Trenutno stanje na gradilištu garaže Kliničkog centra; foto: Siniša Kopuz
Građevinarstvo

Raport s gradilišta garaže Kliničkog centra u Banjoj Luci

Pogledajte kako teku radovi jedne od najvećih garaža u regionu i s kojim se izazovima susreću projektanti i izvođači na njenom gradilištu.

Trenutno veliki problem Univerzitetsko-kliničkog centra Republike Srpske u Banjoj Luci predstavlja manjak parkinga. Dnevno ovu ustanovu poseti do 10.000 ljudi, a do nje saobraća više od 5.000 automobila.

Ako se uzme u obzir da se u narednim godinama unutar ovog kompleksa planira izgradnja i preseljenje novih zgrada, kao što su zgrade Medicinskog fakulteta, Medicinske škole, Centra za naučnoistraživački rad i Klinike za psihijatriju, dolazi se do zaključka da postojeći parking nema kapacitet da podnese toliko opterećenje od saobraćaja.

Stoga se pristupilo gradnji višeetažnog garažnog objekta koji će se nalaziti u sklopu Kliničkog centra.

Izgled buduće garaže UKC-a; izvor: kc-bl.com

Garaža će imati pet nivoa sa 2.324 parking mesta, a od toga će 10 mesta biti za punjenje električnih vozila.

Garaža će imati pet nivoa (četiri podzemne etaže i suteren), ukupne bruto površine oko 75.000 m2, sa ukupno 2.324 parking mesta. Od toga, projektom su predviđena 184 parking mesta za lica sa invaliditetom i 10 mesta za punjenje električnih vozila.

Investitor ovog projekta vredno oko 17,4 miliona evra je Univerzitetsko-klinički centar Republike Srpske, glavni projekat potpisuje firma Beging d.o.o iz Beograda, dok je je izvođač firma Marković Invest – RM d.o.o. iz Laktaša. Pripremni radovi na gradilištu početi su u aprilu 2020. godine, a završetak radova i stavljanje u funkciju objekta očekuje se krajem 2022. godine.

Objekat je podeljen na tri lamele. Lamela 1 planirana je da bude dvoetažna. Lamela 2 manjim delom nalazi se na tri sprata, dok je većinom četvoroetažna, dok se Lamela 3 nalazi u potpunosti na četiri etaže. Planirano je da objekat ima više kolskih ulaza:

  • Ulaz 1: sa jugoistoka iz Zelengorske ulice na nivo -4
  • Ulaz 2: sa zapada iz Ulice 12 beba na nivo budućeg hotela i tržnog centra (Lamela 1)
  • Ulaz 3: sa severa iz buduće pristupne saobraćajnice

Planirana je nova interna saobraćajnica koja se vezuje na Zelengorsku ulicu kod roditeljske kuće, prolazi kroz suteren objekta i vodi prema Medicinskom kampusu.

Univerzitetsko-klinički centar Republike Srpske; foto: kc-bl.com

Fundiranje na hiljadu šipova

Veliki izazov za projektanta i izvođača bila je veoma nepovoljna struktura tla na lokaciji budućeg objekta. Naime, tlo se sastoji iz više slojeva gline (humusirana glina, peskovita glina, šljunkovita glina, laporovita glina) i dubinskog sloja lapora.

Zbog toga je najveći deo fundiranja izveden na šipovima koji se kreću u dužini od 10m do 18m i prečnika Ø600mm i Ø800mm. Dužina šipova zavisila je od konfiguracije terena. Šipovi su projektovani da njihova kompletna nosivost bude po omotaču, a ne po bazi, pa dve trećine dužine šipa ulazi u slojeve laporovite gline (debljina 2-3m) i lapora koji su dovoljni da prime sve opterećenje od omotača šipa.

Srećom po izvođača, na ovakvom tlu nije se naišlo na podzemne vode, osim na nekim mestima gde se u manjim količinama voda javljala lokalno, ali njeno proceđivanje bi se vrlo brzo završilo.

Izrada zida objekta uz otkopani deo šipova; foto: Marković Invest

Veliki izazov za projektanta i izvođača bila je veoma nepovoljna struktura tla na lokaciji garaže.

Šipovi koji se raspoređuju po obimu garaže, prvo se buše i betoniraju. Zatim se u zavisnosti od terena, otkopavaju i uz njih se izvode potporni zidovi, koji će služiti kao unutrašnji zidovi garaže. Na svakih 20cm duž otkopanog šipa buše se rupe i u njih se ugrađuju ankeri preko kojih će biti povezani sa potpornim zidom. Najveća dubina otkopavanja šipova izvodi se na Lameli 1, ukupno oko 7 metara  (dve etaže). Na tim mestima ugrađuju se geotehnička sidra na dve visine.

Pored pomenutih obodnih šipova koji vrše funkciju zaštite kosine i ujedno služe kao oplata zidova objekta, postoje i oni u unutrašnjosti, koji služe samo kao oslonci za prefabrikovane stubove. Oni se izvode u grupi od ukupno četiri ili osam šipova, međusobno povezanih naglavnom pločom debljine 1,3m. Na nju se oslanja prefabrikovani stub poprečnog preseka 80cm x 50 cm.

Prema rečima izvođača, na kraju gradnje, ukupan broj ugrađenih šipova ispod garaže premašiće hiljadu. Samo na manjem delu objekta između Lamele 1 i Lamele 2 izvodi se plitko fundiranje na trakastim temeljima.

Grupa od osam šipova koja će biti povezana naglavnom pločom dimenzija 6,0m x 3,5m x 1,3m; foto: Marković Invest
Grupa od osam šipova koja će biti povezana naglavnom pločom dimenzija 6,0m x 3,5m x 1,3m; foto: Marković Invest
Izrada naglavne ploče i čašice unutar nje na koju se oslanja prefabrikovani stub; foto: Siniša Kopuz
Izrada naglavne ploče i čašice unutar nje na koju se oslanja prefabrikovani stub; foto: Siniša Kopuz

Prefabrikacija i monolitizacija

Sistem gradnje iznad temelja je većim delom prefabrikovana konstrukcija, ali postoji i mnogo elemenata monolitnog betona (stepenice, rampe, liftovska okna). Rasteri između stubova su 8,0m x 16,0m.

Kao što je rečeno, prefabrikovani stubovi su poprečnog preseka 80cm x 50cm i visine do 16m. Na stubovima se nalaze vute na koje su oslonjene na L i obrnute T grede dužine 8m. Na njih se oslanjaju međuspratne ploče u vidu TT konstrukcije širine 2m.

Preko TT ploče, planira se izvesti ploča za monolitizaciju debljine 10cm, ojačana armaturom i PPR vlaknima, koja će ujedno služiti i kao ukruta prefabrikovane tavanice. Kao završni sloj natkrivenih delova garaže predviđen je premaz MasterSeal Traffic koji će doći preko ploče za monolitizaciju.

TT međuspratna konstrukcija; foto: Siniša Kopuz

Krov garaže takođe je predviđen da se koristi kao parking.

Krov garaže takođe je predviđen da se koristi kao parking, s tim da bi ovde kao završni sloj došao asfalt. Na krovu će se nalaziti izlazi za stepenice i liftove. Predviđeno je ukupno deset stepeništa i pet liftova raspoređenih po osnovi objekta, te ukupno šest kolskih rampi.

Parkiranje na krovu; izvor: kc-bl.com

Fasada i tuneli

Fasada garaže Kliničkog centra biće većim delom otvorena. Na ivicama objekta, predviđeno je da se montiraju pocinčane bankine, a na pojedinim vertikalama montiraće se fasadna obloga, proizvođača Metal Tehnologija, tip Prater, koja je zapravo aluminijumska mreža od istegnutog metala sa postotkom providnosti od 52%.

Komunikacija garaže sa centralnim medicinskim blokom odnosno sa južnim krilom Kliničkog centra biće ostvarena podzemnim tunelom, koji će kretati sa suterena garaže, a završavaće na ulazu u južno krilo bolnice. Tunel će na nivo južnog krila izlaziti stepenicama i liftom. Radovi na ovom delu projekta očekuju se da počnu u proleće 2022. godine.

Kombinacija montažnog i monolitnog sistem gradnje; foto: Siniša Kopuz

Sleganje tla

Iznad gradilišta, nalazi se postojeći parking Univerzitetsko-kliničkog centra na kojem se jasno vide pukotine na asfaltu. Počelo je da se sumnja da je izgradnja garaže pokrenula klizište, te da je kompletan Klinički centar time ugrožen.

Prema rečima projektanta i izvođača, ovde se radi o postojanom sleganju tla koje traje već dugi niz godina. Od početka gradnje, prati se sleganje tla na parkingu i nisu uočena nikakva horizontalna pomeranja tla, što dobrim delom otklanja sumnju da se radi o klizištu.  Prilikom zemljanih radova na garaži, oslobođena je velika količina zemlje, unutar i oko koje se nalazila određena količina zarobljene vode.

Kao što je navedeno, struktura tla je glinovita, pa u tlu ispod postojećeg parkinga voda, koja je bila zarobljena sve do otkopavanja, počela  je postepeno da se cedi. To je prouzrokovalo i intenzivnije sleganje tla na postojećem parkingu kako su zemljani radovi napredovali. Prema tvrdnjama nadležnih, završetkom zemljanih radova na gradilištu, trebalo bi da se smanji i intenzitet sleganja tla.

Budući izgled objekta; izvor: kc-bl.com

Dalji planovi

Na delu krova Lamele 1 ostavlja se prostor za mogućnost gradnje hotela i tržnog centra. Za ove objekte trenutno je urađen idejni projekat, te se njihova realizacija može očekivati u narednim godinama.

Trenutno je čest slučaj da su vozila oko Kliničkog centra parkirana po trotoarima i zelenim površinama. Kako tvrde nadležni iz UKC-a, dešavalo se da vozilo hitne pomoći ne može da priđe ulazu u bolnicu od zakrčenosti pristupne saobraćajnice automobilima. Jasno je da će ovaj projekat značajno smanjiti gužvu ispred kompleksa Kliničkog centra, ali i u samom banjalučkom naselju Paprikovac u kome se kompleks nalazi.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *