Stručni žiri odabrao idejno rešenje koje najbolje odgovara urbanističkim i programskim zahtevima lokacije u istorijskom jezgru Beograda.
Na pozivnom arhitektonskom konkursu za izradu idejnog rešenja stambeno-poslovnog objekta na lokaciji Kosančićev venac 31 u Beogradu, žiri je doneo odluku da se prva nagrada dodeli radu autora Dragana Kašikovića.
Petočlani stručni žiri, kojim je predsedavao arhitekta prof. Ivan Rašković, je takođe odlučio da dodeli dva priznanja radovima koji su se izdvojili pojedinim kvalitetima, a čiji su autori Goran Vojvodić i Alan Gvozdenović.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kako je žiri ocenio radove
Tokom postupka ocenjivanja žiri je izvršio detaljnu analizu svih pristiglih radova, razmotrio njihovu usklađenost sa programskim i urbanističkim zahtevima konkursa i organizovao razgovore sa autorima, tokom kojih su autori predstavili svoje koncepte i dodatno obrazložili predložena rešenja.
Žiri u saopštenju navodi da je prvonagrađeni rad autora Dragana Kašikovića u najvećoj meri odgovorio na programske, prostorne i urbanističke zahteve konkursa i predstavlja adekvatnu osnovu za dalju razradu projektne dokumentacije za planirani objekat na lokaciji Kosančićev venac 31.
Kašikovićev rad predstavlja adekvatnu osnovu za dalju razradu projektne dokumentacije za planirani objekat na lokaciji Kosančićev venac 31.
Goranu Vojvodiću priznanje je dodeljeno za kvalitetno i racionalno organizovano prostorno-programsko rešenje stambenih jedinica, kao i promišljen pristup oblikovanju enterijera sa jasnom funkcionalnom logikom i visokim stepenom prostorne artikulacije.
Alanu Gvozdenoviću, pak, priznanje je pripalo za uspešno arhitektonsko uklapanje fasade objekta prema ulici Kosančićev venac u kontekst zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine, postignuto pažljivim volumetrijskim oblikovanjem, razmerama, tipološkom interpretacijom i promišljenom materijalizacijom.
Šta se očekivalo od učesnika
Podsetimo, konkurs je 31. jula 2025. godine raspisala kompanija MD Kosančić Property d.o.o. iz Beograda, a sprovelo Udruženje arhitekata Srbije (UAS). Pored trojice pomenutih autora, na konkursu su učestvovale i arhitekte Ognjen Đurović i Srđan Redžić.
Od učesnika se očekivalo da ponude rešenja koja će, uz racionalno korišćenje kapaciteta lokacije, obezbediti kvalitetan odnos stambenih, poslovnih i zajedničkih sadržaja, savremenu tehničko-tehnološku opremljenost objekta i usklađenost sa principima održive gradnje, istovremeno poštujući specifičnosti zaštićene kulturno-istorijske celine Kosančićevog venca.
Ljudi ucestvuju na konkursku i podnose ovako dosadna resenja….da ne znam za bolje pomislio bih da je sve generisano putem vestacke inteligencine, a mozda i jeste?
Zato što i jeste AI. Bar vizuelizacije jesu što se vrlo lako proveri. Skinite sliku, ubacite u neki od besplatnih alata i videćete da je Vojvodić „not AI“ a prva nagrada „most likely AI generated“. Mislim da je ovaj pozivni konkurs bio više pro forme održan.
Najbolji odgovor na urbanistički i programski zahtev lokacije u istorijskom jezgru Beograda je restauracija i revitalizacija postojecih zdanja u cilju ocuvanje bastine.
Ovakvi konkursi i njihova resenja su narusavanje skladne celine i puka zelja za profitom naustrb kulturne bastine.
I svaki put, resenja vrlo slicni sabloni, i uvek taj najmanje jedan uvuceni sprat za koji mislite da ce ublaziti glomaznost novih objekata i balkoni sa zardinjerama kao da ste ih juce izmislili pod okriljem zelene gradnje.
Urbanisti dozovite se pameti,
arhitekte mozete vi to bolje!
Ali „postojeća zdanja“ su drvene barake!
https://www.gradnja.rs/pozivni-arhitektonski-konkurs-kosancicev-venac-31/
Znam Milice,
moj komentar se vise odnosio na celinu kojoj dati konkurs i resenja pripadaju i mislim da je treba postovati, ceniti i nova resenja uskladiti sa tim jedinstvenim i vaznim prostorom grada.
Kosančićev venac je jedna od najznačajnijih kulturno-istorijskih prostornih celina u Beogradu. Postojeći objekat predstavlja samo iznuđeno rešenje, budući da se na tom mestu pre Drugog svetskog rata nalazila neadekvatno mala kuća. Ipak, bila bi neoprostiva greška ukoliko se Đumrukana ne bi rekonstruisala u svom autentičnom, izvornom obliku. Isto važi i za zgradu od fasadne cigle, koja se nalazila sa suprotne strane prilaza Velikim stepenicama.
Ocekivano, muskarci koji jedni druge pozivaju i dodeljuju nagrade.