U susret 15. izmeni Zakona o planiranju i izgradnji – ključne promene na jednom mestu

Novi Predlog zakona donosi izmene koje se tiču lokacijskih uslova, zaštite kulturnih dobara, postavljanja solarnih panela, probnog rada na putevima i nadležnosti Ministarstva u izdavanju dozvola.

Iako na prvi pogled deluje kao set tehničkih dorada, novi Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji sadrži i niz odredbi koje bi mogle značajno da promene način na koji se planiraju, projektuju i odobravaju objekti u Srbiji. Donosimo pregled najvažnijih izmena koje će u praksi imati najviše efekta – od zaštite kulturnih dobara do nadležnosti Ministarstva.

U tekstu koji sledi taksativno su date ključne izmene.

Potreba izrade Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra

Prvi član koji unosi jednu diskutabilnu izmenu jeste Član 4. koji, umesto obaveznog mišljenja organizacije za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara o potrebi izrade Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra, za projekte koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju uvodi samo obavezu pribavljanja uslova organa nadležnog za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Odlukom da ne treba mišljenje da li se radi Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra, suštinski je odlučeno da se ona ne radi za projekte koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju što umanjuje mogućnost da se adekvatno zaštiti nepokretno kulturno dobro.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Prošla izmena Zakona u planiranju i izgradnji
• Šta donosi legalizacija za 100 evra – kompletan vodič

Lokacijski uslovi i za deo parcele

Uvodi se i mogućnost da se dobiju lokacijski uslovi i za deo parcele uz obavezu investitora da do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši parcelaciju, kao i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela.

I do sada su se izdavale dozvole za više parcela, ali novost je za deo parcele. Ovde ostaje pitanje kako će se određivati tačna površina tog dela parcele. Član 6. Zakona eksplicitno kaže i da za linijske infrastrukturne objekte se ne dostavljaju podaci o površini katastarske parcele, što znači da se neće rešavati pravno-imovinski odnosi.

Vlasništvo nad krovom i solarni paneli

Član 8. prepoznaje problem postavljanja solarnih panela na krovu koji nije u vlasništvu investitora pa se zahteva ugovor o korišćenju krova za postavljanje solarnih panela, a ne mora biti u vlasništvu investitora.

Uvođenjem mogućnosti da se izdaju lokacijski uslovi i za deo parcele, otvara se pitanje kako će se precizno utvrđivati granice tog dela.

Nadležnost Ministarstva u izdavanju lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole

Ministarstvo ponovo preuzima obavezu da za sve objekte, na zahtev stranke, preuzme nadležnost za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i/ili upotrebne dozvole, ukoliko jedinica lokalne samouprave probije rok za izdavanje istih.

Ovo je već bilo, pa je ukinuto u predhodnim izmenama i sada ponovo vraćeno članom 13. Zakona. Znači, ukoliko referent kasni sa izdavanjem akta vi možete da zahtevate da vaš predmet reši Ministarstvo što u nekim slučajevima može biti korisno, ali otvara i vrata da Ministarstvo direktno utiče i vrši pritisak na rad jedinice lokalne samouprave.

Izmenama se Ministarstvu ponovo daje mogućnost da preuzme nadležnost nad izdavanjem dozvola, što može biti korisno, ali i otvoriti prostor za pritiske.

Član 13. u članu 134. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, uvodi mogućnost da investitor koji je lokacijske uslove dobio od organa jedinice lokalne samouprave može podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne samo bez revizije projekta već i bez obaveze izrade tehničke dokumentacije i izvođenja radova u skladu sa odredbama čl. 126. i 150. ovog zakona.

Pretpostavljam da to znači da ne mora da se radi tehnička dokumentacija kao za objekte iz člana 133., niti da izvođenje rade preduzetnici i pravna lica koja imaju posebnu dozvolu od Ministarstva.  Malo je nezgrapno napisano, i moguće je tumačiti da investitor ne mora da ima tehničku dokumentaciju za građevinsku dozvolu, što je malo verovatno da je zakonodavac to imao na umu prilikom pisanja Zakona.

Saglasnost na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Sada je definitivno jasno da će za građevinsku dozvolu morati da se dostavlja i Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja.

Članom 15. Zakona  u članu 135. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 1. posle reči: „i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu izrađene u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije“ dodaju se zapeta i reči: „rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja“.

Prema Uredbi o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Sl. glasnik RS“, br. 93/2023 i 94/2023 – ispr.) Član 6. stav 1 ne predviđa saglasnost na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja:

„Proizvođač otpada od građenja i rušenja dužan je da sačini plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja (u daljem tekstu: Plan upravljanja otpadom), pribavi saglasnost na Plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje, ako se radovi izvode na objektu koji je kategorije B, V i G.“

Ovo sada otvara pitanje da li će se i za objekte kategorije A tražiti saglasnost.

Zakon sada jasno propisuje obavezu plana upravljanja građevinskim otpadom, ali ostaje nejasno da li će važiti i za objekte kategorije A.

Prijava radova

Izbacuje se obaveza da se dostavi rešenje o kućnom broju prilikom prijave radova. I izbacuje se i „saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako se radi o objektu za koji je utvrđeno da podleže izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine“.

Takođe, sada se eksplicitno kaže: „Investitor ima obavezu ponovne prijave radova ako je nadležni organ doneo rešenje o izmeni građevinske dozvole“.

Izjava o završetku izrade temelja

U članu 152. stav 4. posle reči: „ne dostavlja se izjava o završetku izrade temelja“ dodaju se zapeta i reči: „osim za objekte koji imaju temelje i elektroenergetske vodove prenosivog sistema“. Ovo se misli na linijski infrastrukturni objekat-linijska infrastruktura.

Probni rad za državni put

Član 157. koji definiše probni rad dobija novi stav koji glasi „Ako se po završetku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta – državnog puta moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti državnog puta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled objekata, kojoj je povereno vršenje tehničkog pregleda podobnosti državnog puta za upotrebu, može da odobri puštanje državnog puta u probni rad, odnosno da odobri odvijanje drumskog saobraćaja na državnom putu u režimu probnog rada isključivo za državne puteve IA i IM reda i o tome bez odlaganja obaveštava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, ako su ispunjeni uslovi propisani podzakonskim aktom iz člana 201. stav 7. tačka 19) ovog zakona“.

Ozakonjena je upotreba probnog rada u svrhu privremene građevinske dozvole od jedne godine.

Ovom izmenom definitivno je ozakonjena upotreba probnog rada (za vreme probnog rada niko ne garantuje da su ispunjeni uslovi za bezbedno korišćenje) u svrhu privremene građevinske dozvole od jedne godine.

Upotrebna dozvola za nedostajuću infrastrukturu

Član 24. Zakona izbacuje se obaveza pribavljanja upotrebne dozvole za nedostajuću infrastrukturu prilikom zahteva za upotrebnu dozvolu objekta, već samo komisija za tehnički prijem može da utvrdi i na osnovu drugih dokaza da je nedostajuća infrastruktura izgrađena u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i i pratećom tehničkom dokumentacijom za tu vrstu objekta.

Uklanjanje objekta

Do sada se kroz lokacijske uslove uklanjao objekat, a nije bilo definisano da se može ukloniti i stabilan objekat na zahtev investitora. Sada član 26. dodaje i mogućnost da se na zahtev vlasnika ukloni bilo koji objekat.  A investitor ima obavezu da dokaz o skladištenju građevinskog otpada za objekte za koje se izrađuje Plan upravljanja građevinskim otpadom, dostavio organu koji je izdao rešenje.

Građevinska inspekcija

Član 31. Zakona donosi glavobolju za građevinsku inspekciju jer zahteva da inspekcija „6a) vrši kontinuirano praćenje promena stanja u prostoru i o tome sedmično obaveštava Republičku građevinsku inspekciju“.

Ovo jeste dobro, ali kako će malobrojna inspekcija to izvesti ostaje da vidimo i da se nadamo da neće ostati samo formalnost i dodatna papirologija za već opterećene inspektore. Bitna izmena je i da se sada za ovlašćenja građevinskog inspektora dodaju i ove stavke:

„Za objekte koji se grade bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, rešenja o odobrenju za izvođenje radova ili drugog akta u skladu sa ovim zakonom, nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o obustavi radova i uklanjanju objekta, koje bez odlaganja dostavlja republičkom građevinskom inspektoru, a objekat se uklanja ili sa zemljištem ispod objekta, deo objekta, odnosno posebni deo objekta, postaje javna svojina Republike Srbije.

Brisanjem pojedinih odredbi projektanti bi mogli da se nađu u nezgodnoj poziciji – jer referenti mogu u nedogled odbacivati zahteve.

Rešenje iz stava 3. ovog člana izvršiće se na teret lica koje je izgradilo objekat.

Rešenje iz stava 3. ovog člana, republički građevinski inspektor dostavlja Agenciji, koja upoređuje rešenje sa ID brojem objekta iz evidencije o utvrđenim promenama na objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti i prosleđuje potvrdu Zavodu, radi upisa prava svojine u korist Republike Srbije“.

Da parafraziram, objekti bez ikakvog dokumenta biće srušeni, a delovi objekta bez dozvole postaće vlasništvo Republike Srbije.

Još par izmena

Član 37. Zakona predviđa da se novi podzakonski akti donesu u roku od 60 dana od stupanja na snagu izmene Zakona, što faktički znači da će se i podzakonski akti menjati. Produžen je rok za važeće planske dokumente koji su doneti pre 1. januara 1993. godine na još godinu dana.

U Članu 135. Zakona o planiranju i izgradnju briše se stav 17. koji glasi „U ponovnom postupku organ iz stava 15. ovog člana ne može isticati nove nedostatke, koji nisu prethodno navedeni u rešenju o odbacivanju zahteva“.

Član 135. je vezan za izdavanje građevinske dozvole i brisanje ovog stava može dovesti projektante u nezgodan položaj i omogućiti referentima da predmet odbacuju u nedogled.