Zapadna kapija Beograda u reklamama; Foto: Felipe Tofani / Flickr
Aktuelno

Inicijativa arhitekata da fasade zgrada ne budu bilbordi

Sadašnjim Zakonom o autorskim i srodnim pravima oduzeto je pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade u zakup. Ova inicijativa ima za cilj da to promeni.

Ko li se ovog meseca oglašava na kuli Geneks? A na palati Albanija? Postalo je nekako normalno da fasade objekata u našim gradovima postanu komercijalne oglasne table.

Pored toga što ovakvo oglašavanje narušava izgled zgrada, od kojih se neke utvrđene i za spomenike kulture, postavlja se pitanje šta je sa autorskim pravima?

Ovakav Zakon može da dovede da reklame osvanu i na zidinama Kalemegdanske tvrđave.

“Dozvolivši neprimerene komercijalne bilborde na fasadama zakonom zaštićenih spomenika kulture, naše društvo je pokazalo nezainteresovanost, a zaštita spomenika prepuštena je pojedincima, neformalnim grupama građana i udruženjima, posebno njihovim autorima, potomcima i fondacijama – nosiocima autorskih prava.” – kaže Slobodan Maldini na svom Facebook profilu.

Da bi arhitektonska kulturna dobra sačuvala od eksploatacije u svrhu marketinških kampanja, potrebno je, kaže on načiniti prvi korak – promeniti sadašnji Zakon o autorskim i srodnim pravima u Članu 23, gde je neobjašnjivo oduzeto pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade svog arhitektonskog dela u zakup.

“U protivnom, zloupotreba Zakona može da dovede do ekstremnih slučajeva, kao na primer da komercijalne reklame osvanu na zidinama Kalemegdanske tvrđave, monumentalnim zdanjima Starog i Novog dvora, palate „Srbija“ ili na kupoli samog Doma narodne skupštine Republike Srbije.” – kaže Slobodan Maldini.

Fasade i bilbordi, 11. januar 2022.Dnevnik zabludaPiše Slobodan MaldiniNiz godina svedoci smo najezde reklama na…

Posted by Slobodan Maldini on Tuesday, January 11, 2022

Popravljanje položaja arhitekata

Pošto je u pripremi novi Zakon o autorskom i srodnim pravima, Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) na čelu sa arhitektom Slobodanom Maldinijem podnela je inicijativu da se u Zakon ugrade rešenja koja bi popravila položaj autora iz arhitektonskog delokruga.

U članu 22. stav 1. važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.

U članu 23. stav 1. tačka 1. istog zakona je propisano da autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o građevinski realizovanom delu arhitekture.

“Iako je više nego jasno da je opravdani razlog za uvođenje navedenog izuzetka usmeren na davanje u zakup prostorija unutar objekta (stanovi, poslovni prostori i dr.), ovde imamo očiglednu zloupotrebu nedovoljno jasne zakonske formulacije po kojoj se i opisani vid korišćenja autoskog dela arhitekture podvodi pod davanje u zakup građevinski realizovanog dela arhitekture, iako je u pitanju spoljašnji, fasadni deo objekta.” – navodi se u inicijativi.

Dalje se kaže da na ovaj način, lica koja ostvaruju zaradu korišćenjem dela izbegavaju da od arhitekata traže dozvolu za predmetnu upotrebu dela i ne plaćaju nikakvu autorsku naknadu. Postojeća zakonska formulacija im to omogućava, kaže se u inicijativi.

INICIJATIVA POVODOM IZRADE NOVOG ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMAImajući u vidu da je u pripremi novi Zakon o…

Posted by Asocijacija Srpskih Arhitekata Asa on Tuesday, January 11, 2022

Izmena Člana 23.

Zbog toga se inicijativom predlaže da se ukloni osnov za napred opisane zloupotrebe prava na davanje primeraka dela u zakup, tako što će u Zakonu odredba člana 23. glasiti:

Autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o:

  1. građevinski realizovanom delu arhitekture, i to isključivo kada se radi o unutrašnjim delovima istog (stambene jedinice, poslovni prostori i dr.);
  2. delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
  3. delu koje je nastalo ili je umnoženo radi davanja u zakup kao isključivog oblika iskorišćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.

Na ovaj način se postiže svrha postojanja pravne norme, sužava se izuzetak na konkretan vid korišćenja i omogućava autorima – arhitektama ali i njihovim naslednicima da imaju pravičnu kontrolu nad ekspoatacijom njihove intelektualne svojine, zaključuje se u inicijativi.

Odabrali smo za vas:

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. miki

    ja nikad u svom životu neću zaboraviti ogromni bikini na zgradi kapija beograda kad se ulazi u beograd takva reklama se ne zaboravlj! mislim da je to za rubriku bizarre….. slobodan maldini je gospodin, koristi eufemizam , ja bih to brutale kao i novi beograd!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *