Hotel kao mali grad: Arhitekta treba da bude lider u procesu projektovanja
Pretvarajući ograničavajuće faktore u putokaz za dalje projektovanje, arhitekta treba da bude u toj meri vispren da može svoju kreativnost da predstavi u najlepšem svetlu.
Centralni segment trećeg bloka konferencije BuildUp 2025, održane 23. oktobra u hotelu Crowne Plaza Beogradu, bila je panel-diskusija koju smo nazvali „Hotel kao mali grad: Kako izgraditi i održavati hotel po rigoroznim standardima lanaca hotela ali i gostiju“.
Učesnici u diskusiji bili su Miomir Mijić (Profakustika), Đorđe Bajilo (DBA), Radoš Đorđević (Saint Ten hotel), Đorđe Kitić (Alterno) i Jugoslav Jugović (Revolution Architects ), dok se u ulozi moderatora našao arhitekta Predrag Milutinović (Mapa Architects).
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Definisanje jasnih projektnih zadataka
Diskusiju je otvorio Radoš Đorđević, generalni direktor luksuznog butik hotela SaintTen u Beogradu, koji je govorio o tome kako iz njegove perspektive izgleda dobar projekat hotela: „Prvenstveno je važno da sagledamo koja je lična vizija i misija samog investitora, šta je ono što sa određenim projektom treba da postignemo, koji su nam ciljevi, a sve to zarad, pre svega, definisanja jasnih projektnih zadataka pri samoj izgradnji ili rekonstrukciji“, rekao je Đorđević i dodao:
„Konstatovali smo da je jako važno definisati što tačnije te projektne zadatke kako bismo kroz same tokove gradnje i tokove investicije bili što precizniji i što jasniji i kako se ne bismo vraćali uvek na početak ili na neke dodatne stvari. Dakle, da li ćemo graditi hotel sa pet zvezdica ili hotel sa četiri zvezdice, ko je taj naš gost koga sutra očekujemo u našem hotelu, sve su to neki ključni faktori koje možda previdimo u samom procesu i planiranju, a koji kasnije za posledicu imaju doinvestiranje, promašene budžete i evoluiranje projekta tokom same gradnje, što je možda i najveći izazov za vas projektante“.
Specifičnost akustike je u tome što, osim fizičkih zakona, mi imamo i delikatno ljudsko čulo sluha koje je ocenjivač svega.
Arhitekta Đorđe Bajilo, osnivač novosadskog studija DBA, opisao nam je sledeću situaciju: „Za skoro dvadeset godina postojanja biroa, mislim da u Srbiji ni za jedan projekat hotela koji nam je izveden dosad, ili na kome se radi, nismo uspeli da završimo PZI i da dobijemo PP saglasnost, da zapakujemo, odštampano i predamo investitoru. Jedini hotel koji smo tako završili je hotel na Jahorini, pošto je u drugoj državi morali smo da prođemo nostrifikaciju“, rekao je Bajilo i nastavio:
„Sve ostalo u Srbiji, osim par korporativnih grupa koje investiraju u hotelijerstvo, uglavnom su investitori iz drugih branši koji imaju neki svoj višak kapitala, možda neku ljubav prema putovanju, i sve se svodi na ono što je Miloš Cerović rekao na početku, a to je neka emocija investitora. Sad malo ulazimo u organizovane okvire, da su tu hotelski brendovi, da dobijemo strukturiranje, da se uradi biznis plan itd.“
Sledeći je reč dobio naš istaknuti stručnjak za tehničku akustiku, prof. dr Miomir Mijić: „Akustika je jedna od onih oblasti koje učestvuju u projektovanju, a koja počiva na fizičkim zakonima, s tim što je specifičnost akustike u tome što, osim fizičkih zakona, mi imamo i delikatno ljudsko čulo sluha koje je ocenjivač svega. I sad, mi smo tu negde između ljudskog čula sluha i fizičkih zakona, a treba nekako da nađemo zajednički jezik sa arhitektama i to je, u stvari, osnovna karakteristika nas kao učesnika u projektovanju“.
Kad zgrada hotela postaje organizam?
Profesor Mijić navodi da je projektovanje hotela nešto što bi se moglo označiti kao „sintezni projekat“ u arhitekturi: „U jednoj relativno maloj formi zgrade, vi imate sabrano sve ono što se pojavljuje u svim drugim oblicima – hotelske sobe, restorane, prostore za kongrese i ’evente’, kao i relativno moćne mašinske sisteme koji se pojavljuju kao problem u okolini itd., tako da je projektovanje hotela, u stvari, jedan zbir svih tih tema spakovanih u jednu jedinu zgradu. To obeležava taj naš posao i sada je samo pitanje manjeg ili većeg razumevanja od strane arhitekte s kojim radite“.
Osvrćući se na naziv ovog panela, „Hotel kao mali grad“, arhitekta Đorđe Kitić kaže da je analogija potpuno očigledna: „Urbanistički, u gradu imamo tokove, imamo ulice, trgove, isto kao u hotelu lobi i koridore, imamo gradski prevoz – liftove i vertikalne komunikacije, na recepciji imamo i carinu, prijavu pasoša… To je potpuna analogija sa jednim gradom, na posletku, čak i metafizički – to je jedan grad koji umire večeras a sutra se ponovo rađa, znači, ta zgrada živi“.
„Kad ona postaje organizam? Ako precizno definišemo logiku funkcionisanja te zgrade i svi elementi počnu da funkcionišu u saglasju jedan sa drugim, u tom trenutku zgrada funkcioniše kao organizam. Arhitekta, kao kapa tog jednog projekta koji treba na kraju da postane organizam, treba da bude vođa, da sinhronizuje sve ostale učesnike u tom projektu da načine novi život, novi hotel“, dodao je Kitić, koji je zajedno sa arhitektom Dušanom Nikolićem osnivač biroa Alterno inc.
Arhitekta kao edukator
Prvi čovek beogradskog biroa Revolution Architects, arhitekta Jugoslav Jugović, nadovezao se na temu: „Ja arhitektu tu vidim kao edukatora od samog početka, jer od ta tri člana – a to su operater, klijent i arhitekta – neko mora da bude sa više iskustva i najbolje je da to bude arhitekta, jer jedino on može da povede taj trougao kako treba. I ako kreneš da ga vodiš od početka, onda je logično da ga vodiš do kraja“, rekao je uz smešak Jugović i dodao:
„U nekim slučajevima, obično operator bude iskusniji, te moramo i taj segment da ’potkrpimo’, ali kako edukujemo operatora i klijenta u toku projektovanja i u toku celog tog procesa stvaranja dokumentacije, tako posle mi moramo da edukujemo kompletan tim na gradilištu. U Srbiji imamo situaciju da ima veoma malo kvalifikovanih ljudi, pogotovo ako potencirate neke nove ideje, neke novije detalje s kojima se oni nisu susretali, i vi ste non-stop u situaciji da morate da im stojite nad glavom, da idete i objašnjavate kako se nešto novo implementira tj. izvodi“.
Na pitanje moderatora kako obezbediti da sve projektne grupe – instalacije, akustika, konstrukcija, enterijer itd. – „dišu u istom ritmu“, Đorđe Bajilo odgovara: „Ono što se dosad jako potcenjivalo u Srbiji, a sad se malo vraća, jeste taj projekat enterijera koji mora da prati naš projekat. Mi smo imali slučajeva da negde nije ni rađen projekat enterijera, jednostavno nije bilo vremena. Sinhronizacija svih učesnika u fazi projektovanja je mučna, limitirani smo, svi sarađujemo sa istim ljudima iz drugih struka, verovatno se svi vrte u krug između svih nas, i ta koordinacija je lakša ako imate dobar, iskusan i uigran tim“.
Kada postavite konstrukciju sa velikim rasponima, sa smislenim pozicijama stubova, zidova itd. vi ste te rešili taj prostor za narednih 50, možda i 100 godina.
Arhitekta Jugović apelovao je potom na svoje mlade kolege: „Nikad ne dozvolite da vam statičar postavlja konstrukciju, postavljajte je vi. Kada postavite konstrukciju objekta sa velikim rasponima, sa smislenim pozicijama stubova, zidova itd. vi ste te rešili taj prostor za narednih pedeset, možda i sto godina, vrlo je fleksibilan, možeš da mu radiš šta hoćeš. To je prva i ključna stvar, posle toga je sve mnogo lakše“.
Đorđe Kitić je sledeći dobio reč: „U slučaju hotela koje vodi operator, tu imamo neku knjigu standarda koja treba da bude ukomponovana sa našim pravilnikom o minimalnim uslovima i kategorizaciji za hotele. S tim što taj pravilnik koji dobijemo kao uputstvo od operatera uopšte nije tako rigidan, to su neke opšte forme koje mi iz neke ograničavajuće stvari pretvorimo u putokaz, u neku mapu puta koji nas vodi dalje prilikom projektovanja. Arhitekta treba da bude u toj meri vispren da može svoju kreativnost da predstavi u najlepšem svetlu – da bude nevidljiv i da omogući ljudima da stvore neku buduću atmosferu dok borave u tom hotelu“.
Borba za mesto u svesti arhitekata
Prof. dr Miomir Mijić istakao je da bi sa implementacijom zvučne zaštite trebalo početi već u fazi projektovanja konstrukcije: „Ako dopustite da bilo gde u zgradi zvuk uđe u betonsku konstrukciju, on će se čuti svuda. Prema tome, pomeranje neke betonske šajbne na neku malo drugačiju poziciju može kasnije značajno da olakšava rešavanje zvučne zaštite“, kaže renomirani stručnjak za akustiku i dodaje:
„Mi bi trebalo da počinjemo od konstrukcije, međutim, nisam imao tu priliku nikada, iako je to teorijski poznato, zato što je akustika jedna od oblasti koja se još bori za svoje mesto u svesti arhitekata. Veliki pomak napravili su veliki operateri, koji imaju svoje knjige standarda u kojima uvek ima ozbiljan deo posvećen akustičkim kriterijumima. Dovoljno je da kažem da, recimo, Hilton u toj knjizi ima 16 strana posvećenih samo akustici“.
Na poslednje pitanje moderatora – da li hotel, sa svim sadržajima koji su pomenuti tokom diskusije, može da bude energetski efikasan – odgovorio je Radoš Đorđević: „Suštinski, da. Ako odaberemo velike operatere, poput Accora i Hiltona, oni nam i garantuju u samom projektovanju, u samoj projektnoj dokumentaciji, tu energetsku efikasnost koja daje veći asset value u narednom periodu itd. Tako da mislim da sve to može da se sprovede. Imamo problem sa hranom, sa organskim otpadom, ali mislim da će i to doći na svoje u nekom trenutku“.
BuildUp 2025 podržale su najznačajnije kompanije iz građevinsko-arhitektonske industrije, među kojima su: Xella, Velux, EuroDOM, Alumil, TECE, Tarkett, Saint-Gobain Glass, RadinAG, Hörmann, Rehau, InnoFilt, Mladost Leskovac, Intra Lighting, Ecotech, Geberit, Fundermax, Energynet, Isomat, Herz, MaraHome, Grohe, Robots4All i Vueco.
