštreni i spremni da menjamo svet, napravili smo početne skice za vebsajt. Čak smo angažovali i bivšeg Google UI dizajnera (sada i bivšu prijateljicu) da nam pomogne sa konceptom sajta, a koja nas je posle napustila zbog bolje ponude.” – kaže Lazić.

Na kraju je rešio da to sve napravi sam što je jeftinije moguće i sklopi demo sajt.

Stvoriti aktivnu zajednicu da zajedno rešava arhitektonske probleme je veoma teško.

Mislili su da je ideja genijalna. Ispostavilo se da nije…

“Shvatili smo da ovo nije baš dovoljno dobro onda kada nam je jedan od mentora rekao: „Vi već imate završene detalje na sajtu. Zašto ne preskočite taj deo rešavanja problema i dozvolite svima da kače i razmenjuju svoje detalje?“” – priseća se Lazić.

I zaista, stvoriti aktivnu zajednicu da zajedno rešava arhitektonske probleme je veoma teško.

Tim se ponovo vratio na skice.

Faza broj 2: Plaforma za trgovinu arhitektonskih detalja

Usledilo je novo istraživanja ali ovaj put arhitektonskih platformi za trgovinu crtežima. Postoji ih veoma mnogo ali je problem što podsećaju na buvljak, a ne na platformu za razmenu arhitektonskih detalja. U ponudi su crteži apsolutno svega – kućnih ljubimaca, ljudi, kuća, vozila, igle, lokomotive

Tada su uvideli nišu i šansu pa su se bacili na crtanje demo platforme.

Nakon inicijalnog testiranja ideje dobili su odličan feedback zajednice.

“Ovako se uvek najbolje uči, osluškujte korisnike, njihove hvale ali i kritike. Neka od pitanja su bila veoma značajna ali su se u glavnom vrtela oko ovakvih i sličnih: „Ko će da garantuje kvalitet detalja?“ ili „Šta ako neko aplouduje loš detalj namerno?“. – priseća se Marko Lazić za naš portal.

Rešenje mora da bude jednostavno i elegantno, kao jedna univerzalna jednačina ili jedna rečenica.

Tada je ideja počela polako da se kristališe. Shvatili su da neki sistem verifikacije na platformi mora da postoji kako bi se stvorilo poverenje kod korisnika. Njihova platforma je morala da uči i da proveri svaki podignut detalj umesto ljudi koji bi verovatno izludeli pregledajući sve arhitektonske detalje.

Finalni udarac im je zadao Inovacioni fond koji je za njihovu ideju rekao da nije dovoljno inovativna i odbio njihovu aplikaciju za investiciju.

Usput, Marko je primetio da rešenje mora da bude jednostavno i elegantno. “Kao jedna univerzalna jednačina ili jedna rečenica. Nešto je nedostajalo.” – priseća se Lazić

Ako platforma mora da uči i prepoznaje razliku između dobrog i lošeg detalja, zašto je jednostavno ne pretvoriti u softver i implementirati direktno u programe za crtanje.

Šta ako arhitekta više ne mora da crta arhitektonske detalje? Šta ako taj proces može da se automatizuje pomoću mašinskog učenja (ML) i veštačke inteligencije (AI)?

Ideja je rođena!

Plagin koji generiše gotove arhitektonske detalje

Zamislite ovo: Instalirate plagin za Revit ili ArchiCad koji generiše gotove arhitektonske detalje zasnovane na vašim crtežima. Jednostavno i elegantno… ali veoma teško za izvesti.

Potrebno je naučiti softver da prepoznaje arhitektonske elemente na makro (zid, stub, greda, ploča, vrata, prozor) i na mikro nivou (slojevi poda, slojevi zida, spušteni plafon, obrada prozora, vrata). Potrebno je da označiti sve ove elemente i pokazati softveru kako da ih povezuje. Bila je potrebna ogromna količina planova, crteža i detalja kako bi oformili bazu za učenje.

Treća sreća. Nazad na posao, istraživanje i prikupljanje materijala. Dodajte na to pravljenje biznis modela, naše dnevne poslove i obaveze, kao i činjenicu da ovo sami finansiramo i veoma lako ćete shvatiti zašto se sve razvija sporije nego što bi trebalo.

“Iako ovo izgleda kao recept za samouništenje, ostanite uz nas jer pravimo nešto izvanredno. Uskoro ćete biti obavešteni o našem progresu.” – kaže Lazić.

Prvi arhitektonski studio baziran na veštačkoj inteligenciji?

“Ovo radim zato što mislim da će veštačka inteligencija biti neodvojivi deo arhitektonske prakse i zato što je to budućnost. Mi, ljudi, radićemo kreativan deo, a onaj dosadni i repetitivni će da obavlja softver. Dodajte na to i smanjenje faktora ljudske greške i slika će vam biti kompletna.” – kaže Lazić i pita se za kraj.

“Šta nas sprečava da napravimo prvi arhitektonski studio baziran na veštačkoj inteligenciji?”

Izabrali smo za vas:

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

4 komentara

  1. arhitekta

    da, ali hidroizolacija se ne može izvoditi pod uglom od 90 stepeni
    mora da ima neki prelaz između

    ne znam da li će AI moći da razrađuje datelje

    daleko je bolja varijanta
    da se napravi zajednica Detail Specialist-a
    pa da ti oni razrade detalj

    katalog dobrih detalja – jako korisnisna stvar

    pored toga
    detalji dosta zavise od nacionalnih standarda
    tako da mislim da ima puno
    ulaznih paramatra

    1. Marko

      Zdravo
      Odličan komentar. Ideja je da u startu software asistira arhitektama i tako ponudi 70-80% gotov detalj koji se posle lako prilagodi.
      Software je baziran na pricipu masinskog ucenja i svaki nacrtaji novi detalj uci nas software da bude precisniji i da tacno ponudi ono sto vam ke potrebno.
      Da ne duzim, izvodljivo je i da se prilagodi raznim zahtevima i raznim jezicima ali je proces ucenja duzi.
      Pozdrav
      Marko

      1. arhitekta

        da li ovakvi alati postoje i u drugim inženjerskim disciplinama

        recimo, mašinstvu?

        1. Marko

          Samo napravite razliku da nije isto masinsko ucenje i masinstvo.

          Nisam siguran da postoji takav alat. Ukoliko postoji rado bih voleo da vidim primer.

Ostavite odgovor na Marko

Obavezna polja *