Matematika komfora u Marini Dorćol: Zašto Talas zgrada ima neto/bruto odnos od 67%
Projektovana kao jedinstvena arhitektonska celina, zgrada je specifična po više osnova ali je osnovni cilj bio postizanje maksimalnog komfora za buduće stanare.
U vreme kada većina investitora optimizuje projekte ka što većem udelu prodajne kvadrature, Talas zgrada u okviru projekta Marina Dorćol ide u suprotnom smeru. Sa neto/bruto odnosom od 67%, značajno ispod tržišnog proseka od 73–78%, ovaj projekat otvara pitanje za naše tržište: da li je kvadratura stana jedini relevantan pokazatelj kvaliteta stanovanja?
Ta razlika nije greška, već rezultat dosledno sprovedenog projektnog pristupa u kojem je komfor stanovanja postavljen kao prioritet, objašnjava Veroslava Milenković, Project Manager na projektu Marina Dorćol. Neto/bruto odnos u tom kontekstu nije cilj, već posledica promišljenih projektantskih odluka.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Maksimalni komfor za buduće stanare
Na početku nas zanima da li ste kao investitor unapred definisali ciljani odnos neto i bruto površina, ili je on rezultat projektantskih odluka koje su proizašle iz željenog nivoa komfora stanovanja?
Veroslava Milenković: U inicijalnoj fazi razvoja projekta ne polazimo od ciljanog odnosa neto i bruto kvadrature. Umesto toga, projektni zadatak definišemo kroz željeni nivo komfora i kvaliteta stanovanja. Talas zgrada je specifična po više osnova, ali je osnovni cilj bio postizanje maksimalnog komfora za buduće stanare.
U tom okviru, objekat je projektovan kao jedinstvena arhitektonska celina, organizovana kroz deset zasebnih ulaza, što omogućava mali broj stanova po etaži. Samim tim, zadovoljni smo postavljenim konceptom i njegovom realizacijom. Neto/bruto odnos od 67% jeste niži od tržišnog proseka, ali je posledica svesnih projektantskih odluka, a ne kompromisa.
Investicija u kvalitet stanovanja
Poznato je da većina investitora teži povećanju ovog koeficijenta radi ekonomske efikasnosti. Gde je u slučaju Talas zgrade došlo do najvećeg „odlivanja“ kvadrata i koji su prostorni kvaliteti time dobijeni?
Veroslava Milenković: Te kvadrate ne posmatramo kao „izgubljene“, već kao investiciju u kvalitet stanovanja. Najveći deo odnosi se na vertikalne komunikacije i zajedničke hodničke prostore.
U okviru Talas zgrade formirano je deset zasebnih ulaza, odnosno deset liftovskih jezgara. Svaki ulaz opslužuje svega 17–18 stanova, sa najčešće dva do tri stana po etaži. Posebno je važno istaći da je u sedam od deset ulaza projektovano po dva stana po spratu — što predstavlja visok standard organizacije prostora i direktno doprinosi privatnosti stanara.
Takva organizacija omogućava kraće i preglednije komunikacije, manju frekvenciju korišćenja zajedničkih prostora i viši nivo komfora u svakodnevnom životu.
U sedam od deset ulaza projektovano je po dva stana po spratu — što predstavlja visok standard organizacije prostora i direktno doprinosi privatnosti stanara.
Istovremeno, svi stanovi su dvostrano orijentisani i projektovani sa relativno plitkim traktom, čime se obezbeđuje prirodna ventilacija i kvalitetno osvetljenje svih prostorija. Izbegavaju se duboki i neosvetljeni prostori, dok velike staklene površine od poda do plafona i prostrane terase dodatno unapređuju kvalitet stanovanja.
Privatnost i dnevna svetlost prepoznati su kao ključni zahtevi savremenog stanovanja, a ovakav pristup predstavlja direktan odgovor na te potrebe. Rezultat je osećaj stanovanja u maloj, intimnoj zgradi, unutar većeg i pažljivo organizovanog kompleksa.
Posebno je važno istaći da su i stepenišni prostori prirodno osvetljeni, što značajno doprinosi ukupnom kvalitetu zajedničkih prostora.
Ako bismo nastavili u istom ključu – na koje ste još elemente investirali, a koji se ne reflektuju direktno kroz prodajnu kvadraturu?
Veroslava Milenković: Značajna ulaganja usmerena su i na konstrukcijske i instalacione slojeve koji nisu neposredno vidljivi korisnicima. To podrazumeva dodatna oblaganja zidova, razdvajanje instalacionih sistema i unapređenje zvučne izolacije i ventilacije. Iako ove intervencije nisu perceptibilne na prvi pogled, one su ključne za dugoročni komfor stanovanja.
Sa druge strane, postoje i elementi koje korisnici direktno prepoznaju: u svakom ulazu predviđene su prostorije za odlaganje bicikala, svaki stan ima pripadajuću ostavu uključenu u cenu stana, a komunikacije su dimenzionisane komfornije nego što je uobičajeno. Posebno je važno istaći da su i stepenišni prostori prirodno osvetljeni, što značajno doprinosi ukupnom kvalitetu zajedničkih prostora.
Zaključak
U ovom slučaju, radi se o filozofiji koja kvalitet života, komfor i dugoročnu vrednost prostora stavlja ispred maksimalne iskoristivosti kvadrata. Talas zgrada u okviru projekta Marina Dorćol ovim pristupom potvrđuje sopstvenu projektantsku doslednost i istovremeno prenosi standarde razvijenih evropskih praksi u kontekst domaće stanogradnje.
Takav pristup može biti podsticaj i za širu praksu u stanogradnji — da se fokus sa maksimalne iskorišćenosti i naplate kvadrata pomeri ka kvalitetu prostora i iskustvu stanovanja koje projekti dugoročno pružaju.
