Kuća na kolenima: Skulptura od 7.000 cigli kao odgovor na krutost savremenog društva
Umetničko delo visoko 5,5 metara, dugačko 13,5 metara, izrađeno je od 320 metara čelika sa savijenim prozorima, vratima i olucima.
U okviru ovogodišnjeg Clerkenwell Design Week-a, umetnik Aleks Činek predstavio je monumentalnu instalaciju Nedelja na kolenima (A Week at the Knees) – talasastu skulpturu koja izgleda kao da se fasada istorijske džordžijanske kuće spušta na kolena.
Instalacija je postavljena na Charterhouse trgu u Londonu, a zamišljena je kao samostojeća rekonstrukcija fasade tipične britanske kuće od cigle. Umetničko delo visoko 5,5 metara, dugačko 13,5 metara, izrađeno je od 320 metara čelika i čak 7.000 ciglica, uz detalje poput specijalno izrađenih savijenih prozora, vrata i oluka.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Specijalno izrađeni savijeni prozori, vrata i oluci
Činek je u početku planirao da instalaciju postavi naslonjenu na neku od okolnih zgrada, ali je ubrzo promenio pristup i odlučio da fasadu učini samostalnim objektom.
„Dugo smo bili opsednuti time da pronađemo zgradu za oslonac. Zamisao samostalne fasade bila je prelomna tačka. A onda je usledila i praktična borba – kako uopšte finansirati ovakvo delo“, izjavio je umetnik.
Umetničko delo visoko 5,5 metara, dugačko 13,5 metara, izrađeno je od 320 metara čelika i čak 7.000 ciglica.
Realizacija projekta bila je tehnički izazovna: cilj je bio da se stvori forma koja izgleda lagano i elastično, iako je izrađena od teških i rigidnih materijala. Konstrukcija se oslanja na čelični skelet, dok su sve cigle ručno lepljene. Dodatne poteškoće nastale su usled globalne nestašice lepka, što je privremeno ugrozilo dinamiku izvođenja radova.
„Ja sam nesrećna kombinacija ambicioznog i anksioznog čoveka. Iako mi je ovo osamnaesta javna skulptura, svaka od njih je izuzetno stresna. Naš studio je mali, ali imamo velike ideje, što znači da u svaki projekat ulažemo apsurdnu količinu radnih sati“, kaže Činek.
Komentar na savremeni svet
Instalacija „A Week at the Knees“ istovremeno je i omaž ranijem delu umetnika — „From the Knees of my Nose to the Belly of my Toes“ iz 2013. godine, u kojoj je fasada kuće u Margateu delovala kao da je skliznula naniže. Ipak, umetnik kaže da nije želeo da prerano ponavlja isti motiv.
„Na neki način, jurim isti efekat sve vreme, ali kroz nove materijale i sve složenije procese. Svesno sam izbegavao da se vraćam ovoj ideji ranije jer nisam želeo da budem umetnički ukalupljen“, objašnjava.
Voleo bih da završi u muzeju. Mislim da bi predstavljala sjajan kontrast institucionalnoj arhitekturi.
Za Čineka, ovaj rad je i komentar na savremeni svet koji postaje sve digitalniji i kontrolisaniji — poziv da se fizički izađe, istražuje prostor i oseti materijalnost stvarnog sveta.
Instalacija je dizajnirana tako da bude i mobilna i dugotrajna, a umetnik se nada da će „razigrana kuća na kolenima“ nakon festivala pronaći svoj stalni dom.
„Voleo bih da završi u muzeju. Mislim da bi predstavljala sjajan kontrast institucionalnoj arhitekturi“, zaključuje Činek.
