„Uvek dizajniramo imajući na umu pokret“ – arhitekte UNStudija o novoj arhitekturi radnog prostora
Od politike radne fleksibilnosti do kreativnog DNK poznatog holandskog studija – govorimo o Booking.com kampusu u Amsterdamu i projektu hotela Jugoslavija u Beogradu.
U beogradskom Sava centru nedavno je održana međunarodna konferencija Archi:con sa temom: Promišljanje nove budućnosti rada – Inovacija, prostor i arhitektura.
Od pandemije 2020. godine, u velikoj meri se u mnogim delatnostima promenio odnos prema mestu i načinu rada. Rad od kuće postao je uobičajen, a radni prostor je potvrđen i kao važno mesto socijalizacije, komunikacije i raznovrsnih kontakta.
S druge strane, raznolikost radnih potreba traži i posebne uslove. Neki poslovi se mogu ili moraju raditi u prostoru punom ljudi, a neki zahtevaju mir, posebno osvetljenje, zvučnu ili termoizolaciju. Odnosno, kad projektuju poslovni prostor arhitekti moraju planirati razne varijetete radnih mesta.
Projektujemo imajući uvek na umu način kako se ljudi kreću i šta vide dok se kreću.
Jedan od takvih primera je koncept rada Booking.com kampusa u Amsterdamu koji potpisuje UNS. Biro sa sedištem u Amsterdamu, realizovao je širok spektar urbanističkih i arhitektonskih projekata širom sveta, od javnih i poslovnih zgrada, preko infrastrukture do stanovanja.
O objektu Booking.com City Campus i projektovanju radnih mesta u kompleksu nadahnuto su govorili Panos Chatzitsakyris, pomoćnik direktora za projektovanje u UNS-u i Natalia Kuznetsova, viši saradnik projektant.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Uvek dizajniramo imajući na umu pokret
Panos Chatzitsakyris: Završio sam osnovne studije u Grčkoj, zatim sam otišao na master u Boston, na MIT, a onda sam se vratio u Grčku. Bio sam, relativno kratko i na TU Delft (Delft University of Technology) u Holandiji. Dosta sam se selio tokom obrazovanja, ali sam uvek imao dobru vezu sa Holandijom.
Natalia Kuznetsova: Iz Rusije sam, iz Moskve. Tamo sam završila studije. Nastavila sam ih u Holandiji i Španiji gde sam završila master i onda se vratila u Holandiju. Ja sam arhitekta, a UNS me je uvek privlačio.
Zašto?
Natalia: Zbog njihovog pristupa projektovanju. Kada sam tamo počela da radim svidelo mi se što je sve što nacrtamo tako fluidno i živo. Projektujemo imajući uvek na umu način kako se ljudi kreću i šta vide dok se kreću. Tako se dobija protočan prostor, što odgovara mom načinu razmišljanja o oblikovanju i psihologiji prostora.
Panos: Raduje me što mogu da budem deo kompanije koja ima kapacitete da radi na velikim projektima. Reč je o velikim kompleksnim projektima na međunarodnom nivou. UNS je sjajan mehanizam i može da realizuje ogromne projekte, a oni utiču na veliki broj ljudi. Takav je, recimo, projekat za Booking.com Campus.
Mora postojati saradnja između podkonsultanata, klijenata, različitih delova firme, različitih projektanata. To je kolaborativan pristup, a u tome smo jako dobri.
U velikim biroima pojedincu nije uvek lako da se probije, iako je arhitektonsko delo isključivo rezultat je timskog rada.
Natalia: Danas je skoro nemoguće biti potpuno nezavisan projektant. Uvek se radi kroz komunikaciju i saradnju. Možda su nas drugačije učili dok smo studirali, ali kada dođemo u stvarni život, moramo naučiti da sarađujemo.
Kako se rade veliki projekti?
Panos: Sve je u razmeri. Ako je projekat recimo preko 20.000–30.000 m2, složenost je tolika da to ne možete raditi sami. Mora postojati saradnja između podkonsultanata, klijenata, različitih delova firme, različitih projektanata. To je kolaborativan pristup, a u tome smo jako dobri. Koliko nam je to važno vidi se i kroz naše ime UNS – United Network Studio.
Pretvaranje izazova u priliku
U Holandiji se na poseban način razmišljanja o arhitekturi. Recimo, Bookingov kampus je na veštačkom ostrvu, a ona su tamo česta. Prilično se vodi računa o prirodnim uslovima, klimi i održivosti. Da li tako radite i u drugim zemljama i klimatskim zonama?
Panos: Mislim da je to jednostavno u našem DNK-u, jer smo holandska firma. Jako cenim kod Holanđana što su hrabri, ne plaše se promena, ni eksperimentisanja. Misle dugoročno. Spremni su da naprave ostrvo ili neobičnu zgradu koja naizgled nema smisla, samo da bi istražili nove mogućnosti. Vrlo su usmereni ka budućnosti. Jako su otvoreni i žele da istražuju kako se nešto može uraditi drugačije.
Mislim da smo u UNS-u i jako dobri u tome da prepoznamo izazov u nekom projektu i da taj izazov pretvorimo u priliku. Ta spremnost da uradimo nešto što niko još nije uradio, to što se usuđujemo da probamo i sagledamo stvari iz možda neočekivanog ugla, to je u našem kreativnom DNK-u i nosimo ga svuda sa sobom.
Gde god da odemo, spremni smo i željni da istražujemo, menjamo i da pokušamo da uradimo stvari drugačije. Smeli smo, ali s druge strane, kad radimo u stranoj zemlji umemo da se prilagodimo, trudimo se da što više saznamo o lokalnom kontekstu, donosimo svoje ideje, ali radimo u okvirima konteksta, odnosno koliko lokalna situacija omogućava i zahteva.
Naš projekat za hotel Jugoslavija imao je nameru da očuva zgradu i njegovu funkciju, da sačuva sećanje prostora, njegov genius loci.
Radili ste projekat na mestu gde je bio hotel Jugoslavija. Bila je to, za nas, veoma važna i vredna modernistička građevina. Kako ste rešavali taj izazov?
Natalia: Verujemo da je očuvanje istorije i kulture veoma važno. Uvek, kada god je moguće, jako vodimo računa o tome i prva opcija je da gradimo na postojećem i oko njega. To za nas arhitekte ume da bude veoma komplikovano, jer nismo uvek slobodni da sami donosimo odluke, već moramo da radimo u okviru konteksta, nekad i da rekreiramo nova okruženja.
Naš projekat za hotel Jugoslavija imao je nameru da očuva zgradu i njegovu funkciju, da sačuva sećanje prostora, njegov genius loci. Čak i ako objekta više nema, sećanje je tu. Potrudili smo se da sačuvamo sećanje na njega i da to integrišemo u naš projekat. To je bila naša misija.
Uvek se trudimo da budemo prisutni u svim fazama projekta da bismo mogli da kontrolišemo konačan rezultat.
Da li ćete biti uključeni i u izgradnju ili ste uradili samo projekat?
Natalia: Radili smo projekat, a sada se on razrađuje i razvija. Pratimo proces sa distance, ali uvek možemo da pomognemo svojim iskustvom i poznavanjem specifičnih detalja da bi se došlo do najboljih rezultata. Uvek se trudimo da budemo prisutni u svim fazama radi estetskog nadzora, ali uloga varira od projekta do projekta.
Panos: Kao međunarodni konsultanti, obično smo najviše uključeni u prvoj fazi (koncept, idejni projekat), a kasnije lokalni arhitekti preuzimaju veći deo posla. Uvek se trudimo da budemo prisutni u svim fazama projekta da bismo mogli da kontrolišemo konačan rezultat. Međutim, kako se to dešava i koliko smo uključeni razlikuje se od projekta do projekta. U ovom slučaju, kao što je Natalia rekla, bili smo vrlo aktivni na početku. Sada, u ovoj fazi, manje smo aktivni i razgovaramo sa klijentom o tome kako da budemo uključeni.
Da li ćete imati kontakte sa našim Arhitektonskim fakultetom?
Natalia: Da. Često sarađujemo sa akademskim institucijama, to je deo naše kulture poslovanja.
Važno je da budemo prisutni i dostupni
Pređimo sad na nešto drugo. Kada ste govorili o projektu za Bookingov kampus govorili ste o različitim radnim mestima za zaposlene. Od onih koja su potpuno izolovana, do onih koja su u čak relativno bučnom i prometnom okruženju. Kakvo radno mesto lično preferirate?
Panos: Politika fleksibilnih stolova sad je uobičajena, a meni je lično teška, jer volim da imam svoje mesto. Moram da se prilagodim jer je politika radne fleksibilnosti postala norma, pa moram da budem u stanju da radim bilo gde.
Kad radite nešto veoma važno, ili kad je potrebna prilična koncentracija, šta se onda dešava?
Panos: Jedan do dva dana nedeljno radimo od kuće, tako da fokusirane zadatke radim kod kuće, gde je mirnije i lakše se skoncentrišem, a kad sam u kancelariji uvek sam spreman za interakciju sa kolegama. Jedno je raditi na projektu koji traži visok nivo saradnje, ali je jako važan i dobar osećaj zajednice u kancelariji.
Naš posao nije samo projekat, ne morate samo o tome govoriti. Treba razgovarati i razumeti ljude i njihove probleme.
Mi smo, kao rukovodioci studija, veoma važni. Moramo da možemo da razgovaramo sa ljudima, da komuniciramo s njima. Ne pomaže kada je neko skriven ili nevidljiv. Dakle, deo našeg posla jeste da radimo na projektima, ali deo posla je i da održavamo dobru i zdravu kulturu studija, da svi rade za zajednički cilj. Naš posao nije samo projekat, ne morate samo o tome govoriti. Treba razgovarati i razumeti ljude i njihove probleme. To pokušavamo, koliko god je moguće. Zato je važno da budemo prisutni i dostupni.
Natalia: Tačno. Dakle, fokus prostor, izolacija, kao što je Panos rekao, rad od kuće je sada ogroman benefit. Svi u tome uživamo, a dolazimo u kancelariju da razgovaramo sa kolegama i ne nužno, zaista ne nužno da razgovaramo o poslu. Kad znamo šta ljudi misle ili šta ih brine, čini sretnima, ili ih zabavlja, to nas zbližava i onda bolje radimo zajedno. To je važan deo naše psihološke stabilnosti. Lično više volim prostore u kojima sam na miru i onda mogu da se skoncentrišem, ali dolazim u kancelariju najmanje dva puta nedeljno da se družim.
Vaši projekti su širom sveta. Ko putuje na te lokacije?
Panos: Mi. Najveća kancelarija je u Amsterdamu i sedam drugih je širom sveta. Glavni tim je u Amsterdamu i tamo radi preko 330 ljudi, a u drugim kancelarijama oko 100–120. Kada imamo velike projekte, angažujemo lokalne kancelarije. Najvećim delom putujemo mi.
Iako smo u nekadašnjem industrijskom prostoru, a to je onda nešto veća površina, još uvek ne možemo da postignemo sve što želimo.
Najveći deo posla ipak obavljate glavni biro, a ne lokalni?
Panos: Sarađujemo, ali zavisi i od projekata. Ponekad, ako je lokalni biro dovoljno veliki, onda oni rade ceo projekat, nekad sarađuju ljudi iz brojnih biroa. Kako amsterdamski biro ima dovoljno kapaciteta, on takođe pokriva i mnogo projekata u inostranstvu.
Da li mladi profesionalci ostaju u UNS-u?
Natalia: Mnogo. Ulažemo mnogo u obrazovanje mladih profesionalaca, jer nam je u interesu da ih zadržimo. Mlada generacija ima drugačije znanje i vrlo zanimljive ideje, stvari koje nama možda ne bi ni pale na pamet. Njihovo znanje i ideje su dragoceni i trudimo se da ostanu sa nama.
Vaš biro onda vrlo nalikuje kompleksu Bookingovog kampusa? (smeh)
Panos: To je teško pitanje. Voleli bismo, ali nije tako. U centru smo Amsterdama, tamo su zgrade, kao što znate, relativno male površine. Iako smo u nekadašnjem industrijskom prostoru, a to je onda nešto veća površina, još uvek ne možemo da postignemo sve što želimo. Širimo se koliko god je to moguće, ali je skoro onako kako želimo da bude.
U stvari promenili ste namenu staroj zgradi?
Pahos: Naravno.
Onda možete da razumete pitanje o hotelu Jugoslavija.
Natalija: Naravno.
Lokacija i atmosfera čine naš rad posebnim i prijatnim
Dakle, srećni ste tamo gde radite?
Natalia: Jesmo. To možda u mnogo čemu nije savršeno, ali je lokacija znači mnogo. U centru smo Amsterdama. Svi lako dolaze na posao, u sred smo svih događanja, sve nam je u blizini. Zato i ostajemo na toj lokaciji.
Panos: Biciklom stižem za 15 minuta na posao. To je ogromna prednost u odnosu na druge gradove u kojima gužva i metro oduzimaju mnogo vremena i energije, a još usput vežbam i u kondiciji sam. Fantastično je. Kad idem u neke druge biroe moram kolima, a gužva je u saobraćaju. Kad idem u London, moram da putujem podzemnom železnicom, što je užasno. Potrebno vam je 40 minuta da stignete na odredište, u gužvi ste, bučno je i izolovani ste od ostalih događanja. Jako je teško naći nešto bolje od naših 15 minuta biciklom. To je prednost naše lokacije i nadam se da će tako ostati. Lokacija i atmosfera čine naš rad posebnim i prijatnim.
