Od Rudija Čajavca do HTEC-a: Rekonstrukcija koja spaja industrijsku prošlost i digitalnu sadašnjost
Temeljnom rekonstrukcijom, banjalučki arhitekta Željko Kusić zadržao je volumen izvornog objekta, ali mu je dao potpuno novu fasadu i unutrašnju organizaciju, stvarajući most između socijalističkog modernizma i savremenih potreba IT industrije.
Rekonstrukcije postojećih objekata često su složeniji, ali i kreativniji zadaci za arhitektu nego projekti novogradnje. Naročito u mestima gde se objekti radije ruše nego obnavljaju. Još veći izazov za arhitektu predstavlja stvaranje potpuno novog identiteta već izgrađene zgrade.
Jedan od takvih uspešnih primera jeste i rad banjalučkog arhitekte Željka Kusića na projektu rekonstrukcije nekadašnjeg samačkog hotela Rudi Čajavec, današnjeg poslovnog objekta HTEC u centru Banjaluke.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Hotel funkcionalne i skromne arhitekture
Izgrađen 50-ih godina, objekat je bio jedno od prepoznatljivijih obeležja posleratne Banjaluke. Prvobitno je projektovan kao smeštajni kapacitet industrijskog giganta – Rudi Čajavec. Hotel je odisao funkcionalnom i skromnom arhitekturom, tipičnom za rani socijalistički modernizam. Bio je nosilac društvene dinamike jednog vremena, simbol radničke klase i gradskog života tadašnje Banja Luke.
Međutim, već početkom 80-ih gubi svoju primarnu funkciju i postepeno prelazi u kancelarijsku upotrebu. Početkom 2000-ih dograđen je dio prizemlja, u kojem su se vremenom ustalile pretežno ugostiteljske funkcije. Svoj novi identitet gradi temeljnom rekonstrukcijom realizovanom u periodu 2021–2024. godine, kada objekat postaje vlasništvo jedne od vodećih kompanija IT industrije – grupacije HTEC.
Kolonada stubova u prizemlju, nastala kao odgovor na širi urbani kontekst, postaje urbani paravan između ulice i unutrašnjeg prostora.
Kako Kusić kaže za Gradnju, koncept rekonstrukcije je arhitektonski odgovor na prelazak iz jedne u drugu epohu. Nekadašnji Rudi Čajavec simbolizovao je privrednu moć socijalističke Jugoslavije, dok HTEC danas preuzima sličnu ulogu, ali unutar potpuno drugačijeg konteksta digitalne ekonomije, inovacije i globalnih mreža.
Kuća postaje medij između epoha, između zatvorenog i otvorenog, kao prelaz iz industrijske prošlosti u digitalnu sadašnjost. Od ravne i svedene forme do dubokih, oštro rezanih otvora. Kolonada stubova u prizemlju, nastala kao odgovor na širi urbani kontekst, postaje urbani paravan između ulice i unutrašnjeg prostora.
Objekat je zadržao svoju izvornu formu, odnosno volumen kvadra, ali su njegova fasada i unutrašnjost u potpunosti redefinisani.
Objekat je zadržao svoju izvornu formu, odnosno volumen kvadra, ali su njegova fasada i unutrašnjost u potpunosti redefinisani. Prizemlje objekta zadržava svoju raznolikost kroz funkcije ugostiteljskih sadržaja i poslovnih delatnosti.
Ključna prostorna intervencija je krov trakta dograđenog u prizemlju, uklanjanjem postojećeg limenog krova i formiranjem nove prohodne terase. Nova terasa, nastala na prvom spratu, predstavlja produžetak kantine, ali i fleksibilan prostor za različite manifestacije, neformalne susrete i kolektivna okupljanja.
Na etažama od prvog do četvrtog sprata smešteni su kancelarijski prostori, sale za sastanke, čajne kuhinje, kao i „gluve sobe“ – prostori akustički izolovani za individualni fokus, tišinu i koncentraciju. Deo mansardnog prostora oblikovan je kao višenamenska celina, osmišljena za održavanje seminara, predavanja i radionica različitog karaktera.
Ključne konstruktivne intervencije
Iako je objekat godinama korišćen kao kancelarijski prostor, njegova prostorna logika nije odgovarala potrebama novih vlasnika. Analizom postojećeg stanja pokazalo se da su neophodne prostorne intervencije u vidu uklanjanja pregradnih zidova, formiranja većih fasadnih otvora, pozicioniranja vertikalne komunikacije i redefinisanja zona koje su bile prostorno ograničene i neadekvatne.
Objekat je izvorno građen kao zidana struktura sa podužnim konstruktivnim pravcima, što je omogućilo jednostavnu unutrašnju reorganizaciju, dok su ključne konstruktivne intervencije obuhvatile ojačanje nosivih zidova, uvođenje novog lift-jezga, zamenu dotrajale potkrovne konstrukcije čeličnom i lokalnu reparaciju međuspratne konstrukcije od betonskih rebara. Istovremeno su uklonjeni stari podovi i uvedeni podignuti, kako bi se olakšalo nivelisanje visina, integracija instalacija i prilagođavanje prostora savremenim kancelarijskim potrebama.
Inspiracija za novu fasadu povučena je iz neposrednog urbanog konteksta, sa fasadnog platna nekadašnje zgrade Vlade Republike Srpske.
Fasadna geometrija u najvećoj meri je zadržana u pozicijama otvora. Intervencija je svedena na povećanje visine prozora ukidanjem parapeta, dok su novi otvori dodati samo na bočnim stranama. Kako nije bilo prostora za transformaciju samog volumena objekta, ideja je bila da se oko postojeće strukture razvije nova fasadna opna.
Inspiracija za novu fasadu povučena je iz neposrednog urbanog konteksta, sa fasadnog platna nekadašnje zgrade Vlade RS. Njena monolitna betonska opna, oblikovana matricom i ritmizovana u modulu, bila je polazna tačka za reinterpretaciju. Taj uzorak, koji nosi duh brutalističke geometrije, nije preuzet doslovno, već je reinterpretiran kroz savremenu optiku.
Uvođenjem asimetričnih linija i uvučenih ploha, stvoren je ritam koji fasadi HTEC-a daje prostornu dubinu i dinamiku svetla i senke. Tako nastaje nova arhitektonska čipka, tihi omaž izvornom motivu ali istovremeno njegov otklon i nadogradnja.
Tim arhitekte Željka Kusića je pune tri godine radio na ovom projektu od idejnog koncepta do izvođenja.
Kusić dodaje da mu je to jedan od najizazovnijih projekata do sada, kako zbog pozicije unutar gustog urbanog tkiva, tako i zbog nepredvidivosti koju svaka rekonstrukcija nosi sa sobom. Proces je zahtevao konstantno prisustvo, brze i precizne odluke na terenu. Njegov tim je pune tri godine radio na ovom projektu od idejnog koncepta do izvođenja.
Objekat je po prvobitnom planu i projektu trebalo da bude deo stambeno-poslovnog kompleksa koji se gradi u neposrednoj blizini i u kome mu je bila vraćena izvorna uloga hotela. U sklopu tog projekta, fasada je bila projektovana u klasicizmu, što nije naišlo na pozitivne reakcije šire stručne javnosti.
Od entuzijazma do otpora
Dolaskom IT industrije desila se srećna okolnost, gde se otvaraju novi zahtevi – ne samo u pogledu funkcije, već i estetskog izraza. Kusić nastavlja da je jedan od većih izazova bila i potreba da se objedini celokupan vizuelni identitet objekta, budući da su lokali u prizemlju ostali u vlasništvu različitih subjekata.
Predstavljanje novog projekta izazvalo je podeljene reakcije – od entuzijazma do otpora. Promena izgleda remetila je zatečeni komfor postojećih korisnika, a sama intervencija zahtevala je njihovu privremenu obustavu rada. Ipak, nakon dugih pregovora, postignut je dogovor koji je omogućio realizaciju.
Danas objekat, koji je nekada bio fragmentiran i estetski neujednačen, konačno funkcioniše kao arhitektonska celina sa jasnim vizuelnim identitetom.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Rekonstrukcija poslovnog objekta HTEC
Banjaluka, Republika Srpska, BiH
Željko Kusić Architects
Željko Kusić, Ljubiša Adamović, Bojan Stevanović
Bojan Dvokić
Objekat je odličan i sva sreća pa nije izvedena prvobitno planirana fasada projektovana u „klasicizmu“, ali ono što se nalazi iza objekta je katastrofa i tek će zasjeniti svojom neadekvatnošću objekat ispred kao i sve u bližem okruženju (strogi centar grada). Bilo bi lijepo čuti stručnije mišljenje i o tome.
Verujem da ce se kolege sloziti s mnom, a i sa Vama – objekat iza jeste jedna katastrofa.
sličan modalitet fasadnog rešenja već postoji u Beogradu al ok, enterijer vrlo estetizovan, moglo je više fotografija rešenja enterijera ,a ne prikaza rešavanja fenestracije kao da to nekoga zaista zanima i kao da je otkrivanje tople vode
A Vi ste predstavnik svih čitalaca Gradnje?! Ako Vas to ne zanima, ne znači da i druge ne zanima (npr. mene defitivno ne zanima standardni enterijer poslovnog prostora, već sanacija fasade). Verujem da fasada HTEC-a u Banjaluci liči na fasadu u Beogradu, a još sam sigurnija da ta fasada u Beogradu liči na neku drugu fasadu u nekom drugom gradu na ovom svetu. Neverovatno mi je da neko očekuje ‘otkrivanje tople vode’ u našem regionu, kao da nije svestan gde živi.