Ako već moramo da posečemo drvo kako bismo dobili prostor za izgradnju, ono bi trebalo da se koristi kao deo buduće zgrade.

Održivost je u fokusu! Ni arhitektura nije mogla da se ne priključi ovom trendu pa su tako ekološki materijali i energetski efikasne tehnologije postale njen sastavi deo, a sve u cilju da se arhitektura bolje prilagodi sadašnjici. Veliki broj novih zgrada u gradovima i urbanim oblastima grade se po ekološkim smernicama i to tako da ne budu samo funkcionalne, već i da izgledaju spektakularno.

Cilj ekološki svesne arhitekture jeste da novi objekti imaju što manji uticaj na životno okruženje – tačnije, moramo biti sigurni da potezi koji se danas povlače nemaju negativne posledice na buduće generacije kao i da su u oni u skladu s društvom, ekonomijom i ekološkom održivošću.

Održivost u arhitekturi stoga mora da vodi računa na prirodne izvore materijala i uslove lokacije, uključujući ih u projekat gde god je to moguće. To podrazumeva upotrebu materijala koji uticaj građevinskih radova na okruženje svode na minimum, bilo da se radi o proizvodnim procesima ili transportu na velikim razdaljinama.

Energetska efikasnost u održivoj arhitekturi?

Jedan od najvažnijih ciljeva u postizanju održivosti u arhitekturi jeste energetska efikasnost tokom životnog veka zgrade. To znači primenu pasivnih i aktivnih tehnika kako bi se smanjile energetske potrebe objekta i povećala mogućnost da se zadrži ili čak proizvede sopstvena energija. Mogućnost upotrebe lokalnih ekoloških resursa jedna je od ključnih stvari koje treba uzeti u obzir.

Pravilna orijentacija otvora i veličine prozora može značajno da utiče na pasivnost objekta; Foto: buildabroad

Cilj ekološki svesne arhitekture jeste da novi objekti imaju što manji uticaj na životno okruženje.

Pravilno pozicioniranje objekta je od vitalnog značaja za smanjenje potrošnje energije – zgrada se mora formirati tako da funkcioniše sa svojim prirodnim okruženjem. Orijentacija zgrade i njenih prozora ili veličina njenih prostorija su samo neki od strategija kojima arhitekta može da se vodi kako bi postigao standardne pasivne gradnje, odnosno, kako bi se obezbedila energetska efikasnost objekta. Takođe, dobro izolovana zgrada zahteva manje energije za zagrevanje, a njega održivost može se poboljšati i ako se obrati pažnja na ventilaciju i rekuperaciju toplote.

Električna energija se može dobiti i solarnim panelima postavljenim na krovove koji su orijentisani ka suncu. Solarni grejači su isplativ način za zagrevanje vode u domaćinstvima, dok vazdušne toplotne pumpe mogu da uklone višak toplote iz unutrašnjosti kuće. I male vetroturbine mogu da se koriste za proizvodnju električne energije, sa efikasnošću koju određuju uslovi vetrova na lokaciji.

Održivi građevinski materijali

Kada je reč o održivoj arhitekturi važno je da izbor građevinskih materijala nema negativan uticaj na okruženje. Materijali poput recikliranog drveta mogu da pomognu u smanjenju potrošnje energije koja ide u proizvodnju novih materijala. Kada se starije zgrade sruše, upotrebljivo drvo se obično vraća i obnavlja, omogućavajući ovim materijalima da se ponovo uklope i imaju novu svrhu.

Bambus raste drastično brže od drveta; Foto: buildabroad

Ako već moramo da posečemo drvo kako bismo dobili prostor za izgradnju, ono bi trebalo da se koristi kao deo buduće zgrade.

Dobra opcija je korišćenje novih materijala za održive zgrade, kao što je bambus koji se može brzo obnoviti. Količine bambusa za komercijalnu upotrebu se mogu sakupiti posle samo šest godina, što je veoma brzo u poređenju sa drvetom. Slama i šećerna trska, koji su inače otpadni materijal, mogu se presovati u ploče, dok se pluta od spoljašnje kore hrasta može iskoristiti tako da samo drvo ostaje očuvano.

Najbolje je da se za gradnju koriste materijali koji se nalaze na samom gradilištu čime se smanjuje potrebna energija za njihov transport i proizvodnju. Na primer, ako već moramo da posečemo drvo kako bismo dobili prostor za izgradnju, ono bi trebalo da se koristi kao deo buduće zgrade.

Održivost u arhitekturi znači i upotrebu materijala s malim uticajem na životnu sredinu kad god je to moguće. Poželjna je izolacija napravljena od teksasa ili celuloze koji emituju malu količinu isparljivih organskih materija, kao i boje na bazi mleka. Iako mnogi „zeleni“ proizvodi prirodno sadrže isparljive organske materije, one su manje količine i intenziteta od starijih ekvivalenata.

Izolacija od džinsa? Zašto da ne! Foto: cielpower

Održivi sistem za upravljanje otpadom

Da bi se postigla održivost u arhitekturi, važno je pozabaviti se i načinom na koji će se rukovati otpadom u cilju održanja niskog uticaja na ekologiju. Tako se, na primer, otpadne vode mogu koristiti za zalivanje baštenskih žardinjera dok se organski otpad može kompostirati i potom koristiti kao đubrivo.

Svaki element u sistemu za upravljanje otpadom može da pomogne u povećanju održivosti objekata, a sve u cilju da sačuvamo planetu Zemlju za buduća pokolenja.

Kad ste već ovde…