Otišao je Leon Krier – Borac za gradove po meri čoveka
Fokusiran na kritiku modernizma, Krier se zalagao za urbano planiranje i dizajn koji podstiču pešačenje i povezuju zajednice, stvarajući pritom prijatna okruženja.
Leon Krier, arhitekta i teoretičar urbanizma rođen u Luksemburgu, poznat po svom kritičkom stavu prema modernističkom planiranju i uticajnoj ulozi u pokretu Novi urbanizam, preminuo je 17. juna 2025. godine u 79. godini života.
Poznat po nepopustljivoj kritici modernističkog planiranja i svojoj viziji zajednica prilagođenih ljudskim razmerama, Krier ostavlja iza sebe značajan opus sastavljen od izgrađenih dela, teoretskog pisanja i obrazovnog uticaja.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Krierovi principi oslikani kroz Paundberi
Tokom karijere koja je trajala nekoliko decenija, Krier se zalagao za povratak klasičnoj arhitekturi i urbanizmu prilagođenom ljudima, pozicionirajući se kao vodeći kritičar ekspanzivnog prigradskog razvoja i modernizma visokih zgrada.
Njegovo zalaganje za pešačke, mešovite četvrti i insistiranje na kulturnoj i društvenoj vrednosti arhitekture izazivali su dominantni normativ kasnog urbanog planiranja 20. veka.
Krierov masterplan za Paundberi, urbanu ekstenziju istorijskog trgovačkog grada Dorčester u Engleskoj, ostaje jedno od njegovih najistaknutijih dela. Naručen od strane Grofovije Kornvol, Paundberi oslikava Krierove principe tradicionalnog urbanog planiranja, integrišući stambene, komercijalne i javne prostore uz naglasak na pešačku pristupačnost, lokalne materijale i arhitektonske forme inspirisane narodnim tradicijama.
„Njegov rad i ideje uticale su na generacije arhitekata i urbanista širom sveta“, ističe portal ArchDaily.
Plodan pisac i predavač
Pored svog projektantskog rada, Krier je bio plodan pisac i predavač. U svojoj knjizi iz 2007. godine Arhitektura: Izbor ili Sudbina, koja je kasnije revidirana i proširena 2009. godine pod naslovom Arhitektura Zajednice, Leon Krier kritikuje vizuelna i prostorna ograničenja modernističkog planiranja.
Krier u ovom delu oblikuje urbane sredine kao dijaloge, tvrdeći da bi četvrti trebalo da se sastoje od različitih tekstura, razmera i tipologija, a ne da prate krute, funkcionalno razdvojene strukture kakve je predložio Le Korbizje.
Knjiga takođe istražuje strategije prilagođavanja arhitekture njenom kontekstu i ispituje tehnike oblikovanja prostora ukorenjene u klasičnim tradicijama. Ilustrovana je analitičkim dijagramima koji upoređuju prostornu logiku modernističkih razvijenja sa onom tradicionalnih i Novouurbanističkih gradova.
Modernistička arhitektura je uopšteno veoma loša i proizvoljna, te je gotovo potpuno neprimerena za većinu uobičajenih upotreba i klimatskih uslova.
U knjizi Budućnost gradova: Apsurdnost modernizma Krier kaže i sledeće: „Urbana struktura kao skup organizacionih principa uglavnom je nezavisna od stila. [Ali] Modernistička arhitektura je uopšteno veoma loša i proizvoljna, te je gotovo potpuno neprimerena za većinu uobičajenih upotreba i klimatskih uslova“.
Predavao je na nekoliko institucija, uključujući Arhitektonsku asocijaciju u Londonu i Univerzitet Jejl u SAD, gde je uticao na generacije arhitekata i urbanista. Krier je 2003. godine dobio Driehausovu nagradu za arhitekturu, a 2006. godine Atininu medalju od Kongresa za Novi urbanizam (CNU).
Na svečanosti 27. oktobra 2017. godine, na glavnom trgu u Paundberiju, koji je projektovao Leon Krier, tadašnji Princ Čarls otkrio je spomenik u čast preminuloj kraljici majci, čiji je postament takođe dizajnirao Krier.
Urbanizam ukorenjen u ljudskom iskustvu
Iako je najpoznatiji po svojim urbanim masterplanovima, Krier je takođe realizovao odabrani broj arhitektonskih dela. To uključuje privremenu neoklasicističku fasadu za Venecijansko arhitektonske bijenale 1980. godine, Krierovu kuću u Sisajdu na Floridi, Arheološki muzej u Sintri u Portugaliji, selo Windsor Hall u Engleskoj i Arhitektonski centar Jorge M. Pérez na Univerzitetu u Majamiju.
Kroz svoje crteže, pisanje, planove i nastavu, zalagao se za urbanizam ukorenjen u kontinuitetu, lokalnosti i ljudskom iskustvu. Njegove ideje ostaju ugrađene u tekuće rasprave o održivosti, tradiciji i oblikovanju budućih gradova, osiguravajući da će njegov uticaj nastaviti da odjekuje među arhitektama, planerima i misliocima dugi niz godina.
