Hangar Milutina Milankovića dobija novi život kao gastronomska pijaca
U nekadašnjem objektu beogradskog aerodroma iz 1927. godine otvara se Hangar Food Market sa ponudom više od 30 restorana, čime ovaj spomenik kulture postaje nova tačka okupljanja ljubitelja hrane.
U jedinom sačuvanom objektu nekadašnje vazdušne luke na Novom Beogradu – hangaru koji je projektovao naš znameniti inženjer, naučnik i akademik Milutin Milanković – uskoro bi s radom trebalo da počne Hangar Food Market, svojevrsna „gastronomska pijaca“ koja će u ponudi imati kuhinju preko 30 poznatih beogradskih restorana – na jednom mestu.
Kako je najavljeno, Hangar Food Market u Airport Cityju biće najveći prostor te vrste u Jugoistočnoj Evropi, a iako je koncept ponude različite hrane pod jednim krovom očito urađen po uzoru na mnoge food markete u svetu, ovaj slučaj je poseban jer se iza njega krije autentična priča koja nas vodi bezmalo ceo vek unazad, u doba kada je otvoreno Vazdušno pristanište Beograd.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kako je građen aerodrom
Kompleks aerodroma sa četiri travnate piste, pomoćnim objektima i hangarom građen je od 1926. do 1931. godine u dve faze, a svečano otvoren 25. marta 1927. godine. Izgrađen je na livadi pod imenom Dojno polje, koja se nalazila izmedju Bežanijske kose i leve obale Save, na dva kilometra od Zemuna.
To je bio vojno-civilni aerodrom koji su koristile jedinice vojnog vazduhoplovstva, vazduhoplovne fabrike „Ikarus“, „Zmaj“, „Rogožarski“, Aero-klub i civilno saobraćajno-društvo za vazduhoplovni saobraćaj „Aeroput“, saznajemo na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Preko ovog aerodroma odvijalo se 80 odsto međunarodnog vazdušnog saobraćaja, a koristile su ga brojne kompanije poput Imperijal Ervejza, Er Fransa i Lufthanse.
Druga faza izgradnje aerodroma započeta je 1929. godine, kada je letelište prošireno sa dve travnate poletno-sletne staze, izgrađen je oficirski dom, moderna pristanišna zgrada, centralno skladište vojnog vazduhoplovstva, kao i tehnički deo kompleksa s radionicama za popravku aviona.
Preko ovog aerodroma odvijalo se 80 odsto međunarodnog vazdušnog saobraćaja, o čemu svedoči činjenica da su brojne međunarodne kompanije, poput engleskog „Imperijal Ervejza“, francuskog „Er Fransa“, nemačke „Lufthanse“, učinile da aerodrom poprimi značaj kako nacionalnog tako i međunarodnog vazduhoplovnog centra.
Uništavali ga i Nemci i saveznici
Međutim, po zauzimanju Beograda u Drugog svetskom ratu, nemačka vojna sila je na aerodromu izgradila betonsku pistu dužine 1.600 metara i tokom celog rata intenzivno je koristila za svoje potrebe.
U odbrani Beograda 1944. godine saveznici su bombardovali aerodrom u više navrata i uništili većinu hangara i drugih objekata, da bi Nemci nekoliko dana pre oslobađanja Beograda i Zemuna razrušili sve preostale hangare i objekte.
Uprkos tome, aerodrom je odigrao značajnu ulogu kao vojni aerodrom tokom borbi na Sremskom frontu do konačnog oslobođenja zemlje. Nakon Drugog svetskog rata, aerodrom ne gubi svoj značaj i predstavlja glavnu državnu vazduhoplovnu luku.
Hangar je izveden prema rešenju Milutina Milankovića i sastoji se iz centralnog dela namenjenog za montažu aviona i dva bočna radionička aneksa.
Kao svedočanstvo celokupnog kompleksa starog beogradskog aerodroma, koji je bio u funkciji sve do 1963. godine kada je izgrađen novi aerodrom u Surčinu, danas je sačuvan samo hangar betonske konstrukcije s radioničkim aneksom.
Hangar je izveden prema rešenju inženjera i akademika Milutina Milankovića i sastoji se iz centralnog dela namenjenog za montažu aviona i dva bočna radionička aneksa, koji su deo jedinstvene arhitektonsko-funkcionalne celine.
Tokom tridesetih godina, u ovom hangaru obavljan je veliki broj popravki i modernizacija različitih tipova aviona. Hangar starog aerodroma jedan je od malobrojnih objekata tog tipa sačuvanih u svetu, a i na našem podneblju, i predstavlja važno svedočanstvo tehničke baštine u domenu konstrukcije, inovativne primene graditeljskih materijala i tehnika. Utvrđen je za spomenik kulture 2013. godine.
Od piste do pijace
Nekada mesto sletanja aviona, a danas odredište za kulinarsko poletanje – hangar koji je preživeo ratna razaranja, promene režima i decenije zaborava, dobija novu funkciju i priliku za život. U njegovom industrijskom kosturu sada se smešta najnoviji gastronomski koncept Beograda – Hangar Food Market po idejnom rešenju arhitekte Vladimira Gugla u saradnji sa kompanijom Lusso furniture and design.
Kako piše Vino i Fino, Hangar Food Market će se prostirati na tri hiljade kvadrata unutrašnjeg prostora i oko hiljadu kvadrata bašte, a sastojaće se od tri dela, simbolično nazvanih Gate A i Gate B, te centralnog šanka smeštenog na oba nivoa. U okviru Hangara nalaziće se i prostor namenjen za gastronomski event centar, dok je za goste obezbeđen i parking sa 90 mesta.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Otvaranje u septembru
Posebnu pažnju javnosti pred otvaranje Hangar Food Marketa privukla su i neka od najpoznatijih imena beogradske gastro scene. Među 38 zakupaca prostora nalaze se etablirani koncepti kao što su Istok, Milagro, Bad Ramen, Bad Sushi, Mandarina Cake Shop, Crna Ovca, Shangrila, Jamie’s Italian i Pizzagram.
U cilju stvaranja prijatne atmosfere za sve posetioce, u prostoru neće biti dozvoljeno pušenje, što će, verujemo, mnogi prihvatiti s odobravanjem.
Beograđani će sa gastronomskom ponudom u ovom prostoru moći da se upoznaju od 14. avgusta, ali to će, kako objašnjavaju, biti soft opening – „vreme posvećeno za uhodavanje, isprobavanje, kritike i pohvale gastronomskog sveta“ – dok će zvanično otvaranje biti u septembru ove godine.
BuildUp 2025: Arhitektura ugostiteljstva
Tema ugostiteljstva biće detaljno obrađena na konferenciji BuildUp 2025, koja se 23. oktobra održava u hotelu Crowne Plaza, pod nazivom Horekatura: Arhitektura ugostiteljstva u organizaciji portala Gradnja.
Karte za BuildUp 2025 su u prodaji po early bird cenama, stoga ne propustite da među prvima saznate sve o projektovanju, izgradnji i opremanju objekata iz HoReCa sektora.
Više informacija potražite na sajtu BuildUp, a karte možete nabaviti putem sajta Tickets.
Teško da je najveći u Jugoistočnoj Evropi, ako Istanbul, jedan od najvećih gradova na svetu, računamo i dalje u Jugoistočnu Evropu.
Tom logikom i Baku je deo Jugoistočne Evrope. Verovatno i dobar deo Azije. Što se tiče Hangara ovo jeste lepa ideja, najvise sto nema pusenja i sto ce biti uglavnom sirok izbor hrane. Ozbiljna mana jeste sto se Hangar nalazi na mestu koje je dugi niz godina bilo u mocvari i pustoj livadi, to je pre samo 30 godina bilo mesto bez traga i bez identiteta. A sada bi trebalo da bude mesto druzenja, nisam siguran u to.
Ekipu kojoj je ovaj koncept namenjen nit zna nit će je zanimati istorija hangara, niti činjenica da je zaštićen objekat. Ali ok, napokon je dobio neku namenu oko koje su se godinama batrgali.
Ono što bode oči je ova rerna od parkinga ispred objekta, bez ijednog drveta, umesto da je prostor oplemenjen i da ima fine otvorene bašte restorana. Ali pošto je urbanizam tog bloka unakažen,nema javnih parkinga, pomenutoj ekipa sa početka je bilo najbitnije obezbediti gde da parkiraju čimenog ljubimca. Bar da je ljubimac dobio i hlad…
Imalo bi smisla da je neki IT inkubator, workshop i sl. Enterijer izgleda kao food court nekog trznog centra.
Ubacis u ai prompt mek donalds hangar mix
E kakav smo mi to narod tesko nama
Nikada da nesto pohvalimo sto novo izgradimo vec samo znamo da kritikujemo ono sto srusimo. Nema nam pomoci.
Ne znam od kada je to za pohvalu izgradnja novih tezgi u zgradi objekta starog preko 50 godina.
Super ce ovo biti. Konacno da negde nema pusenja…
Bravo,
konačno da Bog i pametni ljudi pogledaju i nas nepušače pa da imamo svoje mesto za uživanje bez smrada duvana.
Tužno je što je ovoliki broj negativnih komentara proizvod aocijalnog identiteta gde je ljudima lakse da se stalno hvataju za neki „lošiji“ deo celine i prenaglašavaju ga. A ne želja za stvarnim kritičkim komentarisanjem. Prevelik broj visokobrazovanih ljudi je suštinski nezainteresovan za društvilo i ne trudi se da stekne šira znanja i iskustva na osnovu kog bi trebali i da deluju. Nego taj manjak pokusavaju da maskiraju ostrašćenim izlivom emocija, najviše negativnim. Prevelik broj visoko obrazovanih ljudi je emotivno nezreo. I konstantno zatrpavaju javni prostor emotivnim izlivima i poprilicno ga zagađuju.
Tako je. Lakše je prihvatiti komercijalnu kapitalističku maglu i uživati u životu
je inace bio poznat kao food guru…
Deluje da ce biti fensi i skupo, kao i vecina mesta u Beogradu. , Nije kao fudmarketi u evropi pored pijaca, gde je malo povoljnija cena hrane. Ili u Singapuru i sl. gde se moze naci street-food.