Na stadionima Alpa: Putovanje kroz arhitekturu i fudbal u Švajcarskoj

U potrazi za biserima arhitekture i urbanizma obilazimo najveće gradove u Švajcarskoj, uz usputne stanice u Lihtenštajnu i istočnoj Francuskoj.  

Švajcarsku retko ko povezuje sa fudbalom i arhitekturom ali upravo to je bio povod za odlazak u zemlju mleka, sireva, čokolade i fenomenalne prirode netaknutih Alpskih planina i prelepih prirodnih jezera. Ovo je mala retrospektiva kroz putovanje koje je objedinilo te dve strasti četiri druga i jedne prijateljice.

Tri drugara iz Novog Sada, iz srednje škole, su krenuli na put u posetu četvrtom drugaru koji se nedavno sa suprugom odselio za Ženevu, gde već nepunih godinu dana živi i radi u jednom od najelitnijih gradova na svetu poznatom po sedištu Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta.

O Ženevi smo znali od informacija samo da je to grad sa otmenim prodavnicama i ekskluzivnim hotelima u kome živi svetski džet-set, ali to je samo početak ove zanimljive priče.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Herzog & de Meuron renoviraju stadion švajcarskog fudbalskog superligaša

Neslavan prvi susret s Bazelom

Naš put počinje iz Novog Sada, u kome je već četiri meseca izuzetno napeta situacija usled pada nadstrešnice na glavnoj novosadskoj Železničkoj stanici. Doduše, ovo putovanje je bilo dogovoreno dosta pre tragičnog događaja 1. novembra prošle godine i došlo je u vreme kada nam i nije baš bilo najdraže što napuštamo svoje porodice, no ipak smo se uputili na dugo očekivanu posetu prijatelju i mini obilazak centralne evropske države – Švajcarske.

Prvi susret sa Bazelom prošao je neslavno, pošto grad kao grad nije na nas ostavio neki utisak. Uputili smo se kroz centar grada direktno na stadion FC Basel gde smo obišli našu prvu destinaciju – stadion St. Jakob-Park.

Zanimljivost ovog stadiona je da pored njega prolazi železnica i da je jedna od tribina stambeni objekat u čijem se prizemlju nalazi oficijelni salon Mercedes-Benz, dok je druga strana stadiona oivičena sa dva poslovna objekta različite spratnosti.

Najveća spečifičnost je fasada koja je neka vrsta EPDM-a, kao i fasada stambenog objekta koja je betonska, reljefna i po perimetru prelazi u perforiranu ogradu, takođe od betona.

Kada se u Bazelu, obavezno svratite i do Vitra muzeja koji se nalazi u neposrednoj blizini grada, ali u susednoj Nemačkoj. Osim čuvene kolekcije modernog nameštaja, Vitra kampus je poznat i po objektima koje su projektovale svetske arhitektonske zvezde kao što su Zaha Hadid, Frank Gehry, Herzog & de Meuron i Tadao Ando, zbog čega ga ljubitelji dizajna i arhitekture nikako ne bi smeli propustiti.

Celokupna opna stadiona Letzigrund je od kortena, što ga definitivno svrstava u jedan od „najskupljih“ modernih arena Švajcarske.

Ubrzo smo se uputili na istok ka Cirihu. Tamo smo prošavši kroz grad došli do stadiona FC Zurich po imenu Letzigrund. Ovaj stadion je prilično umerene visine, što mu je omogućila morfologija samog terena i maksimalna iskorišćenost istog jer je stadion ukopan sa svojih 2/3 visinskog gabarita.

Zanimljivost ovog stadiona je pored konfiguracije terena i to što je stadion izuzetno elegantnih linija i svojom pojavnošću i formom uopšte ne ugrožava kontekst u kome se nalazi. Ovo je definitivno i najniži visinski stadion koji smo posetili tokom ove naše mini rute.

Ono što je glavna specifičnost ovog stadiona je materijalizacija u vidu kortena. Celokupna opna je od ovog materijala što ga definitivno svrstava u jedan od „najskupljih“ modernih arena Švajcarske.

Specifičnost stadiona Kybunpark je u betonskim kaskadnim tribinama koje oblikuju i samu formu i fasadu objekta kao ovog malog gradskog repera.

Put nas je nakon toga vodi i dalje na istok ka gradu Sent Galenu, gradu u kome se oseća miris krava sa obližnjih pašnjaka i obronaka planina koje ga okružuju. Kybunpark se nalazi nedaleko od centra grada i karakteriše ga izuzetna doza isplativosti samog ulaganja u ovakav vid objekta.

Stadion je, naime, deo većeg kompleksa komercijalnog tržnog centra te sama zanimljivost proizilazi iz prepoznate vrednosti malog švajcarskog grada da ovakav vid velike javne investicije se može jedino isplatiti kroz jednu „mix-use“ tipologiju. Specifičnost ovog stadiona je u betonskim kaskadnim tribinama koje oblikuju i samu formu i fasadu objekta kao ovog malog gradskog repera.

Mikro stadion Rheinpark arhitektonski nije ostavio poseban utisak, ali je zato ambijent prirode koja ga okružuje pobrala sve pozitivne ocene ovog objekta.

Nismo se ovde zaustavili već smo nastavili i dalje na istok ka jednoj od najmanjih evropskih država, Lihtenštajnu i njegovom glavnom gradu Vaducu. Put do ove male prestonice evropske kraljevine je božanstven jer se prolazi kroz nepregledni niz vrhova koji se svojom visinom takmiče koji će koga nadvisiti.

Vaduc je prvo mesto koje je ostavilo impozantan utisak na nas. Mala varošica ali toliko arhitektonski jasno uređena da smo mogli samo da uživamo. Mikro stadion u podnožju austrijskog dela Alpskog basena arhitektonski nije ostavio poseban utisak, ali je zato ambijent prirode koja ga okružuje pobrala sve pozitivne ocene ovog objekta.

Centralna pešačka zona u Vaducu je, možemo slobodno reći, pravi mali biser urbanizma i arhitekture i vredi je istinski posetiti.

Gornji tok reke Rajne, jedne od najvećih evropskih reka, besprekorno čist vazduh, idealno zelena i podšišana trava kao i bilbord najave ženskog evropskog prvenstva u fudbalu ove godine podcrtali su sve specifičnosti ovog objekta, ali i pokrili sve nedostatke toga da je FC Vaduz jedini klub koji je u stvari drugoligaš švajcarske profesionalne fudbalske lige na ovom našem proputovanju.

Veliki kontrast ovom stadionu ogledao se u centralnoj pešačkoj zoni grada koji je, možemo slobodno reći, pravi mali biser urbanizma i arhitekture i vredi  istinski posetiti.

Fenomenalna arhitektura Lucerna

U ovom momentu odlučujemo da se okrenemo ka zapadu i krenemo put Lucerna, grada poznatom po filmskom festivalu ali i fenomenalnoj arhitekturi. FC Lucerne nalazi se u kompleksu koji krasi izuzetna arhitektura – sportske multifunkcionalne hale, dve poslovne kule i stadiona pod nazivom Swissporarena.

Zanimljivost ovog kompleksa je kontekstualnost i obrada fasadnog platna svih činilaca ovog gradskog bloka. Jedan arhitektonski jezik obuhvatio je više tipologija same lokacije u pogledu pejzažnog uređenja i hortikulturi partera, kao i parking garaži ispod celog kompleksa.

Ulazi u garaže su maltene nevidljivi što pokazuje da se, ukoliko se kvalitetno sve postavi, može smestiti mirujući saobraćaj te na površini prizemlja apsolutno ništa ne primeti. Prvi dan puta završavamo u mestu Interlaken vozeći se pored bistrog jezera koje svu trojicu podseća na Pivsko jezero u Crnoj Gori gledajući u snežne vrhove Alpa gde odlučujemo da prespavamo.

Možemo slobodno da kažemo da je selo Grindevald kao iz bajke ili kao sa najlepših skijaških razglednica koje smo gledali kada se govorilo o ovoj zemlji.

Ujutru, odmorni i “napunjeni” svežim kiseonikom nastavljamo na zapad preko simpatičnog i ultrapopularnog alpskog sela Grindevald. Možemo slobodno da kažemo da je ovo švajcarsko selo kao iz bajke ili kao sa najlepših skijaških razglednica koje smo gledali kada se govorilo o ovoj zemlji. Neverovatna netaknuta priroda i bezbroj krava koje potpuno mirno pasu utisak je koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Pogotovo nam je svima bio neizbrisiv osećaj da se nalazimo blizu vrha Matterhorn (jednoj od najvećih visinskih tačaka evropskog kontinenata) i da ga iz daljine vidimo. Tu smo napravili pauzu, te nastavili put glavnog grada Švajcarske i administrativnog centra svih švajcarskih kantona.

Wankdorf je jedan od retkih stadiona koji se nalazi u samom centralnom jezgru grada i oko kojeg se vrti ceo jedan život kraja u kojem se nalazi.

Bern je može se slobodno reći do tada prvi grad koji nam se svima baš legao. Grad sa velikim visinskim razlikama u pogledu morfologije samog terena. Grad u kotlini okružen visokim planinama i gustom tundrom (četinarskom šumom) i u kome se nalazi tvrđava i švajcarski parlement, objekat velikih razmera.

Tu smo posetili kvart u kome se nalazi najpoznatiji švajcarski fudbalski klub BSC Young Boys i stadion Wankdorf. Specifičnost ovog stadiona je definitivno u tome što je ovo jedan od retkih stadiona koji se nalazi u samom centralnom jezgru grada i oko kojeg se vrti ceo jedan život kraja u kojem se nalazi. Škola, vrtić, stanovanje, poslovanje, komercijalni sadržaji, sve je podređeno centralnom mestu spektakla – fudbalu i on generiše sve.

Specifičnost ovog stadiona je da je na uzvišici iznad samog grada, maltene na ulazu u grad sa kog se vidi Ženevsko jezero.

Posle veće pauze spustili smo se do Ženevskog jezera i male varoši Montro, gde smo napravili pauzu kako bi se prošetali uz jezero koje se činilo u nekim perspektivama kao da je more koliko je veliko i prostrano. Montro je inače poznat po tome što se u njemu održava jedan od najvećih festivala džez muzike, ali i po tome što je tu živeo poznati frontmen grupe Queen – Fredi Merkjuri.

Uputili smo se obalom ka Lozani kroz mesto Veve gde se nalazi sedište kompanije Nestle i polako ali sigurno stigli u grad poznat po proizvodnji i industriji časovnika, po sportu i svetskim olimpijskim komitetima i muzejima, ali i kao najmanji grad na svetu sa razvijenim sistemom metroa.

Ovde smo obišli fenomenalni stadion FC Lausanne pod imenom Stade de la Tuiliere. Specifičnost ovog stadiona je da je na uzvišici iznad samog grada, maltene na ulazu u grad sa kog se vidi Ženevsko jezero.

Arhitektonska čar i specifičnost ovog objekta je u povijenim uglovima u velikim betonskim platnima ispod kojih su ulazi u sam stadion kao i dvostruke fasade u staklenoj strukturalnoj zid zavesi u kojoj se ogleda sam grad. Ovaj efekat je toliko dobar da se na licu mesta ostaje bez reči.

Stade de Geneve

Posle Lozane upućujemo se ka mestu koje nam je i sedište i cilj našeg putovanja, našim prijateljima i gradu Ženevi. U kasnim popodnevnim satima dolazimo u grad na samoj granici sa Francuskom i odmah se upućujemo ka stadionu lokalnog kluba FC Servette i stadionu koji jedini nosi ime grada u kojem se nalazi.

Ta činjenica samo pokazuje da je ovaj grad veći od bilo kog pojedinca u njemu, a takva reputacija nije zanemarljiva. Sam stadion je pored auto-puta i ulaska u grad. Na prvi pogled ceo kraj podseća na Novi Beograd i to baš onaj deo pored UMP-a (unutrašnjeg magistralnog prstena ili železničke pruge).

Ljubičasta, carska boja, ali i boja kluba primećuje se na svakom koraku, a pogotovo u zoni postamenta samog objekta i to po celom njegovom obimu.

Specifičnost samog stadiona ogleda se u lepim crtama betonskih ravni i kvalitetnim oplatama koje su izvođači ovog objekta koristili pri samoj gradnji ovog zdanja. Ljubičasta, carska boja, ali i boja kluba primećuje se na svakom koraku, a pogotovo u zoni postamenta samog objekta i to po celom njegovom obimu.

Umor nas je polako savladao i stigavši u stan kod drugara čekala nas je večera. Vidno oduševljeni krajem koji se nalazi u “otmenom” delu grada Ženeve, koji je najpribližniji našem gornjem Dorćolu, proveli smo noć sabirajući utiske u prethodna dva dana kao i u pričama sa drugarima iz detinjstva koje nismo dugo videli sa planom da sutradan posetimo Francusku i par obližnjih gradova. Onako usput, kad smo već tu.

Mali Pariz na dve velike reke

Odluka da odemo za Lion je možda najbolji potez putovanja jer je grad malo je reći fenomenalan. Stekli smo utisak da je Lion mali Pariz i nedugo po dolasku u ovaj jugoistočni centar Francuske smo shvatili da ga svi meštani isto tako doživljavaju.

Prošetali smo se krajem po imenu La Part Dieu koji u nekim svojim delovima je sličan i Barseloni, osim što uglovi raskrsnica nisu zakošeni već pod 90 stepeni. Veliki kuriozitet ovog grada je što kroz njega protiču dve velike evropske reke – Rona i Sona i po tome je uz Beograd jedan od retkih gradova na dve reke.

Reke u jednom delu grada teku maltene paralelno i formiraju poluostrvo na kojem se nalazi najstariji deo grada iznad kojeg se uzdiže tvrđava sa bazilikom Notr Dam (još jedna sličnost sa glavnim gradom Francuske).

U fokusu panorame je par solitera toliko pažljivo isplaniranih da te prosto uhvati jeza sa kojom pažnjom su se urbanisti ovog grada bavili detaljima.

Odlučili smo da se popnemo na vrh i da panoramski razgledamo grad (pešice ovaj deo preporučujemo da prođu samo oni koji imaju dobru kondiciju, u suprotnom uzmite funikular ili panoramski lift).

Fascinantan pogled na grad proteže se sa tvrđave i u fokusu je par solitera toliko pažljivo isplaniranih da te prosto uhvati jeza sa kojom pažnjom su se urbanisti ovog grada bavili detaljima. Spratnost svih kvartova je toliko ujednačena da se stiče utisak da ništa što namerno nije akcentovano ne “štrči”.

Moramo naglasiti da grad ima fenomenalne vizure i vedute iz ljudskih ali i iz ptičijih perspektiva, uostalom priložene slike govore više od hiljadu reči. Trg Belkur je pravi primer kako se jedan trg projektuje, a ispod kojeg je ogromna parking garaža koja ima toliko diskretne ulaze da je prosto fascinantno kako su uklopljeni.

Grad okrenut potrebama čoveka

Ono što je takođe fascinantno je broj javnih toaleta, velikih platana i zelenila kao i urbanih džepova koji Lionu daju dušu i epitet čovekomernog grada ili grada okrenutog potrebama čoveka.

Jedna fascinantna stvar nam je takođe zapala za oko. Naime, slepi mladi čovek hodao je sa štapom jasno prateći znakove i putokaze na trotoaru koji su apsolutno svuda na ulici, ali konkretno u ovom jednom urbanom parku, malom “trgiću” oni su se razlili u jedan plato bez obeležja sa polukružnim velikim betonskim klupama.

Mi smo se u tom trenutku nalazili u parku i zapazili smo tog mladića kako par minuta već ne može da nađe izlaz sa tog “trgića” dok jedan čovek nije ustao iz obližnjeg kafića i prišao mu i ponudivši mu pomoć i polako ga usmerivši opet ka obeležjima u parteru.

Svi smo ostali zatečeni i oduševljeni nivoom solidarnosti i čovečnosti i činjenici koliko je samo malo ljubavi potrebno da svet bude bolje mesto za život. Setili smo se i situacije u našoj zemlji.

Sve preporuke su za Muzej ušća na obali dveju reka. Obavezno ga posetite.

Kako je Lion grad od skoro dva miliona stanovnika i stadion koji smo posetili bio je ubedljivo najveći od svih koje smo videli na ovom putovanju.

Elem, kako je Lion grad od skoro dva miliona stanovnika i stadion koji smo posetili bio je ubedljivo najveći od svih koje smo videli na ovom putovanju. Impozantnost i grandioznost morala je da prati novi stadion kluba FC Olympic Lyonnais već od samog starta pošto je on naslednik njegovog prethodnog slavnog “brata” – poznatog stadiona Gerland.

U blizini ovog kompleksa je i sportska dvorana LCDC košarkaškog evroligaša Asvela. Ovaj klub jedini uz glavni stadion ima i pomoćne terene i to više njih u sklopu trening centra. Specifičnost ovog sportsko-arhitektonskog “organizma” je u saobraćajnoj šemi i za automobile i za autobuse ali i za ljude i to ponajviše velike količine ljudi.

Stadion svojom pojavnošću i odličnim odabirom kolorita materijalizacije kroz fasadne vertikalni ravni i horizontalne partere se savršeno uklapa u sivilo grada.

Možda jedina odluka koja nam nije bila baš najbolja je da odemo do grada Sent Etjen ali bio je prilično blizu i kad smo već tu odlučili smo da se zaputimo i još malo južnije ka sredozemnom moru.

Stadion FC Saint Etienne po imenu Stade Geoffroy Guichard nije ostavio neki Bog zna kakav utisak na nas, ali to je verovatno zato što smo “preterali” sa tolikom koncentracijom fudbala i arhitekture u tri dana puta.

Mada moramo priznati da stadion svojom pojavnošću i odličnim odabirom kolorita materijalizacije kroz fasadne vertikalni ravni i horizontalni partere se savršeno uklapa u sivilo grada St. Etjena. Ovo je prava mimikrija prikaza dematerijalizacije i arhitekture u kontekstu.

Ne može nam biti loše da neke dobre stvari prekopiramo od Švajcaraca, ne samo u arhitekturi nego i u pokazivanju prioriteta u samoj postavci života.

Vratili smo se u Ženevu iste večeri i otišli na fenomenalnu večeru gde smo usput na glavnom trgu videli zgradu Narodnog pozorišta, Muzej savremene umetnosti (Rath Museum), veliki park, stari grad sa tvrđavom i dve zgrade/objekta koji su mene oduševili svaki na svoj način.

Zgrada Nacionalne opere jer mi u Srbiji nemamo namensku zgradu opere i mislim da nam to itekako treba, a druga je zgrada Ženevskog univerziteta (verovatno rektorat ili neka upravna zgrada jer je iza kampus) što me je podsetilo na činjenicu koliku važnost ovaj grad i država daju obrazovanju i kulturi.

Ne može nam biti loše da neke dobre stvari prekopiramo od njih, ne samo u arhitekturi nego i u pokazivanju prioriteta u samoj postavci života. Obrazovanje i kultura su stubovi mislećeg društva.

Ako želite da vam plan i putovanje budu odlični ubacite uvek u vaš prvobitni plan jednu finu dozu fleksibilnosti i sve će vam biti maltene savršeno.

Za današnji dan ostavljamo „random“ obilazak Ženeve, uključujući glavnu železničku stanicu, obalu Rone, spomenik carici Sisi i Kuću Kalvina – posvećenu čuvenom protestantskom reformatoru Žanu Kalvinu, čije ideje su oblikovale duh ovog grada. Nakon kratkog podsećanja na kalvinističku prošlost ali i inkviziciju, dan završavamo u kvartu Eaux Vives uz lokalni fondi od sira na obali jezera.

Svakako preporučujemo Švajcarsku kao destinaciju odakle je izuzetno lako planirati neke avanture i u okolnim državama Evrope, kao što jedan deo ekipe i planira da nastavi dok drugi mora da se vrati obavezama.

Ono što treba za svako kvalitetno putovanje je dobro društvo i solidan plan, ali ako želite da taj plan i putovanje budu odlični ubacite uvek u vaš prvobitni plan jednu finu dozu fleksibilnosti i sve će vam biti maltene savršeno.

Do nekog sledećeg puta na druge destinacije u istoj ili sličnoj ekipi. Srdačan pozdrav iz Švajcarske.