Uz Dom Mike Alasa obnovljena porodična kuća: Fasada rekonstruisana prema jedinoj sačuvanoj fotografiji
Arhitekta Dejan Todorović objašnjava kako je rekonstruisana fasada izgubljena tokom decenija prepravki i zašto je nadogradnja kuće na Kosančićevom vencu izvedena pomoću keramičkih brisoleja.
U jednom od najosetljivijih istorijskih ambijenata Beograda, na uglu Kosančićevog venca i Ulice kralja Petra, realizovana je rekonstrukcija i nadogradnja porodične kuće prema projektu arhitekte Dejana Todorovića iz biroa Nooto.
Objekat površine 320 kvadratnih metara, spratnosti Su+Pr+1+Po, projektovan je 2020. godine, dok je izgradnja završena 2023. godine.
Prema rečima autora projekta, najveći izazov predstavljalo je zatečeno stanje objekta, koje nije odgovaralo ni zahtevima zaštite kulturnog nasleđa niti novom projektnom zadatku.
„Objekat je po svedočanstvima sedamdesetih godina pretrpeo izmene kako na fasadi tako i u unutrašnjoj organizaciji, te je sa stanovišta zaštite trebalo vratiti fasade na izvorno stanje“, kaže Todorović za Gradnju.
Pošto u arhivu grada ne postoji originalni projekat, morali smo sa jedne jedine stare fotografije da reinterpretiramo sve elemente fasada.
Dodatni problem predstavljala je činjenica da u arhivu grada nije pronađen originalni projekat kuće.
„Pošto u arhivu grada ne postoji originalni projekat, morali smo sa jedne jedine stare fotografije da reinterpretiramo sve elemente fasada“, navodi arhitekta.
Tokom istraživanja, projektantski tim je zajedno sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture obilazio okolne objekte u potrazi za sličnim dekorativnim elementima.
„Pronalazili smo iste ili slične elemente, što potvrđuje tvrdnju da su isti majstori radili i na drugim objektima u okolini“, objašnjava Todorović.
Saradnja sa investitorom
Zadatak investitora bio je da se u okviru zadatih urbanističkih parametara dobije funkcionalna porodična kuća sa maksimalno iskorišćenim prostorom.
Arhitekta ističe da je projekat razvijan kroz intenzivnu saradnju sa klijentom, od organizacije osnova do enterijera.
„Imao sam tu sreću da klijent izuzetno dobro shvata problematiku prostora kao i kompleksnost materijala, rasvete i boja, te je saradnja bila sveobuhvatna i plodonosna u smislu dobijenih rezultata“, kaže on.
Dijalog sa kućom Mike Alasa
Posebnu težinu projektu davala je neposredna blizina čuvene kuće Mike Alasa, jednog od najprepoznatljivijih objekata na Kosančićevom vencu.
„Kuća Mike Alasa ima vrlo dominantnu i bogato dekorisanu fasadu sa kojom nismo ni smeli da se takmičimo“, navodi Todorović.
Umesto toga, pojedini motivi preuzeti su i reinterpretirani na savremen način u delu nadogradnje.
„Trebalo je dodati etaže bez remećenja sklada celokupnog poteza Kosančićev venac i Ulica kralja Petra u najstarijem urbanom delu grada. I to je uvek hodanje po tankoj žici“, dodaje autor.
Kuća Mike Alasa ima vrlo dominantnu i bogato dekorisanu fasadu sa kojom nismo ni smeli da se takmičimo.
Granica između rekonstruisanog istorijskog dela i novog arhitektonskog sloja rešena je kroz jasno razlikovanje starog i novog.
Kako objašnjava Todorović, vertikalne ose novih otvora pomerene su u odnosu na postojeće, dok su na fasadi primenjeni keramički brisoleji.
„Uveden je novi materijal u vidu keramičkih brisoleja koji formiraju novu geometriju prostora i novu geometriju svetla sa promenljivom, nestabilnom fasadom koja se menja sa dobom dana“, kaže arhitekta.
Prema njegovim rečima, upravo je takva „mekana“ fasada omogućila da se izbegne direktan vizuelni konflikt sa susednom kućom Mike Alasa.
Zavod kao aktivan partner u projektu
Važnu ulogu tokom čitavog procesa imao je Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je bio uključen mnogo šire od formalnog izdavanja uslova.
„Od Zavoda smo od početka imali vrlo jasne smernice koje su mnogo pomogle u iznalaženju finalnog rešenja“, ističe Todorović.
On dodaje da je saradnja bila kontinuirana od prvih skica do završetka radova.
„Zavod je od samog početka bio uključen u razradu projekta te smo svo vreme dobijali smernice i savete u iznalaženju najboljih rešenja. Fluidna i konstruktivna saradnja pratila nas je od početka do završetka radova.“
Uveden je novi materijal u vidu keramičkih brisoleja koji formiraju novu geometriju prostora i novu geometriju svetla.
Organizacija prostora predstavljala je dodatni izazov zbog relativno male osnove objekta.
„Osnova od nekih 80 kvadratnih metara morala je da bude dobro promišljena kako bi se najbolje iskoristio prostor na svakoj etaži, uključujući i stepenište koje zauzima značajan deo površine“, kaže Todorović.
Niže etaže namenjene su dnevnim sadržajima, dok su na višim nivoima smeštene spavaće sobe i prateća kupatila.
Bez univerzalnog recepta
Na pitanje šta predstavlja dobar primer savremene intervencije u istorijskom jezgru poput Kosančićevog venca, Todorović smatra da univerzalni odgovor ne postoji.
„Svaka intervencija u ovakvom kontekstu je hodanje po tankoj žici i svaki primer je izuzetno specifičan da bi se mogao izvući bilo kakav ključ za takve intervencije. Ne postoji ni ključ, a samim tim ni obrazac za ocenjivanje“, zaključuje arhitekta.
Faktografija
Porodična kuća na Kosančićevom vencu
Kralja Petra 1, Beograd
Dejan Todorović
2020.
2023.
320
Su+Pr+1+Po
Ooodlična kuća 👌Sa merom i proporcijama.
Da li se šalite? Bila je dok nije nazidano. Ko vam dade diplome,uništićete ovaj grad
Ovo je TOTALNO RUGLO, nekakvih KIČ ARHITEKTA-„STRUČNJAKA“!!!
Kako vas nije sramota da ovako unistite jezgro Beograda. I još da se time hvalite. Gornji deo toliko odskače od svega što se nalazi u okolini, da je bolje da ste odeskli. A taj zavod koji je to odobrio je obično leglo parazita i probisveta.
Ovo je jako lose. Odudara zestoko
Potpuno se slazem sa komentarom Vlada. Uzas i sramota… Resenje koje je osmisljeno bez i jednog osvrta na postojece stanje i okruzenje. Naravno da nadogradnja nije trebala biti kopiranje stila postojeceg i obejkta pored, ali je svakako trebala biti resenje koje je logicki proizaslo iz svog okruzenja… Vidi se na prvi pogled da nikakva studija fasade nije radjena…
Kakav, ne samo estetski već kvaziarhitektonski užas, opravdan učešćem stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u celom projektu!
Bole oči od nesklada sa toplom i umirujućom estetikom kuće Mike Alasa!
Kao da kabinu Fap-a stavite pored umetničkog dela!
Srbija je puna ovakvih primera nasilja nad kulturnom arhitektonskom baštinom…
Dejan je neverovatno talentovan arhitekta. Svaka cast za ovu “igru po zici” na Kosancicevom vencu!
Ta kuća u meni izaziva ,gnev zbog bezobrazluka grupe ljudi koji bahato rade na totalnom uništenju lepote jezgra starog Beograda.Usput nam“stručno „objašnjsvaju koliko su stručni a mi bi trebalo da se divimo.Ni struke ni nauke samo puka pohlepa .
Uništiti sve što je staro i ima istoriju.Ovo je užas!
Bukvalno „bode oči“! Kako ovaj nesklad može bilo kome biti lep? Da je ova kuca na obali neke reke ok, ali pored kuce Mike Alasa u starom jezgru grada – totalno odudara.
Bolje je nego sto ie bilo. Odudara tacno, ali ne bide oci toliko. Sredjeno fino. Peilagodjeno za dalje funkcionisanje.
Postoji fotografija i toliko smo je se pridržavali da smo totalno omašili.
Jel bi mogli da okacite i tu arhivsku fotografiju da vidimo da li je fotosopovana.
vise izgleda kao pinterest „modern bris soleil townhouse inspiration“
Ovde u Beogradu i po Srbiji se takmiče da unište sve što podseća na našu istoriju. Ova kuća sa savremenim detaljima je tipičan primer. Sramota.
„izbegnut je vizuelni konflikt sa susednom kućom“, pa da li autor teksta misli da smo retardirani?
Ovo je sramota i toliko ružno da u početku ostadoh bez teksta gledajući fotografije,kao da si na prizemlje starinske kuće nasadio gore novu modernističku kuću.Zavod je od samog početka do kraja bio uključen u projekat -svi bi trebali otkaze da dobiju koji su bili uključeni i koji su dozvolili da ovako nešto dobije dozvolu uopšte.Pokušali smo da izbegnemo direktan vizuelni konflikt u odnosu na kuću Mike alasa-a napravili ste toliki konflikt jer gornji sprat kuće deluje kao svemirski brod u odnosu na svoju okolinu a kamoli na donji deo kuće.Totalni promašaj najblaže rečeno i da dodam da mi je samo da vidim tu jednu fotografiju po kojoj su se vodili da ne bi omašili ili naružili ovako lep deo grada što se tiče fasada i izgleda kuća-Ustvari najblaže rečeno ružno da ružnije nije moglo biti uradjeno.
Ово је пример за антологију Како не треба градити. Објекат је као кост у грлу окружењу. А сам по себи лоше пројектован и нескладан. Нажалост! Ех Заводе,заводе!
Po rusenju Jugislavije, Srbija nije u estetskom, vec moralnom konfliktu, s okruzenjem i njom sobom. To nije vidljivo samo u arhitekturi, vec drustvu uopste. Zalosno je da geografski i istorijski pripada evropskom kontinentu.
PA nero pokaxe tu jedinu stare fotografiju da vidimo sta je unistio
Da ste ovo napravili u npr, Krnješevcima, rekao bih svaka čast. A, to što od centra grada pravite ruglo i imate podršku ove bagre koja je na vlasti i, očigledno njoj pripadate, to je malo reći sramota. Šteta je što, kada ovi siđu sa vlasti, neće moći da se revidiraju ovakvi i slični bezobrazni i bahati potezi, nego će ova sramota ostati za vijek vjekova. Nek Vam je na čast!
Auuuuuu….Ko je taj arhitekta i ko je taj vlasnik kuće??? Da li je moguće da su ovako nešto uradili??? Nemam reči, osim da kažem – ćaci 100% !!! Ne znam kako ih nije sramota, pa ovaj totalni nesklad i odudaranje od susedne kuće prži oči, ne može se gledati, koliko boli…
Sve kolege koje se prihvate ovakve devastacije istorije i starog jezgra grada kada prođe ovo ludilo treba da se pozovu na sud časti.
To nije hodanje već pad sa tanke zice.Kùća Mike Alasa deluje kao da je bila polu razrušena i samo je sličnu fasadu trebalo nastaviti.U najgorem slučaju novogradnju su mogli ofarbati slicnom ili istom bojom.Ovako smo dobili tumor na sramotu arhitekte i zavoda koji je izdao dozvolu.