Paviljon Srbije na EXPO 2020; Foto: A3 Architects
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Iza mizanscena Svetskih izložbi: Paviljon Republike Srbije na EXPO 2020

Saznajte kako se osmišljavaju nacionalni paviljoni i kako izgleda projekat našeg paviljona koji potpisuje A3 Architects.

Nastale u 19. veku u nameri da se javnosti predstave napredna dostignuća nauke i industrije, Svetske izložbe su do danas prerasle u prestižnu globalnu manifestaciju u čijoj su ekspanziji prvobitna zamisao za razmenom ideja i kasnije težnje da se u svetlu tehnološkog napretka i globalnih izazova razmotre potencijali čovečanstva ostale u senci nacionalnih nadmetanja, često turističko-promotivnog i privrednog predznaka.

Za arhitekturu je ova smotra, još od prve Svetske izložbe upriličene u Londonu 1851. godine koja je ostala zapažena po modernoj Kristalnoj palati Džozefa Pakstona, značila plasiranje novih stremljenja, nadasve u pogledu promocije novih materijala, konstruktivnih rešenja i inovativnih pristupa. Učešćem u osmišljavanju izložbenih paviljona, počev od Svetske izložbe u belgijskom Antverpenu 1885. godine, istaknuti srpski i jugoslovenski arhitekti su obogatili korpus naših arhitektonskih dostignuća, od nacionalnog stila, do modernističkih i postmodernih ostvarenja.

Na pozivnom konkursu za idejno rešenje paviljona za EXPO, usvojen je projekat autora iz beogradskog studija A3 Architects.

Iako su arhitektonska rešenja paviljona dugo vremena kroz istoriju Svetskih izložbi predstavljala autonoman izraz u odnosu na sadržaj, prikazan najčešće u vidu različitih izložbenih eksponata u određenom aranžmanu, savremeni paviljoni proizvod su integralnih koncepcijskih polazišta povezanih sa multimedijalnim alatima i tehnološkim mogućnostima. Predstojeći EXPO 2020 koji se održava u Dubaiju sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije povod je da se približi proces nastanka paviljona Republike Srbije u kontekstu postavljenih organizacionih uslova i timskog rada više aktera uključenih u njegovo kreiranje.

Na pozivnom konkursu za idejno rešenje nacionalnog paviljona za EXPO u Dubaiju, organizovanim 2019. godine od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, usvojen je projekat autora iz beogradskog studija A3 Architects. Ovaj studio sa zapaženim međunarodnim iskustvom u projektima različitih tipologija, među njima i paviljonom Republike Srbije za EXPO 2017 u Astani (Kazahstan), ponudio je rešenje zasnovano na dinamičnoj formi prilagođenoj interaktivnom sadržaju i transformabilnom unutrašnjem prostoru.

Propisi i pravila

Učešće sve većeg broja zemalja na Svetskim izložbama dovelo je vremenom do uspostavljanja niza tehničkih pravila koja se odnose na prostorno-urbanističke uslove, građevinsko-konstruktivne zahteve i druge izvođačke standarde (Knjiga standarda), kako bi se omogućila brza izgradnja objekata i potrebne infrastrukture, kao i njihovo kasnije uklanjanje. Idejna arhitektonska i programska rešenja moraju takođe biti usklađena sa opštom koncepcijom izložbe i zadatom urbanističkom dispozicijom.

Od organizatora izložbe sve zemlje učesnice dobiju precizna uputstva u vidu specijalnih propisa za tehničko-tehnološku razradu svojih paviljona čiji su projekti u idejnoj fazi prethodno dobili saglasnost. Ovo se posebno odnosi na sve tipove instalacija, protivpožarne i sigurnosne uslove, zahteve energetske efikasnosti, higijenske i zdravstvene aspekte, način snabdevanja paviljona i odvoz smeća, osiguranje, intelektualnu svojinu i dr. Izvođački projekat se takođe pregleda i odobrava od strane organizatora kako bi se potvrdila ispunjenost zadatih, uglavnom strogih tehničko-tehnoloških uslova.

Autori su kreirali trougaonu strukturu koja je omogućila maksimalnu iskorišćenost pripadajućeg terena i fasadnih ravni.

Na uzanoj parceli izduženog trapezoidnog oblika, lociranoj u tematskom delu kompleksa nazvanom „Mobilnost“ (Mobility), autori iz studija A3 Architects arhitekturu paviljona su prilagodili urbanističkim ograničenjima, transformišući polaznu formu do uzdignute trougaone strukture koja je omogućila maksimalnu iskorišćenost pripadajućeg terena i fasadnih ravni.

Dobijeni konzolni prepust dužine 25 metara koji se sužava pri vrhu na visini od 15 metara, kasnije tokom razrade delimično poduprt čeličnim „V“ stubovima radi prevazilaženja zadatih konstruktivnih parametara i poteškoća sa fundiranjem na peskovitom terenu, učinio je objekat znatno sagledivijim sa glavne promenade, dok je prosečeni središnji atrijum, ili vertikalni tunel kako ga autori nazivaju, poslužio za rešavanje ulaza i organizacije vertikalnih komunikacija.

Paviljon ima fasadnu opnu načinjenu od 24 raznostranična trougla u čijim spojnicama se nalaze kanali sa linijskom led rasvetom.

Projektovan od spolja prema unutra, paviljon ima fasadnu opnu načinjenu od 24 raznostranična trougla u čijim spojnicama se nalaze kanali sa linijskom led rasvetom, a istovetan oblikovni manir prenet je i u enterijer čime je postignuta svojevrsna prostorna inverzija. Trostrani fasadni paneli različite materijalizacije (media paneli, kompozitne ploče i strukturalna stakla) korespondiraju sa parternim uređenjem rešenom u triangulisanim poljima.

Na prizemnoj etaži organizovani su ulazni hol sa recepcijom i informacionim pultom, te prostor za sedenje sa barom. Pokretne stepenice vode do prvog sprata gde se nalaze konferencijska sala, VIP salon, administrativne prostorije i deo izložbenog prostora koji se nastavlja na drugom spratu.

Zadata tema izložbe u Dubaiju – „Povezivanje umova, stvaranje budućnosti“ (Connecting Minds, Creating the Future) – bila je polazište da arhitekti i kreativni tim koji je osmišljavao narativni i vizuelni scenario prezentacije definišu zajednički okvir koji je materijalizovan korišćenjem multimedijalnih sistema prilagođenih fizionomiji prostora i kretanju kroz prostor.

Virtuelizovano putovanje

Celokupni izložbeni prostor, dematerijalizovan uvođenjem kontrasnih tonova – belog (prizemlje i prvi sprat) i crnog (drugi sprat), predstavlja u stvari podlogu za virtuelizovano putovanje. Korišćenjem 3D naočara posetilac prolazi kroz odabrane sekvence iz domena nacionalne istorije, kulture, nauke, sporta i društva, kako bi se u narativnoj interakciji otkrile i upoznale znamenite ličnosti, doživeli istaknuti događaji ili spoznala zapažena dostignuća koja su doprinela razvitku čovečanstva.

Zbog svojih arhitektonskih i dizajnerskih karakteristika koje pružaju mogućnost za uvođenje različitih sadržaja paviljon bi posle izložbe mogao postati privlačan izložbeni prostor na nekom drugom mestu.

Faktografija:

  • naziv objekta: Paviljon Republike Srbije na EXPO 2020
  • mesto: Dubai (Ujedinjeni Arapski Emirati)
  • investitor: Republika Srbija/EXPO
  • autori projekta: A3 Architects
  • autorski tim: Aleksandar Mitić, Mladen Nastasijević, Marija Milovanović
  • konstrukcija: Miloš Antović
  • godina projektovanja: 2019.
  • godina izgradnje: 2020.
  • površina parcele: 1.815 m²
  • površina osnove objekta na parceli: 388 m²
  • vizualizacije: A3 Architects

 

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

2 komentara

  1. arhitekta

    jako interesantno

  2. gloria

    puno vizuelizacije, a malo konkretnog resenja!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *